06. Jun, 2020.

U modernim industrijskim zemljama, većina ljudi provodi 90% svog vremena u zatvorenim prostorima. Upravo iz tog razloga materijali, vazduh, klima i druga obeležja stambenih zgrada, direktno utiču na ljudsko zdravlje, produktivnost i kvalitet života u opšte. Ipak, prema istraživanjima, vrlo malo objekata pruža zdravo a najčešće čak ni zadovoljavajuće životno okruženje.
Novosađanin Milivoj Pejin izgradio je naizgled sasvim običnu kuću, međutim to je prava ekološka i energetski efikasna građevina, čiji su zidovi ispunjeni slamom.

Godišnje se u svetu proizvedu ogromne količine slame, koje se najčešće spale na njivama, što je veliki ekološki problem. Primera radi, od 4 miliona tona slame koja se godišnje proizvede u Velikoj Britaniji, moglo bi se izgraditi oko 450.000 kuća.

Na primeru kuće Milivoja Pejina, jednostavno se može izračunati koliko je jeftinije izgraditi kuću sa blokovima od slame umesto sa ciglom.  Za kuću od 140 kvadrata, utrošeno je 500 komada bala slame. I po ceni od 50 dinara po komadu, potrošeno je 25.000 dinara. Da je kuća građena od cigala (prema računici da u jedan slameni blok stane 16 cigala), bilo bi potrebno 18.000 komada. Prema najnižoj ceni od 10 dinara po komadu, to iznosi 80.000 dinara Računica je jasna. Samo na izgradnji ušteđeno je 55.000 dinara.

Najveće uštede međutim javljaju se kod potrošnje energije. Slama obezbeđuje visoku toplotnu izolaciju i to 2 do 3 puta niže nego kod savremenih materijala. Zidovi građeni baliranom slamom su izvanredan izolator zvuka, a imaju i manji požarni rizik od panelnih drvenih zidova.

U svetu je izgradnja takvih kuća aktuelna već 20-ak godina, ali kod nas nije, što zbog ne poverenja našeg naroda u nešto što je novo, ali i zbog nedostatka regulative, što i nije neka novost. Materijala za izgradnju energetski efikasnih objekata ima mnogo, ali mi ih naravno ne koristimo, nego ih bacamo.

Kuća Milivoja Pejina ima betonsku konstrukciju, ma da on to nije želeo. Da bi dobio upotrebnu dozvolu, morao je tako da uradi, jer potpuna gradnja od slame kod nas nije dozvoljena, iako je to u svetu sasvim normalno.

Trenutna cena slame u našim krajevima iznosi 6 bala za euro. Ako se uzme u obzir da sa 3 bale dobijemo 1 kvadratni metar visoko izolovanog fasadnog zida, finansijska opravdanost balirane slame je očigledna. Takođe, zbog specifične tehnologije građenja, ljudi bez, ili sa vrlo malo građevinskog iskustva, mogu učestvovati u dizajniranju i izgradnji objekta, te se na taj način mogu značajno redukovati troškovi vezani za radnu snagu. Najznačajnija ušteda kod ovakvih objekata je dugoročno smanjenje troškova vezanih za grejanje, zahvaljujući izvanrednim termo-izolacionim svojstvima slame.

Izvor: ekobalans.net

Priredila: Kristina Ristić, II-2

Sledite LeBron-ov primer

Aktuelno pitanje savršenog sveta je kako uštedeti energiju. Priča o energetskoj efikasnosti nema smisla ako i u praksi to ne primenjujemo. Kako to možemo da radimo i kako možemo da postignemo da budemo energetski efikasni?

Jedan takav primer je košarkaš svetskog glasa LeBron koji štedi energiju tako što za prevoz koristi bicikl.

Budimo energetske efikasni! :)

Izvor: www.24sata.hr

Priredio: Uroš Kiš, II-2

Proces reciklaže obuhvata: sakupljanje otpada, izdvajanje, preradu i izradu novog proizvoda. Otpad nije dovoljno samo smanjivati i izbegavati. Potrebno ga je razdvajati na mestu nastanka prema vrstama otpada, jer samo odvojeno sakupljeni otpad može se iskoristiti. Reciklaža je skup aktivnosti kojima se obezbeđuje ponovno korišćenje otpadnih materijala.

Reciklaža se primenjuje sa tri osnovna principa tri slova R (RRR)

  • R - reduce - smanjiti
  • R - reuse - ponovo koristiti
  • R - recycle – reciklirati

Iako milioni tona dragocenih metala leže u fiokama stolova potpuno beskorisno, ipak recikliranje elektronskog otpada dovodi do problema toksičnosti i zagađenosti  supstanci koje nastaju kroz procese reciklaže.

Više od 38 različitih hemijskih elemenata se može pojaviti kao priozvod procesa reciklaže elektronskog otpada, od kojih neki mogu biti zaista štetni za životnu okolinu i oni se moraju uništiti u posebnim postrojenjima, jer ne postoji mogućnost njihovog iskorišćenja na bolji način.

Danas je posao reciklaže elektronskog otpada u svim oblastima razvijenog sveta veoma rasprostranjen i brzo se razvija. Elektronski sistemi za preradu EE otpada su sazreli u poslednjih nekoliko godina, nakon povećane regulatorne, javne i komercijalne inicijative, a srazmerno rastu preduzetničkih interesa. Deo ove evolucije je izazvao ozbiljnije razdvajanje elektronskog otpada iz energetski intenzivnih procesa, za razliku od  konvencionalne reciklaže, gde se oprema zasnivala na formi sirovog materijala. Ovo se postiže putem diverzije i ponovnog regenerisanja različitim hemijskim i fizičkim procesima.

Audiovideo komponente, televizori, video rekorderi, stereo oprema, mobilni telefoni, drugi ručni uređaji i računarske komponente sadrže vredne elemente i supstance pogodne za regenerisanje, uključujući olovo, bakar i zlato...

RECIKLAŽOM SE POSTIŽU SLEDEĆI CILJEVI:

  • Štednja sirovinskih resursa (svi materijali potiču iz prirode i ima ih u ograničenim količinama)
  • Štednja energije (nema trošenja energije u primarnim procesima, kao ni u transportu koji te procese prati, a dobija se dodatna energija sagorevanjem materijala koji se ne recikliraju)
  • Zaštita životne sredine (otpadni materijali degradiraju životni ambijent, pa se reciklažom štiti životna sredina)
  • Otvaranje novih radnih mesta (procesi u reciklaži materijala podrazumevaju ulaganje znanja i rada, što stvara potrebu za radnim mestima).

MATERIJALI ZA RECIKLAŽU

  • U pogledu mogućnosti ponovnog iskoršćenja, materijali mogu biti:
  • Reciklabilni (mogu se iskoristiti ponovnim vraćanjem u proces proizvodnje)
  • Nereciklabilni (ne mogu se vratiti u proces i koriste se za dobijanje energije - spaljivanjem ili se na ekološki bezbedan način skladište)
  • Opasni – hazardni (materijali koji su štetni za coveka i njegovo okruženje)
  • Bezopasni (materijali koji nisu štetni za čoveka i njegovo okruženje)

U našoj okolini svakodnevno nastaju velike količine otpada koji bi mogao biti recikliriran.

Izvor: www.ereciklaza.com

Priredio: Uroš Kiš, II-2

Sijalice budućnosti

Troje umetnika u Londonu iskoristilo je 1024 organske svetleće diode - skraćeno OLED - za gradnju svetleće umetničke instalacije nazvane Pretvarate se u svetlo. Dok posetioci izložbe prolaze pored ovog svetlećeg zida, kamera i kompjuter pale i gase diode, oponašajući njihovo kretanje.

Ove svetleće pločice, jer bi jednoga dana mogle da se nađu na našim tavanicama. Kompanija Filips naziva ih Lumiblejds i proizvodi ih u beloj, crvenoj, zelenoj i plavoj boji. Cena im je za sada visoka, i kompanija ih prodaje uglavnom dizajnerima i arhitektama kako bi ih podstakla da razmišljaju gde i kako bi sve mogle da se upotrebe.

Osnovna prednost organskih svetlećih dioda je u tome što ne emituju koncentrisano, već difuzno svetlo, vrlo prijatno za oči. Kristin Knapstajn je menadžerka razvojnog odeljenja u Filipsu.

"OLED je jedini izvor direktno difuznog svetla. To nije tačkasti izvor, kome je potreban difuzor, već izvor koji celom svojom površinom emituje blago svetlo pa je lako zamisliti velike površine - zid ili tavanicu - koje emituju uniformno, blago svetlo," kaže Kristin. Šef operacija u Filipsu, Ditrih Bertram, objašnjava kako se one proizvode.

"Postoje funkcionalni molekuli, u vidu praha, koje stavljamo u vakuumsku peć, zajedno sa komadom stakla. Kada zagrejemo prah na staklu se nataloži tanak sloj molekula. Posle nanošenja nekoliko slojeva dobijamo OLED - organsku svetleću diodu," kaže Bertram.

Kada su isključene, ove diode liče na ogledalo sa alumunijumskom pozadinom između dva stakla. Po uključenju, organski materijal počne da svetli emitujući jedva primetnu toplotu. Za sada, njihov vek trajanja pod optimalnom strujom je 10 hiljada sati, do kada njihova svetlost opadne za probližno polovinu. Sijalice sa užarenim vlaknom traju oko hiljadu sati, a isto važi i za fluo-cevi. Kompanija Filips planira proizvodnju OLED prozora, koji bi danju propuštali svetlo, a noću svetleli. Kompanija kaže da ove diode imaju potencijal da postanu energetski najefikasniji izvor svetlosti, au za proizvodnju se ne koristi nikakav ekološki opasan materijal.

Izvor: opusteno.rs

Priredio: Matej Hana

Termoizolacija poda na tlu ili poda iznad otvorenog ili negrejanog prostora

Toplotni gubici kroz pod čine 10% od ukupnih toplotnih gubitaka kuće. Toplotni gubici kroz pod mogu biti smanjeni i za 60% postavljanjem termoizolacije. Ako je temperaturna razlika između zagrejanog i umereno zagrejanog prostora mala, tj. manja od 4-5 °C, skoro da se i ne isplati postavljanje termoizolacije. Samo znatno hladnije prostorije se termoizoluju.

Termoizolacija hladnih podova je jednostavan način da se smanje gubici toplote i da se poboljša konfor stanovanja. Ako kod podnog grejanja ne postoji dovoljna termoizolacija, gubi se jako puno toplote. Gubici iznose oko 6 % ukupnih toplotnih gubitaka na novim građevinama, ali ipak se i tada preporučuje ugradnja izolacije. Termoizolacija plafona u podrumu je u tom slučaju posebno isplativa.

Debljina izolacije poda zavisi od temperature hladne prostorije, a iznosi 8 cm za podove iznad prostorija koje se greju, 10 cm za podove iznad otvorenog prostora, a ako se radi i o podnom grejanju onda te veličine treba uvećati na 13 cm.

Sanacija poda prema tlu u postojećoj kući često nije ekonomski opravdana, zbog relativno malog smanjenja ukupnih toplotnih gubitaka u poredjenju sa velikom investicijom koja je potrebna za takvu sanaciju.

Termoizolacija fasadnog zida

Ukoliko se žele smanjiti troškovi za grejanje koji čine i do 75% troškova za energente potrebno je postaviti ili povećati debljinu termoizolacije, kao i zameniti prozore. To se naročito odnosi na porodične kuće bez fasade i one stambene zgrade koje su gradjene bez termoizolacije. Termoizolacija ne samo da smanjuje gubitke u zimskom periodu, već omogućava da se u tokom leta kuća ne pregreva.Prilikom adaptacije kuće, prvo treba dobro izolovati kuću. Kotao i radijatori će u tom slučaju biti manjeg kapaciteta što utiče na smanjenje početne investicije za grejanje.

Prilikom adaptacije fasade, neophodno je ugraditi termoizolaciju. Dodatni troškovi za termoizolaciju predstavljaju 20-40% od ukupnih troškova adaptacije fasade.

Postavljanjem termoizolacije sa spoljnje strane fasade rešava problem kondezacije pare (od kuvanja, tuširanja, sušenja odjeće) koja se javlja zbog niske temperature zida pa samim tim i nastanak buđi. Takodje se povećava toplotni konfor u prostoru zbog povećane temperature zida.

Termoizolacija štiti zgradu od štetnih spoljnih uticaja i njihovih posljedica (vlaga, smrzavanje, pregrevanje) čime se produžujuje njen vek trajanja.

Kao izolacioni materijali najčešće se koriste mineralna vuna i polistiren (stiropor).

Ukoliko uporedimo dve kuće iste površine, jedna gradjena od pune opeke bez ikakve izolacije, a druga od šuplje cigle 25 cm i s termoizolacijom od 10 cm, razlika u troškovima za grejanje može biti i do 6 puta!

Dobro izolovana kuća troši manje energije za grejanje zimi, kao i za hlađenje leti. Gubitak toplote i potrošnja energije po kvadratnom metru odražava se ne samo na mesečne račune za grejanje i električnu energiju, već i na kvalitet i udobnost stanovanja, kao i na duži životni vek zgrade.

U praksi je ponekad nemoguće naknadnu termoizolaciju izvesti s spoljne strane, posebno kada se radi o višespratnoj zgradi ili kad je objekt pod zaštitom. U tom slučaju izolacija se može izvesti s unutrašnje strane.

Termoizolacija krova

Gubici toplote kroz krov mogu biti i do 30%. U zavisnosti od toga da li se potkrovlje koristi za stanovanje ili ne, potrebno je izolovati krov prema negrejanom potkrovlju. Krov je potrebno izolovati sa 20 cm termoizolacije. U zavisnosti od konstrukcije kuće, njenog stanja, investicija se vraća u periodu od 3-5 godina.

Kako kod ravnih, tako i kod kosih krovova potrebno je sprečiti prodiranje difuzne vodene pare iz grejanih prostora u sloj termoizolacije i stvaranje kondenza u termoizolaciji. Potrebno je sprečiti kondenzaciju vodene pare na unutrašnjoj površini. Parna brana se postavlja na toplijoj strani u odnosu na sloj termoizolacije.

Termoizolacija krova osigurava prijatne mikroklimatske uslove boravka u prostorijama pa time značajno smanjuje potrošnju energije za grejanje i hlađenje. Postavlja se izmedju i ispod greda.

Sloj za provetravanje je veoma važan jer kod loše provetravanih krovova zimi mogu nastati štete usled kondenzacije vodene pare i zamrzavanja. Poželjno je imati i rezervnu hidroizolaciju, potkrov ili kišnu branu.

Sistemi grejanja

Izbor sistema grejanja zavisi od vrste energenata koji se koristi za zagrevanje. Troškovi za grejanje u najhladnijim zimskim mesecima predstavljaju i do75% troškova za energente. Prilikom izbora kotla potrebno je izabrati onaj koji ima što veći stepen iskorišćenja. Energetski najefikasniji je kondenzacioni kotao. Ugradnjom kondenzacionih kotlova, omogućava se korisnicima ušteda od 10 do 15% u poređenju sa drugim novim kotlom i do 25% za kotlove starije od 30 godina.Karakteristike sistema koji povećavaju efikasnost kotla su elektronsko paljenje koje eliminiše potrebu za održavanje plamena dok nema potrebe za grejanjem.

Sistemi grejanja se mogu podeliti prema energentu, načinu zagrevanja i prema izradi ogrevnih tela.

Podela prema energentima koji se koriste:

  • plinski
  • na lož ulje
  • električni
  • na čvrsta goriva
  • solarni
  • na toplotu iz okoline
  • Podjela prema načinu zagrejavanja:
  • lokalni ili pojedinačni
  • centralni
  • Podjela prema izradi ogrevnih tela:
  • direktni (kamini, peći, grejalice, šporeti…)
  • radijatorski (toplovodni, parni, električni itd.)
  • konvertosrki
  • ventilokonvertorski
  • površinski (podni, zidni i plafonski)

Faktori koji utiču na izbor sistema grejanja su vremenski uslovi (geografska lokacija), položaj i tip zgrade, vreme korišćenja zgrade, raspoloživost izvora energije, investicioni troškovi, zakoni, propisi, norme, preporuke, uticaj na oklinu…

Regulacija sistema grijanja-regulacija temperature u prostoru

Postoje preporuke za održavanje temperatura u pojedinim prostorima kojih bi se trebalo pridržavati:

  • Prostorije za boravak 20-21oC
  • Kupatila 24oC
  • Hodnici, predvorja 15oC
  • Spavaće sobe: 18oC
  • Preko dana kad nikoga nema kod kuće 16oC
  • Za vreme godišnjeg odmora 10oC
  • Ako se temperatura u prostoru smanji za samo 1°C, godišnje se možete uštediti približno 3-5% energije za grejanje.

Održavanje previsokih temperatura vazduha u prostorijama pa spuštanje temperature otvaranjem prozora je jedna od najčešćih grešaka. Regulaciju temperature u prostoru treba osigurati ugradnjom regulacionih uređaja za sisteme grejanja kao što su radijatorski termostatski ventili i sobni termostati. Radijatorski termostat je termostat smešten na radijatoru, a koji reguliše temperaturu u svakoj prostoriji u kojoj se nalazi. Ugradnjom termostatskih radijatorskih ventila moguća je ušteda energije čak do 20% (to zavisi od vrste termostata i brzini reakcije – najbrže reaguju termostatske „glave“ punjene gasom). Ušteda se ostvaruje na način da termostatski radijatorski venitl sam reguliše zadatu temperaturu u prostoriji koristeći sve raspoložive izvore toplote (Sunce, ljude, kućanske aparate….). Radijatorski ventili se ne ugrađuju na radijatore u prostoriji gde je ugradjen sobni termostat.

Termostati koji se mogu programirati mogu regulisati početak i kraj grižejanja. Ovakvi termostati mogu kontrolisati i nekoliko temperaturnih zona u kući ukoliko se ne želi jednaka temperatura u svim prostorijama. Ukoliko se koriste prema uputstvu ovi termostati mogu uštediti i do 30% energije.

Priprema sanitarne vode

Prosečan građanin potroši dnevno oko 200-300 litara vode, od čega u proseku 40-80 litara otpada na sanitarnu toplu vodu temperature od 40°C do 60°C koja se uglavnom koristi za održavanje lične higijene i pranje posuđa. U sezoni kada nema grejanja priprema sanitarne tople vode predstavlja pojedinačno najveći izdatak za energiju jednog domaćinstva bez obzira koji se energent koristi. Efikasna priprema i korišćenje sanitarne tople vode može uticati na smanjenje ukupnih troškova za energiju u domaćinstvu.

Priprema sanitarne tople vode korišćenjem električne energije

Sanitarna topla voda se u velikom delu Srbije zagreva električnom energijom. Pri izboru električnog bojlera potrbeno je slediti uputstva proizvođača kako bi se izabrao odgovarajući bojler za dato domaćinstvo. Da bi imali što veću iskorišćenost potrebno je redovno održavati bojler što između ostalog podrazumijeva redovno čišćenje kamenca sa grejača bojlera. Prilikom instalacije novog rezervoara tople vode i/ili kotla bilo bi poželjno da je on što bliže mestu potrošnje tople vode kako bi se smanjili gubici kroz cijevi. Ukoliko nije fabrički izolovan obavezno se treba izolovati rezervoar sa toplom vodom kao i kompletan cevovod kako bi se smanjili gubici toplote.

Upotreba električnih protočnih i akumulacionih bojlera omogućava jednostavnu pripremu tople vode. Protočni bojleri se obično koriste u kupatilima za pripremu količina vode do 12 l/min (pri 45°C). Prednost ovakvih uredjaja je niska cena, velika efikasnost u radu, mali toplotni gubici u kratkim cevovodima, kratko vreme zagrevanja. Nedostatak je relativno velika priključna snaga (12-27 kW) što zahteva trofazni priključak. U akumulacionim bojlerima se zagrevaju veće količine tople vode koja je na raspolaganju u dužem vremenskom periodu na više potrošnih mesta. Električni akumulacioni bojleri se koriste u kuhinjama (zapremina do 5-10 l) i u kupatilima (zapremina 50-200 l). Snage grejača u akumulacionim bojlerima su znatno niže od onih u bojlerima protočnog tipa te iznose 1,5-2,6 kW uz vreme zagrevanja od 10 min do 3 sata u zavisnosti od veličini rezervoara. U odnosu na protočne bojlere topla voda je kod akumulacionih jednoličnije temperature te je raspoloživa u kraćem vremenskom intervalu nakon otvaranja slavine. Pored niže potrebne priključne električne snage, dodatna prednost u odnosu na električne protočne bojlere leži u mogućnosti zagrevanja vode u periodima niže tarife korišćenjem vremenskih regulatora. Nedostaci su veći toplotni gubici, ograničena količina vode te je potrebno duže vremena za ponovno zagrevanje.

Priprema sanitarne tople vode korišćenjem solarnih kolektora

Kada je riječ o dobijanju toplotne energije koriste se solarni sistemi koji se sastoje od kolektora, rezervoara tople vode s izmjenjivačem toplote, solarne stanice sa pumpom i regulacijom te razvod sa odgovarajućim radnim medijem. Kolektore dijelimo na dve osnovne vrste – pločasti i vakumski koji se koriste za pripremu tople sanitarne vode, za centralno grejanje i pripremu bazenske vode.

Danas na tržištu možemo izabrati različite vrste solarnih kolektora koji se razlikuju po tome koliku imaju iskoristivost sunčeve energije, radni vijek, montažu i cenu. Solarni sistemi izračunavaju se na osnovu potrošnje sanitarne vode. Za izračunavanje potrebnog solarnog sistema u domaćinstvima uzima se prosečna potrošnja tople vode po osobi koja iznosi 50 l. Ukoliko je u objektu npr. 6 osoba potreban je solarni rezervoar toplote od 300 litara, a prema toj zapremini rezervoara, 3 kolektora od 2m²  i zatim sva ostala oprema koja je sastavni deo termičkog solarnog sistema. Kao podrška centralnom grejanju solarni sistemi najviše su efikasni kod  niskotemperaturskih sistema grejanja (npr. podno i zidno grejanje), odnosno što je temperatura medijuma za grejanje niža to je efikasnost solarnih sistema veća. Posmatrano na godišnjem nivou ovim sistemima se može pokriti  do 30% potreba za grejanjem.

Praksa je pokazala da solarni kolektor po 1m²  uštedi godišnje 750 kWh energije. Solarni sistem u letnjem periodu zadovoljava potrebe tople vode 90-100%, u prelaznom periodu 50-70% a u zimskom periodu 10-25 %. Solarni sistem ukoliko je pravilno izračunat, prema stvarnim potrebama potrošača i pravilno instaliran isplati se već za 3 do 7 godina. Vek trajanja solarnog sistema je oko 30 godina.

Klimatizacija i ventilacija

Pažnja svakako treba biti usmjerena na klima uredjaje koji su visoko energetski efikasni, koji imaju što veći Coefficient of Performance (COP). COP pokazuje koliko 1kW utrošene električne energije daje toplotne i energije za hladjenje.

Poznato je da klima uredjaji moraju imati kvalitetan filterski sistem kako bi se iz vazduha uklonile i najmanje čestice, bakterije i neprijatni mirisi. Ubrzan način života, stres i buka zahtevaju da prostor u kom se boravi bude tih i izolovan od buke. Upravo novi klima uredjaji stvaraju manju buku, a pojedini modeli su gotovo nečujni za ljudsko uho i stvarju buku od svega 20dB. Današnji klima uredjaji osim svoje osnovne funkcije treba da budu uklopljivi po svom izgledu u prostor u koji se instaliraju. Novi sistemi su savremeno dizajnirani i osim klasičnih zidnih jedinica na našem tržištu su dostupne i parapetne jedinice, konzolne, kasetne jedinice koje se ugradjuju u objektima u zavisnosti od sistema klimatizacije koji se koristi.

Naravno, da bi klima uredjaji mogli odgovoriti svim ovim zahtjevima potrebno je da se ovi sistemi redovno održavaju. Pod održavanjem sistema se ne misli samo na njihovo čišćenje nego i na preventivno održavanje i servis od strane ovlašćenog servisera kako bi se postigao maksimalni učinak i produžio period eksploatacije. Dosadašnja iskustva govore da se u Crnoj Gori malo pažnje posvećivalo ovom pitanju i da se u većini slučajeva ovi sistemi nisu održavali na kvalitetan način. Crnogorsko tržište i kupce treba dodatno edukovati o značaju kvalitetnog održavanja i šta ono znači u praksi.

Pored klimatizacije poseban segment predstavlja ventilacija koja treba da obezbjedi prozračan prostor sa svježim vazduhom u svakom trenutku. Novi ventilacioni sistemi su energetski efikasni, a u zavisnosti od modela primjenjuju i tehnologiju rekuperacije tj. prečišćavaju vazduh uz zadržavanje toplote vazduha do 95%. Veoma je važno da ventilacioni sistemi obezbjedjuju strujanje vazduha, horizontalno i vertikalno u rasponu od 360 stepeni kako bi se ostvarili maksimalni efekti njihovog korišćenja.

Rasveta

Jedna od značajnih pojedinačnih stavki u potrošnji električne energije svakako je i korišćenje električnih rasvjetnih tela.

Štedne sijalice troše pet puta manje energije nego slične obične sijalice. Pored toga, trajanje štedne sijalice  je 8 puta duže od obične.Potrošnja kod osvjetljenja odredjuje se na osnovu snage sijalice (lampe) i dužine vremena koje svijetli. U poredjenju sa štednim sijalicama, obične sijalice, sa žarnom niti, su znatno veće potrošači električne energije.

Radi smanjenje potrošnje struje preporučuje se ugradnja automatskih prekidača i detektora pokreta koji sijalicu nakon nekog vremena uključuju/isključuju.

Prilikom razmišljanja o uvodjenju štednih sijalica najveći problem u razmišljanju kupca jest činjenica da je početna cijena štedne sijalice mnogo viša od cijene obične sijalice. Štedne siajlice za istu snagu troše četiri do pet puta manje električne energije te imaju i do deset puta duži radni vek.

Uzme li se tipičan slučaj u kojem u nekom domaćinstvu sijalica uključena prosečno pet sati dnevno i jedinstvene tarife naplate električne energije tokom celog dana, obična sijalica snage 100W će godišnje potrošiti potrošiti oko 182kWh. Sa druge strane tipična štedna sijalica koja daje isti nivo svetlosti uz realnu snagu 23W otrošit će oko 42kWh. Postignuta ušteda ukazuje da se investicija vraća za manje od godinu dana.

Energetski efikasni kućni aparati

Nivo energetske efikasnosti je potvrda kvaliteta uređaja s obzirom na njegovu energetsku efikasnost, pri čemu se uredjaji prema potrošnji energije, dele na sedam klasa energetske efikasnosti označenih slovima od A do G (grupu A čine energetski najefikasniji uređaji).Prilikom kupovine nove bele tehnike poput frižidera, mašine za sudove ili šporeta glavni kriterijum za izbor  je cena uređaja i njegove mogućnosti, dok se o potrošnji električne energije često vodi najmanje računa. Svrha energetskih klasa je informisanje kupca o tome koliko efikasno određeni uredjaj iskorišćava električnu energiju i vodu te o nivou buke koju prilikom rada taj uredjaj proizvodi. Jedna veš mašina B ili C klase troši više vode i struje nego mašina klase A ili A+, dok je nivo buke viši.

Generalno, preporučuje se kupovina uredjaja A ili A+ klase, ali i kod tih uredjaja prilikom kupovine potrebno je proučiti oznaku energetske efikasnosti ili ako ona nije dovoljno jasno istaknuta zatražiti od prodavača da je pokaže, na šta kupac uvek ima pravo.

Sistemi za inteligentno upravljanje

Inteligentni upravljački sistemi u domaćinstvima mogu doprinijeti uštedama u sistemu grejanja i do 30%, dok uštede električne energije mogu biti i do 5%. Inteligentna ili pametna kuća je kuća koja ima ugrađeni centralni upravljački sistem.

Takav sistem je u mogućnosti integrisati više sistema (grejanje, sanitarna topla voda, hlađenje, rasveta, bezbednost). Jedna od bitnih funkcija takvog sistema i optimizacija potrošnje energije u kući.

Sistem može regulisati temperature u svim prostorijama u kući prema zadatom režimu rada bilo da se radi o zimi ili letu, može kontrolisati rasvetu u pojedinim prostorijama, uključivanje ili isključivanje električnih potrošača, sistem ventilacije, spoljašnje žaluzine, te protivpožarni sistem.

Inteligentne zgrade

Cilj inteligentne zgrade je povećanje bezbjednosti, udobnosti i ekonomičnosti u domaćinstvima. U vreme novih tehnologija pametna gradnja uz pomoć kompjuterskog sistema obezbjeđuje korisnicima lagodniji život. Mogućnosti su brojne, mobilnim telefonom je moguće dojaviti uključivanje grejanja ili hlađenja, regulisati grejanje prema noćnom ili dnevnom režimu rada, prema vremenu ili prema željenoj temperaturi, unutrašnjoj ili spoljašnjoj.

U zavisnosti od želja korisnika moguće su ugradnje od osnovnih verzija i usluga koji se nadogradnjom mogu unaprediti. Upravljanje sistemom se vrši centralnim „touch screen“ monitorom, senzorima, daljinskim upravljačima i mobilnim telefonom. Sistemom upravlja software koji je jednostavan za upotrebu i programiranje tako da odgovara specifičnim zahtevima. Ugradnja ovakvog sistema je pogodnija za kuće ili zgrade u izgradnji, ali je isplativa ugradnja i u već postojeće objekte. U slučaju da su kućni aparati relativno novi, sistem se može aplicirati i na njih.

Izvor: www.efikasnost.com

Pripremila: Sladjana Knežević, II-7

Energetska kancelarija

Postoji niz aktivnosti kojih bi zaposleni trebalo da se pridržavaju kako bi se u svakodnevnom poslovanju smaljili troškovi za utrošenu energiju i materijale koji se koriste, a samim ti se povećala efikasnost korišćenja resursa i smanjio negativan uticaj na životnu sredinu. Ljudski faktor je od primarnog značaja pa rezultati efikasnosti i uštede zavise o spremnosti na promene navika i ponašanja zaposlenih.

Današni poslovi imaju potrebu za velikim količinama energije, vode i raznih potrošnih materijala (najviše papira) što kao direktnu posledicu ima povećavanje otpada koji zagađuje životnu sredinu. Najveći negativan uticaj na živoznu sredinu ima potrošnja energije i emisija štetnih gasova. Svako korišćenje energije predstavlja priliku za ostvarivanje uštede.

Postoji niz načina da unapredite i “ozelenite” svoje poslovanje:

  • Koristite obe strane papira kada štampate dokumenta
  • Ne bacajte stari papir u smeće već ga sortirajte i možete ga dati službama za otkup papira (kod nas nisu ove službe razvijene ali je to neminovna budućnost)
  • Izbegavajte štampanje u boji kada god ono nije neophodno
  • Sve radne verzije dokumenata štampajte u “draft mode” (time se smanjuje potrošnja mastila)
  • Prilikom nabavke papira potrudite se da kupite papir koji recikliran ili je većim delom napravljen od recikliranog papira
  • Reciklirajte tonere, ne morate uvek kupovati nove
  • Većinu službenih prepiski šaljite mail-om ( ne morate štampati memorandume i slati poštom sve radne verzije)
  • Okačite na sajt sva uputstva i pravilnike u pdf formatu, nemojte ih štampati
  • Ako imate mogućnost obezbedite zaposlenima kolektivni prevoz do posla (ovo je efikasnije a i zaposlenima će biti lakše)
  • Ako kupujete službena vozila razmotrite mogućnost kupovine hibridnih automobila
  • Postoji niz mogućnosti kako da smanjite potrošnju goriva
  • Kada god postoji mogućnost organizujete video konferencije umesto da putujete na daleke destinacije
  • Kupite polovne štampače i fotokopir aparate (oni su jeftiniji u nabavci a mogu vam koristiti podjednako dobro kao i novi)
  • Pozovite firme koje se bave prikupljanjem elektronskog otpada i njima predajte stare aparate umesto da ih bacite u smeće i bespotrebno čuvate po magacinima
  • Prilikom kupovine opreme trudite se da vaš izbor bude pametan. Kupite opremu koja je kvalitetna i ne zastreva brzo
  • Prilikom biranja prostora bilo da ga kupujete ili iznajmljujete vodite računa da objekat bude energetski efikasan
  • Regulišite sisteme grejanja i hlađenja. Često se dešava sa je zimi prostor pregrejan a leti preterano rashlađen čime se bespotrebno i bespovratno troše ogromne količine energije a zaposleni otvaraju prozore kako bi regulisali unutrašnju temperaturu
  • Ugradite termostatske ventile na grejna tela i time uštedite i do 20% energije
  • Zamenite rasvetu. Primarnim ulaganjem u LED rasvetu imate početne investicije ali kroz određeni period one se vrate
  • Redovno čistite rasvetna tela kako bi bila efikasna. Usled zaprljanosti svetiljki dobijamo lošiji kvalitet svetla i slabiji intezitet uz jednaku potrošnju energije
  • Isključite rasvetu kada nije potrebna. Često se dešava da je rasveta uključena i preko dana kada nema potrebe za njom kao i da ostane uključena kada zaposleni odu kući zbog nemara i nebrige. Postoje sistemi za upravljanje rasvetom koji vam mogu pomoći da budete efikasniji
  • Tokom vikenda isključite grejanje/hlađenje ili ostavite na minimalnom režimu rada
  • Isključite računare kada nisu u upotrebi. Često se dešava da zaposleni prilikom odlaska sa radnog mesta ostave uključene računare koji bespotrebno troše energiju u “stand by” načinu rada
  • Prilikom kupovine računara kupijte proizvode koji su energetski efikasni
  • Koristite ekološke proizvode za čišćenje vašeg radnog prostora
  • Možete da preduzmete niz mera za uštedu vode i energije u toaletima

Primenom ovih načina ponašanja u poslovanju trošićete manje količine energije (energenata) za obavljanje istog posla. Energetska efikasnost nikako nije štednja energije koja se odražava na kvalitet već pametna upotreba resursa koja ne narušava uslove rada. Sve ove mere imaju za cilj smanjenje potrošnje za istu količinu proizvoda/usluga što rezultira i proporcionalnom novčanom uštedom.

Izvor: www.efikasnost.com

Pripremila: Andrijana Dragodan, I-4

Svetski dan energetske efikasnosti se obeležava svake godine 5. marta u čast prvog sastanka svetskih eksperata održanom na ovaj dan u 1998. god. u Austriji, kako bi razgovarali o energetskoj krizi i njenim mogućim rešenjima.

Izraz “energetska efikasnost” odnosi se u suštini na korišćenje energije na takve načine koji ne izazivaju klimatske promene. Ovo je omogućeno razvojem obnovljivih izvora energije i transporta koji su manje agresivni prema životnoj sredini.

Međunarodna agencija za energetiku (IEA) procenjuje da će se u svetu potrošnja energije povećati za 40 % tokom naredne dve decenije, što znači da vlade svih zemalja treba da sprovode posebne mere. Energetska efikasnost ne znači kompromis koji se odražava na kvalitet života, već pametno pomašanje koje treba da obezbedi istu robu i usluge uz korišćenje manje energetskih resursa. Ovo se postiže poboljšanje procesa, kogeneracijom (istovremena proizvodnja električne energije i toplote), reciklažom, rekuperacijom (prikupljanje i iskorišćavanje sporednih proizvoda proizvodnje), korišćenjem čistača i pametnijom potrošnjom (korišćenje samo energije koja je zapravo potrebna).

Izvor: www.efikasnost.com

Pripremio: Tomislav Milunov, II-7

Da li znate?
Osjeća se velika potreba za štednjom energije, posebno u industriji i trgovini, budući da troškovi energije čine znatan udio u sveukupnoj strukturi troškova poslovanja.

Kod razmatranja ovog programa za uštedu energije, postoji barem pet važnih elemenata koje je potrebno uzeti u obzir kako bi se došlo do uspješne provedbe:

  • Dobivanje potpore od uprave
  • Osnivanje baze podataka o energiji
  • Pregled utroška energije
  • Utvrđivanje, procjena i provedba izvedivih načina za očuvanje energije
  • Nadzor, ocjena i praćenje učinaka mjera/projekata za uštedu energije

To je jasno prikazano na slici gdje je prikazan proces štednje energije na razini poduzeća.

Dobivanje potpore uprave

Za glavnu upravu je važno naglasiti razloge za štednju energije kao i odgovornost zaposlenika da predlažu i/ili provode zamisli o štednji energije, prijedloge i mjere iz njihova djelokruga.

Glavna uprava bi trebala osnovati posebnu radnu skupinu ili odbor za štednju energije. Tipski, ona se sastoji od predstavnika iz svakog poslovnog odjela s voditeljem kojeg imenuje i koji odgovara upravi. U većini organizacija, malih ili velikih, voditelj skupine za štednju energije i predstavnici iz poslovnih odjela bave se aktivnostima na štednji energije honorarno, tj. to su dodatni zadatci uz njihove normalne dužnosti i odgovornosti.

Od njih se očekuje da razmatraju mogućnosti uštede energije u različitim dijelovima poslovanja ili odjelima, te da potaknu program stalnog djelovanja na poticanju zanimanja i sudjelovanja u naporima za štednjom energije kao i u provedbi mjera za štednju energije.

Osnivanje baze podataka o energiji

Mi uvijek želimo što efikasnije trošiti energiju, smanjiti troškove proizvodnje, smanjiti greške i otpatke u proizvodnji i ostvariti dobit čak i u vrijeme visokih troškova energije.

Bitno je imati potpunu i urednu evidenciju s podatcima o potrošnji energije. Ona pomaže upravi da shvati neophodnost izrade programa za štednju energije koji usredotočuje pozornost na radnje kojima će se istražiti mogućnosti područja za štednju energije ili opravdava radnje na produktivnijem korištenju ograničene radne snage i novčanih sredstava.

Bez odgovarajuće evidencije podataka o energiji i sistemu izvještavanja, voditelj skupine za štednju energije bit će na gubitku. On neće moći djelovati efikasno. Njegove odluke mogle bi izazvati dvojbe.

Za početak, voditelj za energiju morao bi znati koliko je energije utrošeno i po kojim troškovima na nivou preduzeća. Ti se podatci mogu razvrstati prema vrsti energije i krajnjoj upotrebi. Također je potrebno znati i konačni kapacitet proizvodnje.

Kao što se može zaključiti, iz podataka će se vidjeti koji se postotak utrošene energije odnosi na naftu, čvrsta goriva i električnu energiju te koji se postotak te energije koristio za potrebe proizvodnje, neproizvodne djelatnosti, proizvodnju energije itd.

Omjer utrošene energije i proizvodnje je grubi pokazatelj intenziteta energije, tj. određenog korištenja energije, izraženog u energiji po jedinici proizvodnje. Dobar voditelj za energiju morao bi biti u stanju sniziti korištenje određene energije obzirom na ograničenja i uvjete pogonskih postrojenja.

Voditelj za energiju može potom tražiti podatke o energiji po odjelima ili odsjecima i po glavnoj opremi. Skupljanje informacija ove vrste prilično je mukotrpan posao i u većini slučajeva će zahtijevati istraživanja o tome koliko su dobro opremljeni poslovni objekti.

Kod korištenja energije u fabrici stakla, 77% energije dolazi od naftnih goriva, a 23% od električne energije. Staklo, kao gotovi proizvod predstavlja samo 63% vučenog stakla. Isto tako, 80% pogonskog goriva koristi se u peći za izradu stakla.

U čeličani, uglavnom oko polovina energije potiče od naftnih goriva, druga polovica od električne energije. Samo 30% otpada na pogonsko gorivo.

Energetski audit (pregled utroška energije)

Energetski audit je dubinsko ispitivanje sistema ili postrojenja koje troši energiju, čiji je cilj:

  • utvrditi oblike energije koja se koristi,
  • istražiti povijest korištenja energije podatke o troškovima,
  • provjeriti tekuće podatke o energiji te preispitati radnu praksu i postupke,
  • shvatiti strukturu cijene električne energije,
  • ustanoviti poboljšani postupak vođenja evidencije o energiji,
  • utvrditi odnos potrošnje energije i proizvodnje (tj. određenu potrošnju energije)
  • otkriti moguća mjesta na kojima može doći do gubitaka energije,
  • razraditi moguće mjere za smanjenje potrošnje energije.

Utvrđivanje, procjena i provedba izvedivih načina za očuvanje energije

  1. Napravite popis i razvrstajte mogućnosti za uštedu energije na:
    • procese i održavanje koji zahtijevanju male novčane izdatke
    • izmjene koje zahtijevaju skromne novčane izdatke
    • izmjene koje zahtijevaju znatna ulaganja kapitala
  2. Ukratko opišite inženjering zamisao ili shemu za provedbu predloženih mjera za štednju energije
  3. Izradite finansijsku procjenu koja prikazuje uštede, potrebe za finansiranjem, povrat od ulaganja ili otplatu, rizik itd.
  4. Ponovno razmotrite prijedloge projekta koji nisu bili uzeti u obzir za provedbu ili za dalje analize.

Nadzor, ocjena i praćenje učinaka mjera/projekata za uštedu energije

Općenito, organizacije ovoj fazi ne poklanjaju osobitu pozornost. Tek kada mjere pođu jako loše, uprava poklanja pozornost i počinje tražiti da joj se dostave pojedinosti. Direktor za energiju, bez obzira na rezultate, mora nadzirati i mjeriti učinke mjera za štednju energije. Jedan je od načina da prati:

  • korištenje energije po jedinici proizvodnje po mjestu nastanka troškova
  • korištenje energije po jedinici proizvodnje, na razini tvornice.

Nadalje, razmatranje učinaka složenijih promjenljivih sredstava i modela za energiju po jedinici proizvodnje:

  • usporedbom produkta energije po jedinici u prethodnom radu i teoretski proizvod energije po jedinici
  • promatranjem učinka mjera za štednju energije na vaše smanjenje energije po jedinici proizvodnje
  • istraživanjem, utvrđivanjem i uklanjanjem uzroka povećanja do kojeg može doći u vašoj energiji po jedinici proizvodnje, kadgod je to moguće.

Prije svega, direktor za energiju mora osigurati da kanal za komuniciranje bude uvijek otvoren kako prema glavnoj upravi tako i prema onima na nižim razinama organizacije. Povremeno izvješće o napredovanju mora biti dostavljeno glavnoj upravi.

Izvor: energis.ba

Pripredio: Aleksandar Kalaji, I-2

Važno je znati
Energija se koristi u vašem domaćinstvu svakodnevno, tokom čitavog dana. Zimi nastojite da zagrejete vaš dom, a tokom leta da ga ohladite. Energija vam je potrebna da biste ga osvetliti, da biste mogli da koristite različite električne uređaje...

Nažalost, deo energije se gubi ili rasipa, a da nismo ni svesni toga. Sve to ima velike efekte:

  • na kućni budžet (kroz visinu računa za struju i ostale energente),
  • na životnu sredinu i kvalitet života (kroz emisiju štetnih gasova koji se oslobađaju proizvodnjom energenata),
  • na buduće generacije (kroz trošenje neobnovljivih izvora)...

Zato se zbog nas samih, naših članova porodice, komšija i prijatelja, zbog lokalne zajednice i društva u celini, moramo brinuti o energiji. Neke stvari ne zavise od nas, ali na dosta toga mi možemo uticati!

Da li znate da je u prosečnom srpskom domaćinstvu, u prvom kvartalu 2011. na troškove iz kategorije stanovanja, električne energije, gasa i ostalih goriva mesečno odlazilo u proseku po 16,4% od ukupnog kućnog budžeta?

Da li znate i:

  • da je energija koju Sunce tokom godine emituje po kvadratnom metru krova kuće u Srbiji jednaka energiji koja se dobije sagorevanjem 130 litara nafte - a pri tome je potpuno besplatna i neškodljiva po životnu sredinu?
  • su zgrade odgovorne za oko 48% ukupne potrošnje u Srbiji?
  • je prosečna potrošnja po kvadratnom metru stambenog objekta u Srbiji za 65% veća od prosečne potrošnje u Evropi?

Za Srbiju je karakteristično i da se električna energija u velikoj meri koristi za zagrevanje, te u tome prednjačimo na prostoru jugoistočne Evrope. O tome govore i podaci koje možete videti na grafiku. Zbog svega navedenog, svako od nas mora da se uključi u štednju energije.

Na ovoj stranici možete dobiti korisne savete o tome kako da energiju u vašem domaćinstvu koristite što je efikasnije moguće!

Izvor: www.stedimo-energiju.com

Pripredio: Aleksandar Kalaji, I-2

Koliko je velik internet i koliko se brzo širi?
Verovatno ste se nekada pitali koliko struje se na svetu potroši samo na korišćenje i održavanje interneta, a sada imamo i blagu pretstavu. Svi ti mailovi, poruke na facebooku, informacije o kupcima na najvećim svetskim prodavnicama, porno filmovi i muzika za download zahtevaju ozbiljna ulaganja i zagadjenja.

Časopis US Infrastructure je rešio da proveri koliki je internet zaista potrošač, pa smo dobili prilično interesantne brojke. Prema rezultatima njihovog istraživanja, u periodu između 2000. i 2005. godine, količina energije koju potroše serveri širom sveta je porasla dvostruko. Takvi serveri troše oko 1.5% od ukupne električne energije u SAD, što je više nego sve TV stanice zajedno u toj zemlji. Godišnje se na plaćanje računa za struju koju troše serveri širom sveta potroši 4.5 milijardi dolara i to bez propratnih troškova. Ako bi uključili i troškove izgradnje infrastrukture i održavanja (na primer hladjenje), tada se ukupni godišnji trošak penje na neverovatnih 7.2 milijarde dolara. I sve to ne uključuje troškove krajnjih korisnika zbog kojih internet i postoji.

 

KOLIKO JE VELIKI INTERNET I KOLIKO SEBRZO ŠIRI?

Nema lakog načina da se utvrdi odgovor na ovo pitanje. Iako postoji nekoliko upravnih tela i konzorcijuma, ne postoji ni jedan centralni kontrolni sistem za internet. Niko ne zna sa sto posto sigurnosti da kaže koliko veb stranica postoji ili koliko se novih svakoga dana otvara. Postoje organizacije kojima je posao da paze na imena domena koji čine internet mestom koje se konstantno širi kroz beskonačnost sajber prostora. Iako njihovi podaci nisu nepogrešivi, daju nam okvirni uvid u veličinu i rast veba.

Koliko je star veb?
Trenutno najstariji registrovani URL je Symbolics.com, koji je registrovan 15. Marta 1985. godine. Ostali URL koji spadaju pod prvih deset registrovanih su Northrop.com, Xerox.com i HP.com, svi registrovani 1985.

Ko registruje veb domene?
GoDaddy je najveci ICANN (Internet korporacija za dodeljivanje imena i brojeva) registar domena, i kontroliše skoro trećinu ukupnog tržišta domena i skoro polovinu domena koji su u top 10. Enom, Tucows i Network Solutions su pratioci i svaki od njih kontroliše 5-9 procenata.

Koliko TDL-a postoji?
TDL je deo URL-a koji dolazi posle tačke. Postoji 324 TDL-a. Samo 5 TDL-a nisu rezervisani za specifične vrste sajtova, i dostupni su običnim korisnicima: .com, .net, .biz, .info i .org. Kada se oduzmu specijalni i ovi za obične korisnike ostaje 291 TDL, koji su kodovi za države.

Koliko brzo veb raste?
Godine 2009. oko 3.7 miliona novih domena je registrovano svakog meseca. Od juna 2011. godine nije više bila čudna pojava da se svakog dana registruje 150,000 novih domena.

Koliko je veliki veb?
Koliko postoji veb sajtova? To je teško pitanje za odgovoriti, jer ne postoji centralni sistem za kontrolu. ali ipak evo nekih podataka:

  • 1992. je registrovano manje od 15,000 URL.
  • do 1988. Google kaže da je indeksovao 26 miliona strana.
  • do 2007. bio je samo jedan pokušaj prikupljanja statističkih podataka svih veb strana.
  • 2008. Google je otkrio da je indeksovao 1,000,000,000,000 jedinstvenih URL.

 

Izvor: opusteno.rs

Priredio: Stefan Gašić, III-2

PokloniIOtpadSkloni