11. Jul, 2020.

U Skupštini opštine Senta predstavljen je projekat izgradnje kogenerativne bionergane na biomasu, koja će opsluživati daljinsko grejanje u Senti i proizvoditi "zelenu" električnu energiju. Kompanije "WindVision" i "Synvalor" iz Holandije i Belgije treba da realizuju ovu investiciju po najsavremenijim tehnologijama usaglašenim sa standardima Evropske unije.Daljinsko grejanje za 2.200 korisnika u Senti već tri decenije obezbeđuje se iz Fabrike šećera TE-TO, a predsednik senćanske opštine Rudolf Cegledi je naglasio da je cilj da se delatnost grejanja grada smesti u komunalnu sferu, da bi se dalje mogla razvijati. Prvi korak bile su aktivnosti na preuzimanju distributivne mreže od Fabrike šećera TE-TO, što se, prema rečima Cegledija, sprovodi u predviđenim rokovima i do 1. avgusta biće predat javnom preduzeću "Elgas".

U rešavanju pitanja izvora energije za daljinski sistem najpovoljnije rešenje ponudila je kompanija "WindVision" iz Belgije, za korišćenje biomase, koje u najbližem okruženju ima u izobilju iz poljoprivredne proizvodnje. Cegledi i predstavnici kompanija iz Belgije i Holandije su najavili da prva faza izgradnja bioenergane treba da se realizuje do 1. oktobra 2014. godine.

Vrednost izgradnje prve faze bioenergane je 15.2 miliona evra, kojim bi se obezbedilo 8.4 megavata toplotne i 4.9 megavata električne energije, dok bi se druga faza iste energetske snage instalisala za grejnu sezonu 2015/2016. Potrebna količina od 35.000 tona biomase godišnje, koliko je neopdohno za prvu fazu, obezbeđivala bi se od poljoprivrednih proizvođača iz okolnih opština iz okruženja na udaljenosti do 50km, što je tek 10% raspoloživog potencijala.

Cegledi je najavio da bi posle rasprave o predloženom projektu, pismo o namerama sa belgijskom kompanijom "WindVision" moglo biti potpisnao do kraja ovog meseca, kako bi se što pre krenulo u realizaciju projekta.

Izvor: ekokuce.rs

Pripremila: Dragana Zarkov II - 4

Milioni godina evolucije dovele su do toga da biljke budu najefikasniji sakupljači solarne energije na planeti. Mnoga istraživanja se bave veštačkim imitiranjem fotosinteze u uređajima kao što je veštačko lišće, ali istraživači sa Univerziteta u Džordžiji (UGA - University od Georgia) sada rade na drugačijem pristupu koji daje novo značenje terminu “zelena energija“. Njihovom tehnologijom se sakuplja energija generisana kroz proces fotosinteze pre nego što je biljke iskoriste, što omogućava da se ta energija iskoristi za pokretanje malih električnih uređaja.Fotosinteza pretvara svetlosnu energiju u hemijsku deljenjem atoma vode na vodonik i kiseonik. Pri ovom procesu proizvode se elektroni koji pomažu stvaranje šećera koje biljke koriste kao gorivo za rast i reprodukciju. Tim predvođen Ramarajom Ramasamijem, docentom na Inženjerskom fakultetu u Džordžiji, razvija tehnologiju koja će prekinuti proces fotosinteze i hvatati elektrone pre nego što ih biljka iskoristi za pravljenje šećera.Tehnologija funkcioniše na taj način što prekida puteve kojim elektroni teku tako što manipulišu proteinima koji se nalaze u tilakoidima. Tilakoidi su membranske pregrade na mestu svetlosne reakcije fotosinteze, koji su odgovorni za hvatanje i skladištenje energije iz sunčeve svetlosti. Modifikovani tilakodi se imobilišu na posebno dizajniranoj podlozi od ugljeničnih nanocevi koji deluju kao električni provodnici koji hvataju elektrone i šalju ih duž žice. Istraživači kažu da su mali eksperimenti ovog sistema dali maksimalnu gustinu struje koja je za dva reda veličine veća od ranijih sličnih sistema.

Ramasami kaže da tehnologija ima potencijal da se koristi za napajanje uređaja koji ne zahtevaju mnogo energije, dodajući da će se to desiti veoma brzo.

“U bliskoj budućnosti, ova tehnologija može biti najbolje iskorišćena za daljinske senzore ili drugu prenosivu elektronsku opremu, koja zahteva manje energije za funkcionisanje“, rekao je on. “Ako budemo u stanju da iskoristimo tehnologije kao što je genetski inženjering kako bismo unapredili stabilnost procesa fotosinteze biljaka, veoma sam optimističan da će ova tehnologija biti konkurentna sa tradicionalnim solarnim panelima u budućnosti.“Ramasami i njegov tim već rade na poboljšanju stabilnosti i učinka tehnologije kako bi je doveli u fazu pogodnu za komercijalizaciju. “Mi smo otkrili nešto veoma obećavajuće, i svakako je vredno dodatnog istraživanja“, rekao je on. “Količina električne energije koju vidimo sada je skromna, ali pre samo 30 godina, vodonične gorivne ćelije su bile skoro nemoguće, a sada one mogu napajati automobile, autobuse, pa čak i zgrade.“

Izvor: ekokuce.com

Priredila: Dragana Zarkov II - 4

Kako koristiti prirodne pogodnosti

Energija plime i oseke je forma hidroenergije koja iskorištava kretanja vode, a koja se događaju zbog morskih mena, odnosno spuštanja i dizanja u nivoa mora. Energija plime i oseke se stvara zahvaljujući generatorima koji su ustvari velike podvodne turbine postavljene u područja s velikim morskim menama, dizajnirana tako da uhvate kinetičko kretanje nadirućih morskih mena, a kako bi se stvorila električna energija. Energija plime i oseke ima ogroman potencijal za buduće energetske projekte, ponajviše zbog ogromnih površina svetskih okeana.

Potencijal energije plime i oseke nije neka novost, te je taj princip poznat već dugo godina (male brane oko okeana su već nicale i početkom 11 st.). Međutim, kada se ti projekti uporede s branama na rekama, dolazi se do zaključka o vrlo visokim troškovima tih projekata jer je kao prvo reč o masivnim projektima, a s druge strane ti masivni projekti moraju biti izgrađeni u zahtevnom području za građenje gde ima mnogo soli. Neisplativost je ustvari glavni razlog zašto energija plime i oseke nije našla mesto među najkomercijalnijim obnovljivim izvorima energije, uprkos neospornom potencijalu. Da bi energija plime i oseke funkcionisala na zadovoljavajućem nivou potrebni su vrlo veliki pomaci u menama, od barem 5 metara između plime i oseke, ali i ima vrlo malo mjesta koja bi zadovoljavala takve uslove. Jedno od pogodnih područja je La Rance elektrana u Francuskoj, a koja je ujedno i najveća elektrana koja radi na principu energije plime i oseke. Ta elektrana koja je ujedno i jedina elektrana takve vrste u Europi smeštena je u estuariju reke Rance u sjevernoj Francuskoj i trenutno stvara dovoljno energije za zadovoljavanje potrebe 240.000 francuskih domaćinstava. Kapacitet te elektrane je otprilike petina onog prosečne nuklearke, odnosno elektrane pogonjene na ugalj. Glavni problem svih tih elektrana leži u tome da mogu dnevno raditi samo nekih 10 sati, tačnije za vrijeme kad se plima diže, odnosno oseka spušta. Velika prednost leži u činjenici što su plima i oseka potpuno predvidljive pojave, tako da se lako može isplanirati vreme rada tih elektrana u vreme kada su Mnogo je prednosti vezano za energiju plime i oseke. Reč je o obnovljivom izvoru energije koji je ujedno ekološki prihvatljiv jer ne stvara efekat staklene bašte niti uzrokuje otpad, ne treba mu gorivo za pogon, a budući da su mene totalno predvidljive može pouzdano proizvoditi energiju, a jednom kada se elektrana napravi nije toliko skupa za održavanje. Međutim, ima tu i negativnih strana, od kojih svakako najviše pažnje privlače ogromni početni troškovi jer je reč o vrlo masivnim projektima koji zahtevaju velika područja. To može stvoriti velike ekološke probleme i uništiti mnoge ekosisteme, naročito ptica jer one koriste razdoblje plime i oseke za pronalaženje hrane. Naravno tu je takođe i ograničeno dnevno vreme rada elektrane, tokom samo 10 sati dok su povoljni uslovi mena.morske mene aktivne, a recimo to nije slučaj sa

Konverzija termalne energije okeana

Konverzija termalne energije okeana je metoda za stvaranje elektriciteta koja se služi temperaturnom razlikom koja postoji između duboke i plitke vode, jer je voda na većoj dubini hladnija. Ukoliko postoji veća temperaturna razlika, veća je i efikasnost čitave metode, a minimalna temperaturna razlika treba biti 38 stepeni Fahrenheita. Ova metoda ima dugu istoriju funkcionisanja, i datira s početka 19. veka. Većina stručnjaka smatra kako bi ova metoda dala dobar odnos ulaganja i koristi već sa postojećim tehnologijama bi se mogao proizvoditi gigawat električne energije. To ipak nije slučaj danas jer OTEC zahteva ogromne, skupe cijevi velikih razmera koje se moraju postaviti barem kilometar duboko u more, a kako bi mogle dovoditi hladniju vodu sa većih dubina, a što je naravno vrlo skupo. Tipovi OTEC sistema su slijedeći:svim vrstama energije (npr. energija vjetra).Sistemi zatvorenog kruga (Closed-Cycle)Sistemi zatvorenog kruga koriste tečnost sa niskim stepenom ključanja, najčešće amonijak, te na taj način pokreću turbinu, a koja onda stvara električnu energiju. Topla površinska morska voda se pumpa kroz izmjenjivač toplote i tu se zahvaljujući niskoj tačci ključanja isparava, i takva novonastala para zatim pokreće turbo generator. Hladnija dublja voda se zatim upumpava kroz drugi izmjenjivač toplote gde zahvaljujući kondenzaciji prelazi nazad iz pare u tečnost, a ta se tečnost zatim reciklira kroz sistem. 1979. godine Natural Energy Laboratory, u saradnji s nekoliko partnera napravio je mini OTEC eksperiment, a koji je bio prvi uspeešan OTEC sistem zatvorenog mora koji je konstruiran na moru. Mini OTEC plovilo je odvezeno 2,4 km od Havajske obale, a uspelo je proizvesti dovoljno energije da svetle svetla na plovilu, te takođe za rad brodskih kompjutera i televizora. A 20 godina kasnije, 1999. godine Natural Energy Laboratory je testirao i pilot elektranu zatvorenog sistema snage 250-kW što je najveća elektrana takvog tipa ikad puštena u operaciju.

Sistemi otvorenog kruga (Open-Cycle) Sistemi otvorenog kruga koriste tople površine tropskih okeana za dobijanje elektriciteta zahvaljujući činjenici što topla voda nakon što se stavi u kontejner sa niskim pritiskom, proključa. Nakon toga para koja se širi počinje terati turbinu sa niskim pritiskom spojenu na električni generator, te se na kraju kondenzuje nazad u tečnost zbog izloženosti hladnim temperaturama iz dubine okeana. 1984 godine tadašnji Solar Energy Research Institute (danas pod imenom National Renewable Energy Laboratory) razvio je tzv. «vertical-spout evaporator» čija je namena pretvaranje tople morske vode u paru pod niskim pritiskom, a za izgradnju projekata otvorenog kruga. Nakon što su 1993. godine postignute efikasnosti i do 97 %, sistemima otvorenog kruga priznat je neosporni potencijal. Bila je to elektrana na Keahole Point, Hawai, koja je tokom svog testiranja proizvela oko 50,000 W električne energije.

Hibridni sistemi (Hybrid) Hibridni sistemi su dizajnirani na način koji kombinuje pozitivne strane, kako otvorenih, tako i zatvorenih sistema. Način rada kod hibridnih sistema uključuje toplu morsku vodu koja ulazi u vakuumsku komoru gde se pretvara u paru (proces sličan kod sistema otvorenog tipa). Nakon toga para se vaporizuje u tečnost niskog stepena ključanja (kao kod zatvorenih sistema), a koja zatim pokreće turbinu i stvara električnu energiju.

OTEC ima vrlo visok potencijal za stvaranje električne energije, ali nije električna energija jedina pozitivna stvar koja se može dobiti zahvaljujući OTEC-u. Kao nusprodukt može se proizvesti hlađenje vazduha, a upotrijebljena hladna morska voda iz OTEC elektrana može ili ohladiti svežu vodu u izmjenjivačima toplote ili teći direktno u nekom sistemu za hlađenje. A tu je i akvakultura jer neke vrste ribe, kao što je losos, mogu se znatno bolje razmnožavati u dubokoj vodi bogatoj nutrientima, dobijenim temeljem principa rada OTEC-a. Međutim, postoje i negativne strane, naročito što se tiče isplativosti tih projekata jer OTEC elektrane traže vrlo velike početne investicije, a takođe treba zadovoljiti i pitanja okoline, budući da su OTEC elektrane vrlo velike te traže puno prostora za izgradnju. Još jedan faktor koji utiče na komercijalizaciju OTEC projekata je i činjenica da na svetu ima samo nekoliko stotina mesta prikladnih za građenje, i to u tropskim krajevima, gde je duboki okean dosta blizu obale te se time izbegavaju dodatni troškovi koji bi se javili prilikom gradnje OTEC projekta dalje od obale.

Izvor: almina.blogspot.com

Priredila: Kristina Radić, III-2

Korisni napitak

Kompanija Strauss Adriatic je prepoznatljiva po brendu Doncafé i zbog toga svake godine uvozi velike količine sirove kafe. Prilikom prerade ostane im oko 140t nusproizvoda – kafene plevice. U istraživanju Instituta Vinča i Mašinskog fakultetaotlriveno je da briketi napravljeni od kafene plevice imaju veoma veliku energetsku vrednost. To otkriće je dovelo do toga da kompanija Strauss Adriatic krene da koristi ovaj nus proizvod prerade kafe kao biomasu. Ovih 140t može da bude dovoljno za tri meseca grejanja.

Na ovaj način će kompanija uštedeti do 90.000€ i cela investicija će se isplatiti za manje od 18 meseci. Naravno, korišćenje briketa od kafene plevice će dovesti i do smanjenja emisije ugljen dioksida u atmosferu.

Inače, biomasa predstavlja veliku šansu za Srbiju jer se može koristiti kao gorivo u proizvodnji ili za grejanje. Velika prednost biomase je cena i nezavisnost od standardnih energenata, a ne sme se ni zaboraviti ni da je ovo ekološki podobnije za čovekovu okolinu.

Oslanjanje na obnovljive izvore energije je odličan potez od strane kompanije Strauss Adriatic u skladu sa ekonomičnim poslovanjem, praćenjem trendova u svetu i zakona EU. Pored brige o životnoj sredini, ova kompanija poseduje i sertifikate ISO 9001 i HACCP.

Nama ostaje da se nadamo da će i ostale kompanije shvatiti da se isplati u svakom smislu koristiti obnovljive izvore energije.

Izvor: mojugao.com

Priredila: Kristina Radić, III-2

Nedavno istraživanje je pokazalo da bi obnovljiva energija mogla da zadovolji oko 80% ukupne potrebe za energijom za 40 godina. Uslov za to je da države promene politiku vezanu zazelenu energiju.

Naučnici su i dalje vrlo optimistični po pitanju dobijanja energijeiz trajnih izvora, iako je njena proizvodnja mnogo skuplja od dobijanja energije preko fosilnih goriva. Takođe, proizvodnjaobnovljive energije bi trebalo da se poveća oko 20 puta da bi se izbegao opasan nivo globalnog zagrevanja.

U istraživanju od 2008. godine je utvrđeno da obnovljiva energija zauzima oko 13% od ukupno proizvedene energije. Najviše se koriste hidroelektrane, snaga vetra, sunčeva energijai biomasa. Problem kod korišćenja biomase je što može dovesti do nestanka šuma, naslaga čađi i povećanja globalnog zagrevanja.

Evropa je najveći uvoznik energije na svetu i cilj je da se u narednom periodu okrenu alternativnim izvorima energije. Do 2020. godine je planirano da se smanji emisija CO2 za 20% i da se za istu brojku poveća i korišćenje obnovljive energije.

Sa druge strane Srbija ima veoma ograničena energetska sredstva i zbog toga bi trebalo mnogo više da koristimo alternativne izvore energije. Potrebno je:

  • Regulisati energetsku efikasnost
  • Smanjiti gubitke u ekonomskom sektoru
  • Ulagati u upotrebu obnovljive energije
  • Edukovati potencijalne korisnike

Izvor: mojugao.com

Priremila:  Kristina Radić, III-2

Biomasa predstavlja jedan od vrlo bitnih izvora obnovljive energije. Pod tim nazivom podrazumevamo živu ili do skora živu materiju koja može da bude biljnog ili životinjskog porekla.

Direktiva 2001/77/EC daje definiciju biomase: Biomasa predstavlja biorazgradivi deo proizvoda, otpada i ostataka u poljoprivredi (uključujući biljne i životinjske supstance), u šumarstvu i pripadajućoj industriji, kao i biorazgradivi deo industrijskog i gradskog otpada. (obnovljiviizvorienergije.rs)

Biomasa se može podeliti u četiri grupe:

  • Drvna biomasa (piljevina i ostaci pri preradi drveta)
  • Ostaci iz poljoprivrede (slama, ljuske, košpice..)
  • Životinjski otpad i ostaci
  • Biomasa iz otpada (smeća)

Pri sečenju drveta ostane oko 20% njegove mase neiskorišćeno. Trend u svim zemljama koje imaju razvijenu drvnu proizvodnju je da se otpaci od drveta upotrebljavaju u cilju dobijanja energije. U energetici se drvna masa najčešće koristi u obliku peleta, briketa i drvnog čipsa.

Uticaj biomase na okolinu

Biomasa predstavlja deo zatvorenog kruga ugljenika. Biljke apsorbuju ugljenik i prilikom spaljivanja on se isto oslobađa u atmosferu (u vidu CO2). Ako se pri ovom procesu bude poštovala ravnoteža, tj sadilo drveća koliko se i poseče, neće doći do povećanja globalnog zagrevanja.

Biomasa u Srbiji

Najveći potencijal Srbije, kada je u pitanju biomasa, se nalazi u ostatku poljoprivrede, drvne biomase i ostatku stočarske proizvodnje.

U Beogradskim elektranama 9 kotlova već tri godine greju stanove na pelet i briket. Bez dodatnih troškova ugalj je zamenjen biomasom i na taj načlin je značajno smanjenje zagađenje. Zamena gasa biomasom je za sada neisplativa.

Ukupan energetski potencijal biomase u Srbiji je oko 2,7 miliona tona. Sastoji se od ostataka u  šumarstvu i drvnoj industriji (milion tona), ostataka u ratarstvu, stočarstvu, voćarstvu, vinogradarstvu i primarnoj preradi voća (1,7 miliona tona) i u stočarstvu (pogodan za proizvodnju biogasa)oko 42 000 tona.

Izvor: mojugao.com

Priredila: Kristina Radić, III-2

Španija je u aprilu dostigla rekord dobijene električne energije iz obnovljivih izvora. Proizvedeno je ukupno 54%. U martu je rekord bio 51.8%, a očekuje se da će te cifre nastaviti da rastu, posebno kada je u pitanju električna energija dobijena od vetra i sunca.Španska elektrodistributivna mreža izveštava da je u aprilu 25% električne energije dobijeno iz hidrocentrala, 22% iz vetroelektrana, 3.6% iz fotonaponskih a 1.3% iz solarno-termalnih sistema. Ako se ovaj trend nastavi, u Španiji će se proizvoditi više nego ikad električne energije iz obnovljivih izvora.Tokom 2006. godine u Španiji se samo 19% električne energije dobijalo iz obnovljivih izvora, 2010. je procenat skočio na 35% i tokom 2011. i 2012. ostao nepromenjen. Država ima za cilj da do 2020. godine 40% električne energije dobija iz vetroelektrana, kao i da poveća iskorišćenje solarne energije. U planu je izgradnja fotonaponske elektrane kapaciteta 250MW u zapadnoj Španiji, koja će biti treća po veličini na svetu.

Izvor: ekokuce.com

Priredila: Dragana Žarkov II - 4

Milioni godina evolucije su dovele do toga da biljke budu najefikasniji sakupljači solarne energije na planeti. Mnogo istraživanja se bavi veštačkim imitiranjem fotosinteze u uređajima kao što je veštačko lišće, ali istraživači sa Univerziteta u Džordžiji (UGA - University od Georgia) sada rade na drugačijem pristupu koji daje novo značenje terminu „zelena energija“. Njihova tehnologija sakuplja energiju generisanu kroz fotosintezu pre nego što je biljke iskoriste, što omogućava da se ta energija umesto toga iskoristi za pokretanje sitnih električnih uređaja.Fotosinteza pretvara svetlosnu energiju u hemijsku energiju deljenjem atoma vode na vodonik i kiseonik. Ovaj proces proizvodi elektrone koji pomažu stvaranje šećera koje biljke koriste kao gorivo za rast i reprodukciju. Tim predvođen Ramarajom Ramasamijem (Ramaraja Ramasamy), docentom na Inženjerskom fakultetu na UGA, razvija tehnologiju koja će prekinuti proces fotosinteze i hvatati elektrone pre nego što ih biljka iskoristi za pravljenje šećera.

Tehnologija funkcioniše tako što prekida puteve kojim elektroni teku tako što manipulišu proteinima koji se nalaze u tilakoidima. Tilakoidi su membranske pregrade na mestu svetlosne reakcije fotosinteze koji su odgovorni za hvatanje i skladištenje energije iz sunčeve svetlosti. Modifikovani tilakodi se imobilišu na posebno dizajniranoj podlozi od ugljeničnih nanocevi koji deluju kao električni provodnici koji hvataju elektrone i šalju ih duž žice. Istraživači kažu da su mali eksperimenti ovog sistema dali maksimalnu gustinu struje koja je za dva reda veličine veća od ranijih sličnih sistema.

Iako nećete moći da pokrenete svoj HDTV uz pomoć najbližeg drveta u skorije vreme, Ramasami kaže da tehnologija ima potencijal da se koristi za napajanje uređaja koji ne zahtevaju mnogo energije, dodajući da će se to desiti veoma brzo.„U bliskoj budućnosti, ova tehnologija može biti najbolje iskorišćena za daljinske senzore ili drugu prenosivu elektronsku opremu koja zahteva manje energije za funkcionisanje“, rekao je on. „Ako budemo u stanju da iskoristimo tehnologije kao što je genetski inženjering kako bismo unapredili stabilnost procesa fotosinteze biljaka, veoma sam optimističan da će ova tehnologija biti konkurentna sa tradicionalnim solarnim panelima u budućnosti.“

Ramasami i njegov tim već rade na poboljšanju stabilnosti i učinka tehnologije kako bi je doveli u fazu pogodnu za komercijalizaciju. „Mi smo otkrili nešto veoma obećavajuće vode, i svakako je vredno dodatnog istraživanja“, rekao je on. „Količina električne energije koju vidimo sada je skromna, ali pre samo 30 godina, vodonične gorivne ćelije su bile tek u povodju, a sada one mogu napajati automobile, autobuse, pa čak i zgrade.“

Izvor: gradjevinarstvo.rs

Priredila: Dragana Žarkov II - 4

Umesto da se opredele za skupu tradicionalnu uličnu rasvetu koja zahteva smeštanje kablova pod zemljom i povezivanje na elektrodistributivnu mrežu, kineski okrug PingKuan se odlučio za obnovljive izvore energije. Postavili su 120 bandera, a svaka od njih ima dva solarna panela od 280 vata i vetroturbinu što omogućava da ulično LED osvetljenje funkcioniše nezavisno od elektrodistributivne mreže.Tokom avgusta i septembra 2012. godine kompanija Urban Green Energy (Urbana zelena energija) sa sedištem u Njujorku, pomogla je da okrug PingKuan dobije modernu ekološku uličnu rasvetu. Na prostoru gde se sada nalazi ta rasveta ranije nije bilo nikakve, pa bi se za uvođenje tradicionalne koja zahteva kopanje puta kako bi se kablovi smestili pod zemlju, okrug koštalo puno novca. Svaka od 120 bandera ima sopstvenu vetroturbinu i dva solarna panela, a proizvedena električna energija se skladišti u bateriji koja može da je čuva 3 do 5 dana. Bandere su tanke i modernog izgleda, pa pored toga što su energetski efikasne, putu daju i estetski zanimljiv izgled.

Izvor: gradjevinarstvo.rs

Priredila: Dragana Žarkov II - 4

Korišćenje biomase u energetske, ekološke, agrohemijske, industrijske, tehnološke, ekološke i druge svrhe je vrlo rašireno u Evropskoj zajednici i propraćeno je mnogobrojnim zakonskim i podzakonskim propisima. Cena toplotne i električne energije dobijene iz biomase je regresirana u zemljama EU. Fond za ovaj regres formiran je iz povišenih cena klasičnih izvora energije i naplate taksi za one firme i lica koja zagađuju životnu sredinu i okolinu.

Naša država još uvek nema pravnih, niti tehničkih propisa, za optimalno korišćenje biomase u energetske svrhe. Imamo donet samo jedan jedinstven Zakon o energetici, koji nema propratnih propisa. Naše propise treba unaprediti i prilagoditi propisima Evropske Unije, u kojoj je korišćenje biomase u energetske svrhe zastupljenije i ima dužu tradiciju. U nedostatku naših propisa treba koristiti propise Evropske Unije.

Potrebno je imati u vidu da korišćenje biomase u toplotne svrhe ne povećava sadržaj CO2 u atmosferi, ne stvara efekat staklene bašte te ona ne utiče na globalnu promenu klime. Biomasu treba ubaciti u Strategiju razvoja energetike Srbije, tj. uključiti je u energetski bilans Srbije.

Energetska efikasnost postojećih peći i kotlova na biomasu je još uvek niska i kreće se od 50 do 70 %. Na termičkim postrojenjima nema odgovarajuće merne, kontrolne i regulacione opreme. Ručno se lože, pošto nema dovoljno sredstava za nabavku opreme za automatsko loženje. Zbog toga, ovakva postrojenja sporo nalaze primenu u praksi.

Izvor: microma.co.rs

Priredio: Albert Mesaros, II-7

PokloniIOtpadSkloni