11. Jul, 2020.

Na bivšoj deponiji smeća u Boljevcima Milenko Milinković sagradio je kuću u kojoj je uspeo da iskoristi energiju Sunca i za zagrevanje i za akumuliranje toplote, a istovremeno je smanjio i gubitke toplote.

Milinković se za sunčevu energiju i njenu širu upotrebu zainteresovao posle pročitane jedne rečenice Nikole Tesle: „Energija fosilnih goriva samo je flaširana energija Sunca“.

Tragajući za mogućnostima štedljive i efikasne gradnje, posle elektrotehnike diplomirao je i atomsku fiziku i prvu kuću u obliku polulopte sagradio još pre 32 godine.

„Shvatio sam da priroda ne poznaje kockaste oblike, a mi uporno gradimo takve kuće koje samo zbog oblika gube više od 20 odsto energije. Gradeći kuću u kojoj sada sedimo uspeo sam da iskoristim i energiju Sunca za zagrevanje i za akumuliranje toplote, a istovremeno smanjio gubitke toplote tako što je kuća ukopana“, objašnjava nam domaćin.

Naš sagovornik je, odlučujući se za izgradnju ovakve kuće, sebi zadao da obezbedi minimalne gubitke toplote, maksimalni zahvat sunčeve energije i njenu akumulaciju za vreme kada Sunca nema. Zadatak broj jedan rešio je sfernim oblikom, ali to nije sve. Ovaj nadareni čovek koji se okitio brojnim svetskim priznanjima za inovacije, koristi specifične tehnike izgradnje koje omogućavaju značajnu uštedu energije. Njegovoj kući od 500 kvadrata potrebno je svega 20 kilovat-sati godišnje za zagrevanje, dok bi prosečnoj kući u Srbiji te veličine trebalo oko deset puta više kilovat-sati.

„Kuća je rađena u tehnici ferocementa, a to je tankoslojni sitnozrni beton – preteča armiranog betona. Reč je o cementnom malteru koji se umesto betonskim železom armira rabic mrežama i tako se dobija kompozitni materijal koji sadrži osobine betona na savijanje i osobine železa na razvlačenje. Postaje elastičan i ja sam shvatio da ako podnosi dinamička opterećenja čamca, onda podnosi i statička opterećenja u građevinarstvu“, objašnjava Milinković, koji je u Zavodu za intelektualnu svojinu upisan kao autor gradnje ovom tehnikom.

Izvor: www.ekologija.rs

Priredio: Nikolić Stefan

Štednja struje ponajpre uključuje uštede na rasveti, ovo što sledi je nekoliko praktičnih savjeta kako uštedeti na rasveti:

  • potrebno je maksimalno iskoristiti dnevno svetlo što se postiže izbegavanjem tamnih zavesa, zaklanjanjem prozora nepotrebnim predmetima, čišćenjem prozora itd.
  • redovito čišćenje rasvetnih mjesta, jer nečista rasvetna mesta smanjuju njihov učinak i do 40%.
  • usmerite rasvetna mesta na željena područja kako bi ista osvetljavala nepotrebna područja, pri tome dobro je koristiti halogene sijalice koje proizvode fokusiranu i intenzivniju svetlost i pri tome troše i do 40% manje električne energije.
  • upotreba štednih sijalica. Štedne, odnosno fluorokompaktne sijalice za istu količinu osvetljenja  troše oko pet do šest puta manje električne energije, a imaju desetak puta duži vek trajanja od običnih sijalica sa trajnom niti. Neki ljudi se ne mogu priviknuti na drugačiju svetlost koju daju te sijalice i na njihovu skuplju cijenu, za razliku od običnih, pa ih izbegavaju, a što ne bi smeo biti razlog jer se štednim sijalicama može uštedeti i do 150 din godišnje po jednoj sijalici, dovoljno da se štedna sijalica isplati za jednu godinu.
  • kupovinom sijalica energetskog razreda A može se uštedeti i do 35% na potrošnji električne energije za razliku od npr. sijalica energetskog razreda D
  • pametno je ugraditi rasvetna tela sa senzorima pokreta posebno na mestima koja retko posećujete i na kojima kratko boravite.

Kao i kod sijalica  tako se i kod kućnih aparata preporučuje kupovina uređaja koji spadaju u energetski razred A koji takođe troše i do 35% manje električne energije za razliku od uređaja energetskog razreda D. Važno je napomenuti da za hladnjake i zamrzivače postoje i klase A+ i A++ koje naravno troše još manje električne energije. Tu je naravno problem cena jer su uređaji većeg energetskog razreda (A) skuplji u startu, ali se s vremenom sigurno isplate.

Regulišite temperaturu u hladnjaku, npr. zimi možete smanjiti temperaturu u hladnjaku jer je napolju hladnije. Smanjenjem temperature za 10oC možete uštedjeti i do 5% energije.

Što se tiče mašina za veš pripazite da imate mašinu koje zadovoljava vaše potrebe, tj. da ne kupujete mašinu za 7kg ako je vam dosta ona od 3kg, takođe današnja sredstva za pranje kvalitetno peru odeću i na manjim temperaturama, pa na taj način štedite električnu energiju. Uštedeti se može i na centrifugiranju, nameštanjem centrifuge na oko 1500 okr/min može se uštedeti i do 30% električne energije.  Naravno izbegavajte sušilice za veš i ako imate mogućnosti, sušite veš na vazduhu.

Kod mašina za pranje posuđa trebalo bi izbegavati programe koji imaju u sebi sušenje posuđa, umjesto toga, malo krpu u ruke i električna energija se uštedi. Takođe možete uštedeti električnu energiju ako mašinu priključite na toplu vodu pa ona troši manje električne energije za zagrevanje vode, to je isplativo samo ako vam je proizvodnja tople voda jeftinija od električne energije potrebne za zagrevanje iste.

Kod kuvanja na struju je bitno da kuvate sa poklopcem i na taj način toplota ostaje u posudi što dovodi do 20% uštede energije. Hrana će se brže skuvati ako posuda bolje prijanja na grejaću ploču šporeta što znači da treba upotrebljavati posude sa ravnim i glatkim dnom. Staklokeramičke ploče su korisnije od klasičnih ploča. Ista stvar je i kod pećnica koje imaju ugrađen ventilator, one mogu uštedeti oko 10% električne energije. Pri svakom otvaranju vrata pećnice za vreme pečenja gubi se do 20% topline, pa to radite što ređe. Kod priprema malih količina hrane ako ste u mogućnosti koristite mikrotalasnu pećnicu jer one mogu uštedeti i do 50% električne energije.

Kod ostalih kućnih  aparata izbegavajte njihov radu u „stand by“ načinu rada jer na taj način možete uštedeti i do 5% ukupne električne energije u kući. Takođr pripazite i da punjače ne ostavljate utaknute u struju jer još uvijek neki rade i ako ne pune vaš uređaj.

Što se tiče računara važno je napomenuti da „Screen saver“ ne štedi energiju već samo ekran, također gasite monitor kad vam nije potreban jer on troši više od pola energije cijelog sistema računara.

S obzirom da danas brojna domaćinstva imaju klima uređaje koji su veliki potrošači električne energije, svakako savetujemo kad se kupuju klime da se pazi na energetski razred u kojem se klima uređaj nalazi i da se ne kupuje klima većeg kapaciteta nego što je potrebna da rashladi vašu kvadraturu stana. Na tržištu postoje i klima uređaji s inverterom koji postižu velike uštede za razliku od običnih klima uređaja. Takođe, upozoravamo i savetujemo vam da prilagodite unutrašnju temperaturu spoljašnjoj što znači da unutrašnja temperatura ne bude niža od spoljašnje u proseku za više od 5oC.

Izvor: rezije.hr

Priredio: Nikolić Stefan

Viseći vrtovi, pumpe koje pokreće vetar, sistem prikupljanja kišnice, solarni panoi od specijalnog stakla koje propušta sunčevu svetlost, a ujedno štiti od štetnih zraka, neki su od atributa štedljivih objekata, popularnih “zelenih” zgrada. U svetu je izgradnja ovakvih objekata koji štede energiju postao standard, a u Beogradu ne postoji ni jedan. Postoje veliki potencijali, ima interesovanja, ali je za sada sve na nivou nerealizovanih projekata.

Ekološke ili „zelene zgrade”, uklapaju se u prirodnu okolinu - ne uništavaju vegetaciju na zemljištu gradnje, a posečeno rastinje nadoknađuje se novim. Tokom projektovanja i gradnje vodi se računa o materijalu, za snadbevanje električnom i toplotnom energijom koriste se obnovljivi energetski izvori, čime se ostvaruju znatne uštede.

Rasipanje energije

U vreme svetske energetske krize, u Srbiji se troši 13 puta više energije od evropskog proseka, a pet puta više od zemalja u okruženju. U razvijenim evropskim zemljama, obnovljivi izvori energije čine do 12 odsto ukupnog energetskog bilansa, a u Srbiji samo jedan odsto. Ovi podaci obavezuju Srbiju, a pre svega prestonicu, da razmišlja u pravcu očuvanja životne sredine i energetskih izvora izgradnjom ekoloških zgrada, jer je utvrđeno da zgrade troše čak 44 odsto svetske energije.

- Na nama projektantima i investitorima je da mislimo, projektujemo i gradimo „zeleno“. Razni svetski ekološki pokreti i arhitektonska udruženja dodeljuju godišnje nagrade za „najzelenije“ projekte. Najbogatije zemlje grade štedljive zgrade i naselja. Kod nas ima velikog potencijala, zainteresovanih investitora, ali nema realizacije - objašnjava projektant Branka Bošnjak.

Brzo bi se isplatile

Prema trenutnim podacima, Beograd je prebogat geotermalnim vodama koji se mogu koristiti kao obnovljiv izvor energije. Prema nekim proračunima, samo ispod toplane u Novom Beogradu postoje tolike količine podzemnih voda da bi se uz dobru eksploataciju, moglo da greje čak 70 odsto Novog Beograda. Takođe, dokazano je da na određenoj dubini ispod Ratnog ostrva postoji pravo bogatstvo podzemnih voda, koje bi toplotnom energijom moglo da snadbeva kompletan Zemun. Na pojedinim gradskim lokacijama, na dubini oko 100 metara pronađena je voda temprerature oko 14 stepeni, što je dovoljno za snadbevanje jednog stambenog objekta. Međutim, Beogradu nedostaje geološki atlas, kojim bi se tačno preciziralo na kojim mestima su ležišta geotermalnih voda odgovarajuće toplote i izdrživosti.

- Kad se utvrde lokacije, pre izgradnje objekta uradi se bušotina, postavi se instalacija, nakon čega se normalno gradi objekat. Takođe, potrebno je uraditi podnu i zidnu izolaciju. Procenjeno je da "zelene" zgrade koštaju oko 30 odsto više od standardnih, ali se to isplati za tri do šest godina, u zavisnosti od veličine objekta. Ukoliko su objekti veći, ili ako su u pitanju stambeni kompleksi, isplativost je mnogo veća - dodaje Branka Bošnjak.

Beograd je poznat i po veoma jakom vetru, košavi, što otvara još jednu mogućnost za uštedom energije.

- Naravno, ovaj izvor nije moguće uraditi u gradskim zonama. Ali, ukoliko bi se neki od ovih sistema primenio u Trećem Beogradu, koji će početi uskoro da se gradi, imali bi pun pogodak. Kad je reč o solarnoj energiji, treba pomenuti da sadašnji solarni senzori ne zavise od broja sunčanih sati, već su modernizovani da njihove ćelije skupljaju svetlost dana, bilo da je oblačno, pada kiša ili veje sneg - objašnjava Bošnjak.

Izvor: Blic.rs

Priredio: Nikolić Stefan

U EU koriste se isključivo takozvane štedljive sijalice. Očekuju se uštede električne energije jednake potrošnji Rumunije na godišnjem nivou. Sijalice sa vlaknom od volframa povučene iz prodaje u svim zemljama EU.

Sijalice sa vlaknom od volframa, nastale krajem 19. veka, povučene su iz prodaje u svim zemljama Evropske unije. Njih će zameniti takozvane štedljive sijalice, koje su pet puta efikasnije i troše od 60 do 80 odsto manje struje.

Računa se da će godišnja ušteda po tom osnovu u EU biti jednaka potrošnji struje Rumunije.

Zbog veoma niskog koeficijenta korisnog dejstva dosadašnjih sijalica, koji praktično iznosi svega pet do 10 odsto upotrebljene energije koja se pretvara u svetlost, a ostalo ide na toplotu, EU je 2008. godine donela zakon o postepenom povlačenju iz prodaje.

Francuska je 2009. godine zabranila upotrebu sijalica od 100 vati, 2010. godine od 60 vati. Zatim 2011. godine od 40, a od danas neće biti ni sijalica od 25 vati.

Klasična sijalica, koju je izumeo engleski naučnik Džozef Vilson Svon, a unapredio Tomas Edison krajem 19. veka, biće zamenjene fluorescentnim, halogenim i LED sijalicima.

Ubuduće će u domaćinstvima EU, ali i u sistemima javne rasvete biti korišćene savremene štedljive sijalice, kao evolutivni naslednici fluorescentnih cevnih sijalica, pronađenih još tridesetih godina dvadesetog veka.

Jedna fluo-cev proizvodi dovoljno jaku svetlost uz manju potrošnju struje, ali je zbog njene "neprirodne" svetlosti, treperenja i velikih dimenzija njena upotreba svedena na minimum.

Savremene, štedljive sijalice, iako rade po istom principu, su znatno unapređene. Sastavljene su od posebno oblikovane, minijaturne, fluo-cevi i posebne elektronike, a veličina joj je ista kao kod običnih sijalica sa užarenim vlaknom.

Štedljiva sijalica proizvodi jaku i mirnu svetlost, čiji spektar odgovara ljudskom oku i troši u proseku i do 80 odsto manje električne energije.

Štedljiva sijalica od 20W emituje istu količinu svetlosti, kao i Edisonova sijalica od 100 vati, i njen eksploatacioni vek je od osam do 12 puta duži.

Izvor: rts.rs

Priredio: Nikolić Stefan

Pogonski sistemi

Cene benzina ponovo rastu pa se nameće pitanje potrošnje goriva, barem tako dugo dok autoindustrija ne usavrši neki novi pogon, na primer na gorive vodikove ćelije. Rešenje već postoji – a ono se zove hibridni motor.

Hibridni pogonski sistemi se sastoje iz kombinacije od najmanje dva različita pogona. Motor hibridnog vozila kombinacija je konvencionalnog motora sa unutrašnjim sagorevanjem i električnog motora sa baterijskim sistemom. Ova tehika omogućuje optimalnije ubrzavanje, manju potrošnju goriva i smanjenu emisiju štetnih supstanci.

U postojećim sistemima jedan deo energije izgaranja ide u bateriju i puni je. Pored toga, preko jednog generatora baterija se napaja i tokom vožnje. Na ovakav se nacin potrošnja goriva naročito optimalno smanjuje u gradskom prometu. U slučaju kada vozilo miruje (na semaforu) ili pri polaganoj vožnji (kao što je, recimo, uparkiravanje) baterija je puna a motor sa unutrašnjim sagorevanjem potpuno je isključen.

Pionir Ferdinand Porsche

Istorija hibridnih pogona započela je godine 1896. Vec je tada automobilski inženjer Ferdinand Porsche prijavio patent za jednu vrstu električnog motora. Nešto kasnije napravio je dinamo koji je bio spojen sa motorom na benzinski pogon i koji je tako proizvodio struju za bateriju. Ozbiljnije studije o električno-hibridnim vozilima prisutne su već početkom 1970-ih godina. Tada je Amerikanac Victor Wouk osobno vozilo tipa ‘Buick Skylark' preradio u hibridno vozilo. Nemački proizvođac automobila Mercedes-Benz pokazao je godine 1982. prvi prototip hibridnog vozila koji, međutim, nije uspeo ući u serijsku proizvodnju. I drugi nemački proizvođaci kao što su Wolkswagen i Audi takođe su godinama radili istraživanja hibridnih pogona. Sredinom 1990-ih godina Audi je hibridno vozilo pokušao plasirati na tržište (Audi 80 Duo, kasnije Audi A4 Duo). Projekt nije uspeo zbog visoke cene koja je iznosila oko 60.000 nemackih maraka.

Godine 1997. sa japanskim proizvođacem Toyotom započinje takoreći istoriju uspeha hibridnih automobila. Od tada je prodano oko 750.000 automobila modela 'Prius' koji je u međuvremenu na tržištu prisutan već u trećoj generaciji. Prema najnovijim podacima Toyota će ove godine produkciju znatno povećati i prodati 430.000 vozila. Za godinu 2010. Ovaj koncept predviđa prodaju od milion primeraka iste marke. Hibridna vozila su najomiljenija u SAD-u. Njihov deo na tržištu, međutim, još uvek mali: u SAD-u kreće se oko 0,5 posto, u Nemačkoj oko 0,6 promila.

Japanci u prednosti

Da bi sprečili preveliku prednost Japanaca, proizvođaci automobila BMW, General Motors i DaimlerChrysler udružili su se u proizvodnji svog hibridnog pogona za što su izdvojili oko jednu milijardu američkih dolara. Volkswagen, Porsche i Audi sklopili su savez radi proizvodnje hibridnog pogona.

Za mnoge eksperte hibridni pogon je ipak tek jedno međurešenje na putu do vozila bez emisije štetnih spojeva. Velika baterija u hibridnim pogonima zahteva veću težinu vozila što ponovo znači veću potrošnju goriva. Drugi nedostatak hibridnih pogona je proizvodnja i kasnije uklanjanje baterije. Sama proizvodnja baterije zahteva puno energije, a ekološki osvešteno uklanjanje visoke troškove.

U Nemačkoj su trenutno Toyota Prius, Lexus RX 400h, GS 450h i Honda Civic IMA najpoznatija vozila na hibridni pogon.

Izvor: mojauto.rs

Priredio: Nikolić Stefan

Folksvagenov "XL1": hibrid od karbona sa rekordno niskom potrošnjom.

Folksvagen je pre manje od šest godina obećao da ce napraviti automobil sa potrošnjom od 1L/100km. Ne samo da su održali obećanje vec njihov novi "XL1" hibrid može da se pohvali sa potrošnjom od 0.9L/100km, a ovaj futuristički auto će sledećeg meseca imati svetsku premijeru na ženevskom salonu automobila.

Neverovatan izgled ovog dvoseda je sav u funkciji aerodinamike, a rezultat je niski koeficijent otpora vazduha od samo 0.186 koji doprinosi maloj potrošnji.

Na prvi pogled se primećuje nekoliko detalja koji su kljucni elementi aerodinamicnosti "XL1"-a poput nedostatka retrovizora(koji su zamenjeni kamerama), pokrivača za zadnje tockove i ugaonih LED farova.

Potrošnja je dodatno smanjena malom težinom od 795 kg. i niskim centrom gravitacije.

Što se tiče motora, napredni dizel-električni "plag-in" hibrid sistem uspeva da proizvede ukupno 73KS i maksimalnu brzinu od 160km/h.

Kao što je obično slucaj sa hibridima moguće je odabrati različite modove vožnje koji podrazumevaju električni, dizel ili kombinovani režim rada.

U električnom modu, "XL1" može da pređe oko 50km zahvaljujući litijum-jonskoj bateriji, a kako bi se postigla neverovatna potrošnja od 0.9L, baterija mora konstantno da se dopunjuje, a za rezervu, tu je rezervoar za gorivo od 10L.

Struktura automobila je od laganog karbona, a dimenzije su mu: 3.8m dužina, 1.6m širina i 1.1m visina.

Detalji o ceni i dalje nisu poznati, a nakon prvih 50 primeraka, koji će biti proizvedeni kasnije ove godine, Folksvagen će odluciti da li im se isplati masovnija proizvodnja.

Izvor: mojauto.rs

Priredio: Nikolić Stefan

Dana, 08. maja 2013. godine, pokrajinski sekretar dr Slobodan Puzović objavio je rezultate Konkursa o dodeljenim bespovratnim sredstvima iz budžeta AP Vojvodine za realizaciju projektnih aktivnosti udruženja građana iz oblasti zaštite životne sredine i oblasti arhitekture, urbanizma i graditeljstva u 2013. godini.

Udruženje Centar za energetsku efikasnost – “CEFIX” Vršac je na ovom Konkursu apliciralo sa projektom “Еdukаtivnо pоkаznа rаdiоnicа zа učеnikе srеdnjе pоlјоprivrеdnе škоlе u Vršcu - Izrаdа sоlаrnе sušаrе zа vоćе, pоvrćе i lеkоvitо bilје” kod Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine. Odobreni iznos bespovratnih sredstava iz budžeta Autonomne Pokrajine Vojvodine za sufinansiranje ovog projekta iznosi 146.000,00 dinara.

Osnovni ciljevi projekta su: pоdizаnjе еkоlоškе svеsti učеnikа, nаstаvnikа i zаintеrеsоvаnih grаđаnа, prоmоvisаnjе еfikаsnоg kоrišćеnjа еnеrgiје izrаdоm јеdnоstаvne sоlаrne sušаre zа vоćе, pоvrćе i lеkоvitо bilје, zatim аltеrnаtivnih izvоrа еnеrgiје, kao i vоlоntеrskоg rаdа i аktivizmа.

Pored izrade same sušare u toku implementacije projekta biće održana tri predavanja sa sledećim temama: “Еnеrgеtskа еfikаsnоst kао nаčin živоtа”, “Sоlаrni kоlеktоri - izgrаdnjа i kоrištеnjе”, i “Sоlаrnе sušаrе - izgrаdnjа i kоrištеnjе”.

Pоlјоprivrеdnа škоlа „Vršаc“ iz Vršcа, kао pаrtnеr nа prојеktu, uz uklјučivаnjе učеnikа u prаktičаn rаd, dоbićе funkciоnаlnu sоlаrnu sušаru zа vоćе, pоvrćе i lеkоvitо bilје kојu ćе mоći dа kоristi u nаstаvnоm prоcеsu kао srеdstvо zа rаd.

Nаmеrа „CЕFIKS“-а је dа uklјučivаnjеm i еdukоvаnjеm vеćеg brоја učеnikа i vоlоntеrа prеnеsе оsnоvnа znаnjа о оbnоvlјivim izvоrimа i еfikаsnоm kоrišćеnju еnеrgiје, tе prаktičnim rаdоm pоkаžе mеtоdе kојimа sе tо pоstižе. Оčеkuје sе dа ćе оni tа znаnjа dаlје kоristiti i širiti u svоm živоtnоm i rаdnоm оkružеnju.

Održana konferencija o rezultatima odobrenih projektnih aktivnosti udruženja građana iz oblasti zaštite životne sredine, arhitekture, urbanizma i graditeljstva u 2013g.

Dana, 08. maja 2013. godine, pokrajinski sekretar dr Slobodan Puzović objavio je rezultate Konkursa o dodeljenim bespovratnim sredstvima iz budžeta AP Vojvodine za realizaciju projektnih aktivnosti udruženja građana iz oblasti zaštite životne sredine i oblasti arhitekture, urbanizma i graditeljstva u 2013. godini.

REZULTATI PRIJAVLjENIH  I ODOBRENIH PROJEKTNIH AKTIVNOSTI UDRUŽENjA GRAĐANA IZ OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE, ARHITEKTURE, URBANIZMA I GRADITELjSTVA U 2013.G.

1.) Oblast zaštite životne sredine

Na Konkursu se prijavilo 195 udruženja građana sa 196 projekata, a odobreno je za sufinansiranje 38 projekta i podeljena su sredstva u ukupnom iznosu od 2.000.000,00 dinara.

Od ukupnog broja prijavljenih projekata udruženja građana, najviše je pristiglo iz Bačkog regiona 115 (najbrojniji su iz Novog Sada sa 54 i  Subotice sa 8 projekata), iz Banata 64 (najbrojnije su iz Zrenjanina, ukupno 12), a samo 16 organizacija iz Srema.

Od 196 prijavljenih  projekta po sadržaju je sledeći odnos: najbrojniji su projekti kombinovani edukacija-promocija 85 (E/P), kombinovani edukacija-akcija-promocija 31 (E/A/P), samo akcija 24 (A), samo edukacija 19 (E), kombinovani edukacija-akcija 16 (E/A), kombinovani akcija sa promotivnim sadržajem 15 (A/P), samo publikacija 6 (P).

http://www.ekourb.vojvodina.gov.rs/wp-content/uploads/2013/05/graf1.jpg

Odobreno je ukupno 38 projekata: 21 je iz Bačke, 16 iz Banata i 1 iz Srema, a po sadržaju je sledeći odnos: najbrojniji su kombinovani projekti edukacija-promocija 21 (E/P), kombinovani edukacija-akcija-promocija 6 (E/A/P), akcija sa promotivnim sadržajem 5 (A/P), edukacija-akcija 3 (E/A), edukativnog karaktera 2 (E) i samo akcija 1 (A).

http://www.ekourb.vojvodina.gov.rs/wp-content/uploads/2013/05/graf2.jpg

2.) Oblast arhitekture, urbanizma i graditeljstva

Na Konkursu se prijavilo 32 udruženja građana sa 33 projekta, a odobreno je za sufinansiranje 28 projekata i dodeljena su sredstva u ukupnom iznosu od 2.800.000,00 dinara.

Od ukupnog broja prijavljenih projekata udruženja građana, najviše je pristiglo iz Bačkog regiona 24 (najbrojnija udruženja građana su iz Novog Sada sa 18, iz Subotice sa 3, iz Bačke Topole 1, iz Srbobrana 1 i iz  Titela 1), iz Banata 7 (iz Vršca sa 2, iz Pančeva sa 2, iz Novog Kneževca 1, iz Novog Miloševa 1 i iz Velebita 1), a samo 1 udruženje građana iz Srema (iz Iriga).

Od 33 prijavljena projekta po sadržaju je sledeći odnos: najbrojniji su projekti kombinovani edukacija-akcija 9 (E/A), kombinovani edukacija-promocija 5 (E/P), samo akcija 6 (A), samo edukacija 6 (E) i samo publikacija 7 (P).

http://www.ekourb.vojvodina.gov.rs/wp-content/uploads/2013/05/graf3.jpg

Odobreno je ukupno 28 projekata: 20 iz Bačke, 7 iz Banata i 1 iz Srema, a po sadržaju je sledeći odnos: najbrojniji su kombinovani projekti edukacija-akcija 8 (E/A), zatim samo publikacija 6 (P), samo akcija 4 (A), samo edukacija 5 (E) i kombinovani edukacija-promocija 5 (E/P).

http://www.ekourb.vojvodina.gov.rs/wp-content/uploads/2013/05/graf4.jpg

Izvor: Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine

Ušteda energije u industrijskim sistemima

Zahtevan cilj, uštede energije u industrijskim sistemima, okupio je visokokvalifikovan kadar koji je tokom godina rada i istraživanja projektovao više originalnih tehničkih rešenja koja su spoj najnovijih dostignuća u ovoj oblasti u svetu i specifične problematike u projektovanju energetskih sistema na našim prostorima.

Osnovna ideja vodilja u projektovanju je bila da se uspostavi potpuno automatizovana kontrola nad ovakvim sistemima uz minimalno učešće ljudi i maksimalnu uštedu energije. Zahvaljujući ovakvom pristupu, uspeli smo da investitorima ponudimo najracionalnija rešenja za eksploataciju ovakvih sistema, produžimo radni vek postrojenja, omogućimo veću pouzdanost korišćenja  i omogućimo brz povrat uloženih sredstava na osnovu ostvarenih ušteda (toplotne energije,  vodene pare, hemijski pripremljene vode, goriva.)

Projektovanje i izvođenje projekata, čija realizacija za osnovni cilj ima kvalitetno upravljanje energijom potvrdilo je naše mesto jednog od lidera u svetu energetike na našim prostorima.

Tehnološka rešenja

Tehnološko-konstrukciona rešenja energetskih sistema koja su koncipirana kao otvoreni sistemi bez povratka kondenzata i adekvatne regulacije pare, rekonstruišemo u zatvorene sisteme čime se postižu uštede i do 70%.

Potrebno vreme za rekonstrukciju zavisi od kapaciteta i veličine postrojenja, a traje od 1 do 6 meseci. Tehnološka rešenja produžavaju radni vek postrojenja i pouzdanost njegovog korićenja i omogućavaju povraćaj investicije već u periodu od 3 do 18 meseci.

Projekti po principu „ključ u ruke” obuhvataju sve faze realizacije, od donošenja idejnog rešenja i projektovanja sistema, preko utvrđivanja ostvarenih efekata do intenzivne edukacije osoblja investitora za korišćenje novih sistema

Izvor: igumanov.rs

Preuzela: Tamara Horti, III-2

Planovi su u toku za izgradnju hajteh mini-grada van grada Pariza, Francuska. Kao i svi dobri egzibistionički arhitektonski planovi, zadatak projektovanja grada od 0,8 kvadratna kilometara sa maloprodajnim, kulturnim i poslovnim objektima je dat na konkurs. Na konkursu je pobedio tim biroa Bjarke Ingels Group (BIG), koji je predstavio svoju viziju razvoja mini grada sa zelenim krovovima nazvan EuropaCity, koji izgleda slično kao srušeni i zarasli NLO.Razvoj se planira za „izuzetno dobro povezanu“ lokaciju između Pariza i obližnjeg Ruasija, u blizini aerodroma Šarl de Gol. Lepi kompjuterski renderi koji je ustupio biro BIG sugerišu da će EuropaCity biti veliki, okrugli, zeleni i brežuljkasti. Zamislite tržni centar van grada sa ogromnim parkom na krovu i koji je ušuškan u zemlju na strateškim mestima. Uradite to i imaćete skoro savršenu viziju EuropaCity-ja na umu. (Ili prosto možete pogledati fotografije i pokvariti igru.).Taj krov se sastaje sa terenom na suprotnim krajevima ravoja i obezbeđuje da zeleni koridor povezuje zelena polja na obe strane, kao i rezbarenje jasne linije lokacije od tih polja do samog Pariza. Ovo je pametni primer urbanističkog planiranja.

Naziv EuropaCity potiče iz pet različitih zona koja će svaka biti tematska prema oblastima u Evropi. Biro BIG ih opisuje kao odgovor EuropaCity-ja na La Ramblu, Regent ulicu i Šanzelize. Plan je da svaki od pet regiona koristi drugačiji izvor obnovljive energije. Internet sajt WAN izveštava da će se kombinacija geotermalne energije, solarne energije i biogoriva koristiti na lokaciji, što svakako zvuči kao mnogo više razmatrani pristup.EuropaCity će biti obuhvaćen sa pešačkim i biciklističkim kružnim avenijama, zajedno sa nekim oblikom elektrificiranog javnog prevoza. Modeli biroa BIG ukazuju na šinski sistem sa pojedinačnim jedinicama za porodice i manje grupe.

On će takođe uključivati veliki sistem za upravljanjem toplote koji će upotrebljavati otpadnu toplotu za grejanje bazena i sličnih prostora. Slično tome, postoji namena da otpadne vode budu uhvaćene i korišćene za navodnjavanje parkova i zelenih površina.Saopštenje za javnost arhitektonskog biroa BIG navodi da EuropaCity „kombinuje gusti grad sa otvorenim pejzažom, istraživajući urbane i zelene potencijale lokacije u isto vreme.“ Tema spajanja urbanog i ruralnog javlja se više puta u saopštenju biroa, ali gledajući na projekat biroa BIG, možda i postoji opravdanje korišćenja takve terminologije.

Izvor: gradjevinarstvo.rs

Pripremila: Dragana Žarkov II - 4

PokloniIOtpadSkloni