07. Jul, 2020.
Hasan Helja

Hasan Helja


Čovek je biće prakse!

Nedavno ( 10. jula 2019. ) napunio sam 70 jubilarnih godina života. Prođoše godine kao dlanom o dlan i kada čovek smelo podvuče crtu i sabere dobro i loše, najbolje je pamtiti ono dobro, jer se loše nikada ne može popraviti, a bilo koje sećanje ostavlja neke tragove u srcu i duši.

Godine koje sam do pred rat proveo u BiH, pored napornog rada i želje da se sačuva i održi porodica na zdravim nogama, a deca izvedu na pravi put, podsećaju samo na ljude koje sam delio na dobre i loše, a nikako po nacionalnoj pripadnosti. Zbog toga se nikada nisam pokajao i sada, kada redovno posećujem rodni kraj, čista obraza se krećem po celoj BiH sa tugom u srcu šta su sve ljudi preživeli i koliko su vraćeni unazad zarad nakaradnih nacionalističkih interesa od kojih običan čovek nije imao koristi.

U želji da se što više distanciram od politike, čitav život posvetio sam obrazovanju mladih generacija i mom kreativnom stvaralačkom radu. Zar u mojim godinama nije za radovanje saznanje da diljem belog sveta imam školovane bivše učenike, sada profesore, inženjere, biznismene i naučnike! Kroz dugogodišnji rad u prosveti moji učenici su osvajali prestižna prva mesta na smotrama i takmičenjima od opštinskog do republičkog nivoa. To se dešavalo, kako u BiH, tako i u Srbiji, gde sam dočekao penziju.

Najveća opsesija u životu bila mi je elektronika od koje sam u nekim teškim trenucima imao koristi i zaradu dok nisam dobio stalan posao, a kasnije je elektronika prerasla u omiljeni hobi. Većinu mojih korisnih uređaja i radova učenika kojima sam bio mentor na 15 republičkih smotri i takmičenja opisao sam na ovom portalu, tako da sam mojih 70 godina života overio sa 150 objavljenih  stručnih članaka sa 560.000 pregleda na stranicama Interneta. Radove sa najviše pregleda kompletirao sam u knjigu pod nazivom „Stotinu koraka do mog sveta elektronike“ ( pogledati sliku naslovne strane napisane knjige ) koja će se verovatno pojaviti u elektronskom izdanju. Analizom broja pregleda objavljenih članaka dolazim do jednostavnog zaključka, da ljudi najviše čitaju prepoznatljive autorske članke, a prava čitalačka publika brzo prepoznaje da li se neko bavi, ili ne bavi prepisivanjem od drugih autora, bolje reći “kiti tuđim perjem”.

U zrelim godinama bavljenja konstruktorskim radom iz oblasti elektronike posvetio sam se konstrukciji novih uređaja, ali i poboljšanju kvaliteta uređaja koji su još uvek u upotrebi. Tako se desilo da baš ove godine prestane sa radom razglasno pojačalo u osnovnoj školi gde sam radio, a pravio sam ga za vreme bombardovanja 1999. godine. Nakon zamene i dorade nekih delova složenog stereo pojačala ( pogledati slike ) produžio sam mu život i na radost učenika te škole ponovo ga stavio u funkciju.

Konstrukcije i eksperimente ranije sam radio u školi, a nakon penzionisanja u mojoj radionici ( pogledati priložene slike ) u kojoj sam obezbedio izvanredne uslove za stvaralački rad. Tu su i neki uređaji koji su na republičkim takmičenjima iz naučno tehničkog stvaralaštva proglašeni najboljim. Radi se o pet zlatnih, dve srebrne i tri bronzane medalje. Kada pogledam neke od njih vrate se setne uspomene na godine, dane i sate neprekidnog obrazovnog i vaspitnog rada sa učenicima, učenja i prodiranja u zanimljivi svet elektronike. Moram, bez ikakvog ustezanja, priznati da mi je takav rad stvarao zadovoljstvo življenja, posebno u turbulentnim ratnim godinama, a i kasnije za vreme bombardovanja, kao i u vreme nezapamćene inflacije kada se živelo od danas do sutra. Za nabavku nekih elektronskih komponenti tada sam odvajao i pola plate, a takve poteze mogu potpuno razumeti i prihvatiti samo istinski ljubitelji elektronike!

Do sada su napisani brojni članci i snimljeni filmovi o Nikoli Tesli koji je, nesumnjivo, naučnik svetskog glasa, ali su ga neki njegovi savremenici smatrali vizionarom i fanatikom, a većina genijalnim izumiteljem koji još uvek zbunjuje brojne naučne krugove. Proniknuti u mentalni lavirint ovog genijalnog naučnika malo je kome pošlo za rukom, međutim, ako pratimo razvojni put njegovog rada i stvaralaštva naići ćemo na interesantne dokaze koliko je Tesla bio vezan za prirodne pojave, kao da je imao neku tajnu dosluhnu rezonanciju sa neotkrivenim zakonima prirode.

Teslina genijalnost verovatno potiče od roditelja, majke Georgine koja nije bila školovana, ali bistrog istraživačkog uma i pamćenja, te od oca Milutina, naprednog sveštenika ( prote ) koji je iskonski verovao u moći prirodnih sila. Za razliku od oca, Tesla veruje da je Bog priroda, što nije daleko od religijskog. Njegovo razmišljanje i uverenje da nas „priroda kažnjava za sva nedela“ koja činimo tokom života ima dubok religijski pristup u shvatanju odnosa čoveka prema prirodi. Tesla je među retkim naučnicima koga su prirodne sile prosto usmeravale ka otkrićima. Setimo se samo njegovog pogleda prema Suncu, kada mu se zavrtelo u glavi i na zemlji u parku počeo je da crta generator koji koristi obrtno magnetno polje. Ta  fantazija mu se stalno priviđala u glavi dok nije pronašao generator naizmenične struje, a kasnije elektromotor koji se bitno ne razlikuje od generatora, jer za pogon koristi struju, a generator je proizvodi. Tesla je eksperimentisao sa polifaznim sistemima naizmenične struje različite frekvencije i zaustavio se na trofaznom sistemu. Često se zapitamo, zašto baš tri faze i čuvena veza u “zvezdu”, ili “trougao”. Tronožac je stabilan gde god ga postavimo,  jer je bilo koja ravan determinisana sa tri različite  tačke. Rad elektromotora najstabilniji je sa tri faze ( R, S, T ), i ako pogledamo njihovu sinusoidu vidimo zašto je takav sistem stabilan, sa kašnjenjem svake naredne faze za 120 stepeni. Razmišljam, da li to ima neku generičnu vezu sa brojem tri koji je bio veoma interesantan i samom Nikoli Tesli! Često je praktikovao, pri ulasku u hotelsku zgradu, da je tri puta obiđe, ili da nije uzimao hotelsku sobu čiji broj nije bio deljiv brojem tri, a tu je i „Tajna broja dvanaest“, (moj autorski članak objavljen, 06. 01. 2016. godine – “Zanimljivosti” ).

Tesla je bio čudak po načinu života, nikada se nije ženio, prao je ruke do pedeset puta dnevno, nije voleo da se rukuje, gotovo uvek je nosio bele rukavice, bio je alergičan na kajsije i na bisere. Malo je spavao, uvek u svom karakterističnom položaju prsta na slepoočnici, a novac mu nije puno značio u životu. Mnogi kažu da je umro u bedi i siromaštvu, što uopšte nije tačno. Njegova naučna otkrića i vizionarska predviđanja predstavljali  su  neizmerno bogatstvo koje pred kraj života nije posedovao u smislu raspoloživog kapitala, koji mu tada, nakon smrti, uopšte nije trebao.

Teslu su neki savremenici, pred kraj njegovog života, smatrali čudakom, jer je tvrdio da je razgovarao sa Mark Tvenom, piscem koji već godinama nije bio među živima, ili da je ostvario vezu sa drugim civilizacijama. Njegov oštar  um vibrira periferijom naših kosmičkih prostora, da nije tako ne bi bio toliko nadmoćan da mehaničkim vibracijama izazove zemljotrese, te neke neobjašnjive katastrofe na sasvim drugom kraju planete, koje se dovode u vezu sa Teslinim eksperimentima. Mnogi pominju „zrake smrti“, osvetljenje čitave vasione i besplatno korišćenje energije Sunca. Zbog toga će mnoga naredna otkrića biti samo mali deo vela tajne koju je Tesla poneo sa sobom u grob, jer je pored 700 patenata, imao otkrića koja su mu drugi pokrali, a ostalo je dosta skica i pisanih dokumenata koji još nisu ugledali svetlost dana. Možda je zbog toga zagonetna i njegova smrt, što ponekad graniči sa špekulacijama i pretpostavkama koje su u domenu zavere ćutanja.

Pojam rezervnog izvora napajanja sve više se susreće kod prenosnih uređaja u različitim situacijama. Koliko i kako ih koristimo zavisi od niza faktora, često zbog preke potrebe za nekim uređajem dok smo na putu, radnom ambijentu, na aktivnom, ili pasivnom odmoru u prirodi, ili u vikendici. Principijelno, rezervno napajanje ćemo upotrebiti u situaciji kada nemamo izvor mrežnog napona ( 230 V ), ili kod svih prenosnih uređaja koji se napajaju punjivim, ili nepunjivim baterijama. Njihova ekonomičnost je najbolji putokaz gde i kako efikasno koristiti rezervno napajanje.

Od prenosnih uređaja danas najviše koristimo „pametne telefone” koji se zbog niza dodatnih funkcija, bez obzira na veći kapacitet baterije ( mAh ), često brzo isprazne, što nas ponekad dovodi u neprijatnu situaciju. Zbog toga je najbolje imati adapter koji snižava napon sa 12 V na 5 V za brzo punjenje telefona u automobilu, ili „EnerGenie“, kao dodatni akumulator velikog kapaciteta, koji u jednom pražnjenju može obezbediti nekoliko  ciklusa punjenja. Za njega je potreban odgovarajući kabal, tako da je najbolje da nam je stalno pri ruci. Ovakav rezervni izvor napajanja može se, takođe, dopuniti u toku vožnje iz automobilskog akumulatora i dobro će nam doći ukoliko smo kasnije, nakon vožnje, udaljeni od automobila.

Bežično punjenje baterija pametnih telefona, ili “Wireless Charging”, neki potrošači smatraju novijom tehnološkom inovacijom, ali nije. Primena je davnašnje ideje Nikole Tesle koja je stara preko stotinu godina. Zapravo, to je beskontaktno punjenje koje koristi načela induktivnog punjenja, a kabal je i dalje potreban na samom bežičnom punjaču. Najveća prednost ovakvog punjenja je što su uređaji i punjači različitih proizvođača kompatibilni. Jedini uslov je da oba ispunjavaju Qi standarde, propisane od Wireless Power Consortium ( udruženje velikog broja kompanija ).

Veoma često nam je u automobilu potreban dodatni adapter za laptop čiji je napon baterije iznad 12 V ( 14,5 V, 19,5 V ) pošto većina laptopova koji su stari preko tri godine brzo isprazne njihovu bateriju. Tablet uređaji se mogu puniti preko odgovarajućeg ispravljača za telefon, ali sa nešto jačim strujama ( 2A ). Oni se mogu puniti i u automobilu preko adaptera 12V/5V. Njihova sporost u radu dovela je do potrebe da se upotreba ovih uređaja sve više potiskuje zbog zamene sa telefonima koji imaju gotovo sve funkcije mini-računara. Oni nam omogućavaju kvalitetnu sliku i ton, Internet vezu u prirodi, gde smo daleko od civilizacije, tako da sigurno rezervno napajanje stvara pravi ugođaj i vezu sa porodicom. Neki pobornici boravka u prirodi odriču se takvog luksuza tako što ne nose, ili malo koriste mobilni telefon. Koliko smo na to navikli zavisi od pojedinca i njegovih potreba.

Kod korišćenja rezervnih izvora napajanja često se postavlja praktično pitanje, da li je bolje koristiti nepunjive ( alkalne i druge ), ili punjive baterije. Iako je cena punjivih baterija ( NiCd, litijum-jonske i dr. ) nešto veća od alkalnih, računica potvrđuje da je ekonomičnija njihova upotreba. Pravilnim punjenjem one se mogu koristiti dve do tri godine, a neke i duže, što znači da mogu izdržati preko hiljadu punjenja. Baterije se koriste u telefonima, tranzistorima, foto-aparatima, kamerama, svetiljkama, a izrađuju se u odgovarajućim standardnim dimenzijama. Pored valjkastih baterija različitih dimenzija koriste se i dugmaste baterije koje mogu biti punjive i nepunjive. Baterije koje nisu predviđene za punjenje ne mogu se puniti, ako to pokušamo možemo napraviti samo štetu na punjaču, ili na uređaju koji koristi bateriju. Danas su pristupačni punjači za različite vrste baterija, ali je pravilo da uvek pogledamo deklarisani napon i struju punjenja.

Nekada su bili aktuelni pretvarači napona 12V/230 V za neonsko svetlo u kamp kućicama i u vikendicama, koji se postepeno izbacuju iz upotrebe, pošto su LED sijalice koje se napajaju sa 12 V, ili 24 V daleko rentabilnije rešenje. Pored manjeg utroška energije, ovakve sijalice daju jače svetlo, dugo traju, ne greju se i sve su jeftinije. Fabrički pretvarači veće snage, koji obezbeđuju frekvenciju od 50 Hz, još uvek imaju svoje mesto za portabl televizore sa SET TOP BOX uređajem, te za male frižidere, slabija svetla i druge uređaje male snage koji se napajaju sa 230 V. Na vikendicama, gde nema mrežnog napona, najbolje rešenje je korišćenje solarnih panela koji se isplate za period od tri do pet godina, zavisno od snage i cene opreme za odgovarajući izbor panela, akumulatora i pretvarača napona.

Zaključimo da u traganju za efikasnim i racionalnim rešenjima rezervnog napajanja ima različitih mišljenja i stavova, praktičnih iskustava, ideja i preporuka, ali su ponekad i neka skupa rešenja prihvatljiva, jer se na kraju isplate. Kupovina jeftinih nepunjivih baterija je bacanje novca, a upotreba neispitanih punjača akumulatora ( koje smo kupili na pijaci ) može oštetiti svaku bateriju koja se puni. Kvalitetne punjive baterije moraju imati odgovarajuće punjače čija je cena još uvek relativno visoka, ali ćemo njihovom upotrebom obezbediti optimalan vek trajanja tih baterija. Računica potvrđuje da je daleko korisnije upotrebljavati punjive baterije za većinu prenosnih uređaja gde je to moguće, mada su neki uređaji konstruisani tako da uvek  koriste takve baterije, te da imaju odgovarajuće adaptere ( punjače ). U slučaju njihovog kvara, koji obično nastaje kada su stalno na mrežnom naponu, treba voditi računa da nađemo adekvatnu zamenu, što se posebno odnosi na laptopove i mobilne telefone.

Tagovano
PokloniIOtpadSkloni