24. Jan, 2021.

Stojeći na ulazu u luku u blizini Univerziteta Kralja Abdulaha za nauku i tehnologiju u Saudijskoj Arabiji (KAUST) nalazi se KAUST Breakwater Beacon, savremena intrepretacija svetionika koji služi kao mesto okupljanja zajednice. Projektovan od strane biroa Urban Art Project (UAP), toranj visok 60 metara je saćasti obelisk izgrađen od prefabrikovanih betonskih blokova. Pored toga što ima ulogu doslovnog svetionika za univerzitet, kula je takođe prirodno hlađeni prostor za društvene događaje i proslave. Saćasti obrazac je stvoren korišćenjem prefabrikovanih betonskih blokova kako bi se formirala kolekcija šestougaonih sekcija. Unutra je prostorni atrijunm osvetljen prirodnom svetlošću zahvaljujući prigušenom senčećem efektu koji obezbeđuje omotač. Zgrada takođe prirodno hladi sama sebe uz pomoć povetarca i efekta dimljaka, koji izvlači topao vazduh nagore i napolje, dok dovodi hladniji vazduh sa okeana. Noću je toranj osvetljen iznutra i sija kroz saćaste blokove, preuzimajući ulogu svetionika za brodove u toj oblasti. Biro UAP je imao pomoć biroa Bureau & Proberts u projektovanju, firme Norman Disney & Young za osvetljenje i firme Robert Bird Group za inženjering.

Izvor: gradjevinarstvo.rs

Pripremila: Dragana Žarkov II - 4

Prvi pasoš energetske efikasnosti u Srbiji dobila je danas zgrada u beogradskom naselju "Stepa Stepanović". Ta zgrada je svrstana u energetski razred "C", s godišnjom potrošnjom od 56 kilovat sati po kvadratnom metru, što je za dve trećine manje od proseka u Srbiji.

Dodeli energetskog pasoša prisustvovali su ministar građevinarstva i urbanizma Srbije Velimir Ilić i direktor Građevinske direkcije Srbije Nebojša Šurlan. Ilić je kazao da se u Srbiji rasipa 60% energije, a energetska efikasnost je jedan od uslova prosperiteta zemlje. Istakao je da je bitno da, pored izgradnje novih objekata koji moraju biti energetski efikasni, što pre počne rekonstrukcija starih objekata. "Jedna studija je pokazala da se zbog energetske neefikasnosti u zgradarstvu godišnje gubi energija vrednosti Kostolca“, kazao je on.

Ilić je rekao da bi domaća građevinska industrija mogla da zaposli 100.000 ljudi koji bi se bavili samo sprovođenjem energetske efikasnosti i izolacijom objekata. Dodao je da država razmatra modele pomoći građanima za izolaciju zgrada, ugradnju kvalitetne stolarije i efikasnih sistema grejanja.

Iz Građevinske direkcije Srbije su naveli da je u toku procedura izdavanja energetskih pasoša za sve zgrade u naselju "Stepa Stepanović", gde objekti imaju termičku izolaciju i stolariju koja štedi energiju, a sistem grejanja omogućava svakodnevno očitavanje potrošnje i regulisanje temperature u prostorijama.

Primena pravilnika o energetskim pasošima za zgrade, koji će pokazivati potrošnju energije u objektima na godišnjem nivou, počela je oktobra 2012 godine. To je prvi put da se u Srbiji primenjuje takav propis čiji su ciljevi ušteda energije i očuvanje životne sredine.

Energetski pasoši biće obavezni, nijedan novi objekat neće moći da dobije upotrebnu dozvolu ili da bude uknjižen, ako vlasnici ne poseduju taj dokument.

Procenjeno je da će uvođenje energetskih pasoša poskupeti izgradnju za oko pet procenata, ali povraćaj sredstava uloženih u energetsku efikasnost, može da se očekuje za pet do šest godina kroz manju potrošnju energije.

Primena energetskih pasoša za objekte trebalo bi da poveća energetsku efikasnost u Srbiji u narednih pet do sedam godina za 2%.

Izvor: ekokuce.com

Uvijek će nas dočekati neki semafor

Ne bi li bilo logično da se svi ponašamo malo pažljivije i za volanom, pazeći na potrošnju? Najviše se može uštedjeti u gradskoj vožnji, ako se ne damo  isprovocirati.

Štedljiva, pažljiva ekološka vožnja nije puzanje po cesti i ometanje prometa. To nije samo izbor zelenih fanatika, škrtih i ljudi koji ne vole ili ne znaju voziti. Suprotno - to je izbor razumnih i dobro informiranih vozačica i vozača. Ekološka vožnja, istina, traži koncentraciju i proaktivnost, no prednosti su brojne: od ugodnijeg i opuštenijeg putovanja s manje stresa, do uštede goriva.

Dok su vozila na električni pogon još uvijek dosta skupa, to je naš doprinos i vlastitom proračunu i planetu. Pazeći kako se ponašamo na cesti, gorivo koristimo na najbolji način, štedimo i manje zagađujemo okoliš.

Najviše se može uštedjeti u gradskoj vožnji, pod uvjetom da pratimo promet, vozimo ravnomjerno i ne damo se isprovocirati. Uostalom, svi ćemo se vjerojatno susresti na sljedećem semaforu. Prema jednom od brojnih istraživanja provedenom u Europskoj uniji, prosječna brzina kretanja središtima europskih metropola je 21,71 km/h. U Zagrebu je malo viša, ali ne toliko da bi se isplatilo jurcati i voziti nedopuštenih 80 km/h jer će nas uvijek dočekati neki semafor ili kolona.

Osvrnemo li se na automobile po gradskim prometnicama, najčešće u njima vidimo samo vozače. Kad bi u automobilu bila još jedna osoba, udvostručila bi se energetska učinkovitost, neovisno o tehnici vožnje. Kad se poboljša i tehnika, uštede su znatne - prema jednom nizozemskom istraživanju, u godini dana može se uštedjeti od 15 do 25 posto goriva, a onda i novca.

I buka je zagađivač  

Iako to često zaboravljamo, buka je jedan od većih uzroka zagađenja u Europi, posebno kad je riječ o cestovnom i zračnom prometu. Europske studije pokazuju da je samo u zemljama EU buci iznad 55 dB - koju uzrokuje promet - izloženo više od 120 milijuna ljudi. Normalna razina buke smatra se ona do 50 dB, a buka iznad 60 dB može imati opasne posljedice za psihičko i psihološko zdravlje.

Što auti imaju s tim? Pa, količina buke koju stvara jedan automobil vozeći s 4000 okretaja u minuti jednaka je buci koju stvara čak 32 automobila koja voze s 2000 okretaja u minuti! Taj broj okretaja, 2000, upravo je onaj režim rada motora koji instruktori ekovožnje preporučuju za dizeleske motore. Kad je riječ o benzincima, čarobna je brojka 3000 okretaja u minuti. Evo što još savjetuju.   

  • Krenuti na vrijeme: putovanje, makar i do posla, treba isplanirati i krenuti na vrijeme. Inače vožnja neće biti opuštena, a ni štedljiva.
  • Pravilo prve brzine: u prvoj se vozi maksimalno jednu dužinu vozila.
  • Bez naglih poteza: lagano ubrzavanje, kretanje bez gasa (moderne tehnologije i to omogućuju), konstantna brzina, kočenje motorom… sve će to smanjiti potrošnju.  
  • Gašenje motora: kad procijenimo da ćemo dulje čekati na semaforu ili zapnemo u koloni, najbolje je ugasiti motor.
  • Servis i provjera guma: ako je tlak samo 0,2 bara ispod propisanog, trošit ćemo 1% više goriva i skratiti vijek trajanja guma za 10%. Auto treba redovito servisirati, a ne samo kad stane.
  • Prtljažnik nije spremište: što je vozilo teže, motor više troši. Prevozeći ono što nam se ne da pospremiti sami sebi izbijamo novac iz džepa. S vozila treba maknuti nosače i kutije jer smanjuju aerodinamičnost, a povećavaju potrošnju.  
  • Ni hladnjak niti sauna: hlađenje i grijanje, ne samo vozila, pitanje je zdravog razuma. Osim što prevelike razlike nisu dobre za zdravlje, nisu ni za novčanik.

Izovr: insideout.hr

Priredila: Željana Jokić, III-2

Kako povećati energetsku efikasnost?

Easy building kuća ima za zadatak i prioritet štednju energije. Kuća izgrađena uz Vaš zahtev će biti razvijena kao nisko energetski objekat uz optimalno rešenje za upotrebu naprednih tehničkih rešenja, solarne energije i geotermalne energije. Cilj je ulaganje u ozbiljnu uštedu novca.

Kupovina ili gradnja jedne kuće je veliki korak na koji se čovek odlučuje, najčešće jednom u zivotu. Pri tom on želi da u svom domu živi u prijatnoj klimi, zdravom stambenom prostoru, sa malim utroškom energije za grejanje, toplu vodu, hlađenje i da takav objekat preda deci i unucina u nasleđe.

Sve ove i druge potrebe, želje, očekivanja kupca (graditelja) “drvenih kuca” ili “gotovih kuća” kako se nazivaju u Nemačkoj, ispunjava sistem gradnje za koju se opredelila Easy Building – sistem drvenih tabli, po najstrožijim kriterijumima koji se danas primenjuju u zemljama zapadne Evrope.

Upravo zbog svoje energetski optimizirane konstrukcije, naši objekti su tako konstruisani i pozicionirani da je kod njih prosečan utrošak energije za grejanje i toplu vodu izmedju 4 i 6 l nafte odnosno kubnih metara gasa po m2 stambenog prostora – GODIŠNJE!

Toplotna izolacija je vrhunska i za naš standardni zid na primer iznosi U-faktor 0,14 W/m2K

Pri izradi energetskog bilansa jednog objekta utvrđuje se maksimalno dozvoljena količina primarne energije (energija koja je potrebna za grejanje, hlađenje i toplu vodu po m2 stambene površine, godišnje).

U zavisnosti od upotrebljenih materijala i tehnologije izrade objekta, proračunom energetske efikasnosti, dobija se “Jahres-Primärenergiebedarf Q”P” odnosno potreba za primarnom energijom na godišnjem nivou izražena po m2 stambene površine.

Izvor: easybuilding.net

Tekst preuzela: Željana Jokić, III-2

Naučite da štedite

Smanjenje upotrebe energije u zgradama je važno sredstvo za smanjenje uticaja građevinskog sektora na životnu sredinu, koja čini 40 % upotrebe energije u društvu. Postoji rastuća izgradnja pasivnih kuća koje je baziraju na uštedi energije i efikasan sistem mehaničke ventilacije sa povraćajem toplote, posebno u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj.

U Nemačkoj je sagrađeno više od 20.000 pasivnih kuća. Prvi projekat je izgrađen 1991. u Darmštatu, Nemačka. Sada je za različite projekte pasivnih kuća dostupna obimna dokumentacija o projektovanju, izgradnji, merenjima i ocenjivanju. Standard za pasivne kuće znači da najviša vrednost opterećenja za zagrevanje prostorija ne sme preći 10 W/m2 životnog prostora, radi zagrevanja ulaznog vazduha. Rezultirajuća potreba zagrevanja prostora bila bi oko 15 kWh/m2god, ali ona varira u zavisnosti od klime. Za grejanje vode u domaćinstvu često se koriste kolektori sunčeve energije, a preporučuju se i energetski efikasni aparati za domaćinstvo.

Lindas, koji se nalazi na periferiji Geteborga predstavlja prvi projekat pasivnih kuća u Švedskoj. Ovaj rad opisuje zgrade, predstavlja rezultate simulacije ključnih parametara projektovanja, predstavlja izmerene karakteristike zgrade i razmatra razlike između pretpostavki i ciljeva početne faze projektovanja i aktuelnih karakteristika zgrada.

Omotač zgrade

Strategija pri projektovanju kuća bila je svođenje transmisionih i ventilacionih gubitaka na minimum i upotreba sunčeve energije za zagrevanje vode  za domaćinstvo, uz istovremeno postizanje visokog komfora za stanare. Tokom 2001. izgrađena su i dovršena četiri reda od po 20 jedinica. Svaka jedinica ima 120 m2 životnog prostora (jedinice u sredini) i 124 m2 (jedinice na krajevima), na dva sprata. Omotač zgrade je izolovan sa 40 – 50 cm izolacionog materijala po zidovima i krovu. Posebna pažnja posvećena je izbegavanju toplotnih mostova i osiguravanju nepropustljivosti omotača. Srednja U (k) vrednost omotača zgrade uključujući prozore iznosi 0,16 W/m2K (tabela 1).

Prosečna nepropustljivost vazduha na 50 Pa je iznosila 0,3 l/sm2, što je mnogo bolje od vrednosti koju propisuje Švedski građevinski pravilnik, tj. od 0,8 l/sm2.

Korišćena su dva tipa trostruko zastakljenih prozora. Tip koji se mogao otvarati je imao dve nisko emisione prevlake, jedan prostor između staklenih ploča punjen argonom, a drugi vazduhom. Drugi tip prozora bio je fiksni i imao je dve nisko–emisione prevlake, sa kriptonom u oba prostora između staklenih ploča. Prolaz energije je oko 50 %, a vidljivost je 64 % za prozor koji se mogao otvarati i 68 % za fiksni prozor. Srednja U (k) vrednost za prozore na kući je 0,85 W/m2K.

Ventilacija i zagrevanje prostora

Svaka kuća je opremljena sistemom mehaničke ventilacije sa povratom toplote, izlazni vazduh u suprotnom toku izmenjivača toplote zagreva ulazni vazduh. To obezbeđuje oko 80 % povrata toplote. Potreba zagrevanja prostora podmiruje se zagrevanjem ulaznog vazduha električnim grejačima, 900 W po jedinici (oko 8 W/m2).

Leti se izmenjivač toplote može isključiti (automatski bajpas), kuća se provetrava bez predzagrevanja ulaznog vazduha, kao i otvaranjem prozora. Balkonski krovni preklopi obezbeđuju zaštitu od preteranog sunčevog zračenja. Krovni prozor iznad stepeništa obezbeđuje svetlost u središnjem delu kuće i koristi se za ventilaciju leti.

Izvor: prozorivrata.com

Priredila: Željana Jokić, III-2

Komon rejl sistem je takoreći preko noći učinio dizel motore znatno efikasnijim, tišim, čistijim dinamičnijim i ekonomičnijim. Prvu generaciju revolucionarnog sistema ubrizgavanja pratio je obavezni turbo punjač, a režim pritiska ubrizgavanja iznosio je prvobitnih 1.350 bara. Već druga generacija podiže pritisak u zajedničkoj cevi iz koje se odvajaju uže cevi sa brizgaljkama za  napajanje svakog cilindra posebno na 2.000 bara zahvaljujući solenoidnim ventilima, dok je najnovija, treća generacija sa piezo brizgaljkama omogućila još veći pritisak koji se penje na 2.200 bara. Piezo brizgaljke, ustvari predstavljaju vrlo precizne ventile sa iglicama koji omogućuju znatno brže i preciznije ubrizgavanje goriva od nekoliko frekvencija u jednom ciklusu paljenja, zahvaljujući naponu koji se stvara na keramici. Na ovaj način unos goriva može se smanjiti sa dosadašnjih 16, na samo 4 grama po ciklusu. Takođe, ostvareno je i preciznije doziranje u odnosu na broj obrtaja motora, od početnih do onih kada je obrtni moment sile najveći, a to je iznad 1.600 o/min do visokih iznad 3.000 o/min. Time je izbegnuta i pojava takozvane turbo rupe karakteristične kod prvih modela sa komon rejl dizel motorima.

Zanimljivo je da je prvi auto koji je u sebi imao ugradjen komon rejl sistem bio „alfa romeo 156“ sa petocilindričnim JTD agregatom zapremine 2,4 litra, da bi se odmah zatim pojavio i Mercedes sa modelom „C220 CDI“.

Očekuje se da do 2014. godine, kada na snagu stupe norme Euro 6, pritisak ubrizgavanja u komon rejl sistemima iznosi čak 2.500 bara. Računica kaže da će sa novim pomakom prosečna potrošnja dizel agregata u modelima iz C segmenta (Ford Focus, Toyota Corolla, Opel Astra, VW Golf) iznositi samo 3,6 litara na 100 kilometara što je  po danšnjoj ceni goriva jedan od najvećih aduta ovog revolucionarnog sistema.

Izvor:  topspeed.rs

Baterije mobilnih telefona, laptopova i mp3 plejera koje se nikada ne prazne nijesu naučna fantastika . Australijski naučnici otkrili su kako sačuvati energiju koju proizvodimo kada tipkamo na laptopu i kako je iskoristiti za napajanje samog uređaja . Tajna je u piezoelektricitetu , tj sposobnosti određenih kristala da stvaraju elektricitet dok su izloženi mehaničkom pritisku. Za napajanje laptopa potrebno je razviti tanju prevlaku materijala koji ima karakteristike piezoelektriciteta što je pak moguće uz pomoć nanotehnologije . Prevlaka bi bila tako tanka da bi se njome bez problema mogli premazati pojedini elektronski djelovi koji bi se potom ugrađivali u uređaje ili druge predmete .

"Piezoelektricitet možemo koristiti u cipelama kako bi se hodanjem punili mobilni telefoni ili u tastaturama za napajanje laptopova ili čak iskoristiti krvni pritisak za napajanje pejsmejkera . Možemo stvoriti bateriju koja traje večno " , objašnjava Dr Madhu Bhaskaran u stručnom časopisu Advanced Functional Materials.

Naučnici takođe razmišljaju o načinima premazivanja ekrana osetljivih na dodir piezoelektricitetnom prevlakom kako bi se iskoristio rad prstiju po ekranu .

Pogledajte šta Dr.Madhu Bhaskaran kaže o razvoju večnih baterija.

Izvor: reciklirajte.me

Priredio: Mesaros Albert, II-7

Sijalice sa vlaknom od volframa, nastale krajem 19. vijeka, povučene su iz prodaje poslednjeg dana 2012. u Evropskoj uniji (EU), a njih zamjenjuju štedljivije, koje su pet puta efikasnije i troše 60-80 odsto manje struje. Računa se da će godišnja ušteda, po tom osnovu u EU biti jednaka potrošnji struje njene članice Rumunije. Od 2008. je EU donela zakon o postepenom povlačenju klasičnih sijalica iz prodaje zbog veoma niskog koeficijenta korisnog dejstva koji praktično iznosi svega od 09:55 odsto dovedene energije koja se pretvara u svetlost, a ostalo ide na toplotu.

Francuska je 2009. zabranila upotrebu sijalica od 100V, 2010. od 60V, zatim 2011. od 40, a od 1. januara 2013. neće biti ni sijalica od 25 V.

Klasična sijalica koju je pronašao engleski naučnik Džozef Vilson Svon, a unapredio Tomas Edison krajem 19. vijeka, biće zamenjene fluorescentnim, halogenim i LED sijalicama.

Ubuduće će u EU u domaćinstvima i za javno osvetljenje biti korišćene savremene štedljive sijalice koji su evolutivni naslednici fluorescentnih sijalica cevnih, koje su postojale već 1930-ih.

"Fluo-cevi" proizvode dovoljno jaku svetlost uz manju potrošnju struje, ali su njihovo "neprirodno" svetlo, treperenje, dimenzije i neophodni dodatni elektro elementi uticali da budu veoma slabo zastupljene u domaćinstvima.

Savremene "štedljive" sijalice koje su se pojavile krajem 1980-ih, iako rade na istom principu kao velike "fluo-cevi", znatno su unaprijedjene.

Sastavni djelovi "štedljive" sijalice su posebno oblikovana minijaturna fluo-cev i odogovarajuća elektronika.

Ova sijalica je iste veličine kao uobičajena sijalica sa užarenim vlaknom, ali proizvodi jaku i mirnu svetlost čiji spektar odgovara ljudskom oku i troši u proseku 80 odsto manje električne energije.

Štedljiva sijalica od 20 V pruža istu količinu svetlosti kao klasična od 100 V, a njen prosečan eksploatacioni vek je od 8-12 puta duži, prenijela je francuska novinska agencija AFP.

Izvor teksta: reciklirajte.me

Tekst pripremio: Tomislav Milunov, II-7

Zelena energija

Iako je korišćenje snega i leda za hlađenje leti bio običaj u Švedskoj još početkom 20. vijeka, sa pojavom električnih zamrzivača i frižidera taj je običaj gotovo isčezao. Ipak, jedna firma u Švedskoj odlučila je da oživi taj princip i da ga u modernom obliku iskoristiti za hlađenje prostora. Nekoliko švedskih kompanija uvidelo je priliku za razvoj poslovanja u sve većoj potrebi za velikim centralnim sistemima za hlađenje. Baš kao i kod centralnih sistema grejanja preko toplane, kod ovakvih sistema hlađenja koristi se mreža cevi koje povezuju više zgrada ili čak čitavu četvrt. No, za razliku od sistema grejanja koji u Švedskoj često koristi toplotne gubitke ili kogeneracijske sisteme iz najbližih industrijskih pogona, ovaj sistem za disipaciju toplote koristi hladniji rezervoar kao što je voda u jezeru ili moru, a cevima unutar sistema cirkuliše voda koja je hladnija od temperature unutar zatvorenog prostora. Potrebe za velikim sistemima za hlađenje imaju i pojedini industrijski i energetski procesi kao što su termoelektrane i rudnici.

Iako većina pogona i kvartova u Švedskoj ima vode u izobilju, ipak nema pristup vodenim površinama koje bi mogli koristiti kao hladni rezervoar, jedna firma je odlučila da primijeni novi pristup problemu hlađenja leti, koristeći sirovinu koja je zimi dostupna u velikim količinama na severu Švedske - sneg.

Firma Snovpover je takav sistem hlađenja snegom instalirala u bolnici u sundsvall. Sistem će koristi 60.000 kubnih metara sačuvanog i skladištenog snega koji će se koriste za hlađenje tokom leta. No, korišćenje snega ili leda za hlađenje u Švedskoj nije novosti, s obzirom da su već početkom 20. vijeka pojedinci i firme uzimali komade leda zimi i skladištila ih ispod debelog sloja piljevine, pa bi potom ljeta prodavali tako sačuvan led za hlađenje namirnica. Međutim s pojavom električnih frižidera i zamrzivača ova praksa je gotovo u potpunosti zamrla. Tokom 70-ih godina prošlog vijeka su u Japanu i SAD-u ponovo krenuli pokušaji ove primene snega i djelimično su je oživeli. Pokazalo se da korišćenje snega za hlađenje nije toliko jednostavno kao što se na prvi pogled čini, iako je princip zapravo poprilično jednostavan. Prikaz načina funkcionisanja sistema koji je instaliran u bolnici u sundsvall možete pogledati na slici.

Zimi se sneg uklonjen sa ulica skladišti u rezervoare koji se nalaze u blizini bolnice i prekriva se debelim slojem piljevine i otpada iz drvne industrije. Kako se sneg topi, hladna voda koja nastaje se filtrira i potom pušta da cirkuliše kroz izmenjivač toplote čija se druga strana koristi za hlađenje prostora bolnice, dok se ugrejana voda od otopljenog snega vraća u primarni rezervoar kako bi se ponovo ohladila. Bolnica u sundsvall inače koristi mešavinu pravog snega i onog proizvedenog topovima za sneg, iako bi idealno bilo, prema rečima direktora firme Snovpover, da se izgradi podzemni rezervoar.

Neke studije su pokazale da korišćenje snega za hlađenje, u odnosu na klasične sisteme klimatizacije i hlađenja, ima daleko manji uticaj na klimatske promene, a posebno na održavanje pH vrednosti vodenih površina i njihovu fertilizaciju pa se troši daleko manje energije. Ipak, za izradu sistema hlađenja snegom potrebno je daleko više materijala i on zauzima mnogo veću površinu nego klasični sistem klimatizacije koji radi na principu kompresije.

Izvor: reciklirajte.me

Priredio: Tomislav Milunov, II-7

Prema poslednjim podacima u Srbiji postoji oko tri miliona objekata čija je potrošnja između 150 kWh/m2 godišnje do 250 kWh/m2 godišnje, a ova potrošnja u Evropskoj Uniji iznosi 50 do 70kwh/m2 godišnje.

Ovaj podatak ukazuje na dodatnu potrošnju energije u građevinama na teritoriji Republike Srbije između 240 miliona i 540 miliona kWh po kvadratnom metru godišnje u odnosu na Evropsku uniju. Zbog pomenutih činjenica fokus rada biće povećanje energetske efikasnosti već postojećih građevina u Srbiji.

Mogućnosti smanjenja potrošnje energije

Sa pomenutom potrošnjom, sektor zgradarstva odgovoran je za 40% ukupne potrošnje energije u Evropi. Prema američkom Rocky Mountain Institutu, zgrade u slučaju primene štedljivih opcija imaju priliku da uštede 70% do čak 90% energije utrošene na rasvetu, ventilaciju i pumpe, oko 50% energije utrošene na elektromotore i oko 60% energije utrošene na održavanje temperature u kancelarijskim prostorima.

Pomenute količine mogućih ušteda znatno utiču na energetsku efikasnost cele države, pa time i količinu emitovanog CO2 koji mora biti pomenut, s obzirom na već generalno primenjenu praksu konverzije utrošenih kilovata energije u emitovani CO2, zbog osnivanja Sistema razmene emisija Evropske unije (EU ETS), kao i identifikacije CO2 kao jedinstvenog parametra uticaja na pogoršanje efekta staklene bašte. Pored štetnosti na životnu sredinu i zdravlje ljudi, ovaj efekat povećava temperature u letnjem periodu uzrokujući veću potrošnju energije za rashlađivanje unutrašnjeg prostora.

Poboljšanje izolacije kao mera smanjenja potrošnje energije

Kada je tema prepravka ili renoviranje već postojećih građevina, izolacija građevine predstavlja najuticajniji faktor u mogućnostima ostvarenja veće energetske efikasnosti. Jednostavan primer mogućnosti prikazan je na Slici 1, gde je u pitanju stambena građevina, ali sa tačnim podacima o mogućnostima smanjenja potrošnje energije poboljšanjem izolacije. Smanjenjem utrošene energije za istu svrhu povećava se efikasnost upotrebljene energije, jer ona u slučaju poboljšanja izolacije ili primene drugih mera uštede, nije uzaludno potrošena. Podaci Dablinskog Instituta za tehnologiju ukazuju da je na poboljšanju izolacije omotača građevine moguće uštedeti:

  • Krov 25%,
  • Zidovi 25%,
  • Pod 15%,
  • Okolina prozora i vrata 25%
  • Prozori 15%
PokloniIOtpadSkloni