29. Mar, 2020.

Prvi ciklus obrazovnog serijala „Male škole uštede energije“ uspešno je završen, a njegovo sufinansiranje u 2016. godini obezbedilo je Ministarstvo za kulturu i informisanje Republike Srbije. Projekat podrazumeva pet urađenih obrazovnih emisija u prosečnom trajanju od 22 minuta, koje se uskoro emituju na nekoliko regionalnih i lokalnih TV stanica. Nosilac projekta je Audio-video produkcija „Vila“, Branislav Vila PR sa ekipom koja na projektima od opštinskog do republičkog nivoa uspešno radi već nekoliko godina, a rezultati su očigledni zbog velikog broja pregleda na Internet portalima.

Emisije prvog serijala nose nazive:

  1. Ko štedi, više vredi,
  2. Štednja od malih nogu do duboke starosti,
  3. Štedimo i kada smo bogati,
  4. Da li nas siromaštvo uči da više štedimo,
  5. Ušteda energije u seoskom domaćinstvu.

Emisije koje su već urađene, a uskoro će biti dostupne na Internet portalima i TV programima, bave se zanimljivim sadržajima iz života, kao i dobrim primerima iz prakse  običnih ljudi. U prvoj emisiji namerno se pošlo od poznate jevrejske izreke “Ko štedi, više vredi” koju komentarišu stručnjaci iz oblasti energije, deca iz osnovne škole, kao i naši sugrađani. U emisiji je dobar deo rezervisan za koeficijent korisnog dejstva, sa primarnom namerom da se potvrdi da se “Iz ničega ne može stvoriti nešto”. Druga emisija dalje razrađuje tematiku uštede energije sa porukom da se na štednju energije moramo navikavati od malih nogu do duboke starosti. Treća emisija poredi različite situacije sa osnovnom porukom da većina bogatih koji su bogatstvo stekli mukotrpnim radom itekako znaju da štede. Četvrta emisija ima svoju težinu zbog velikog broja socijalno ugroženih građana, tako da ćemo upoznati različite situacije iz njihovog života i interesantno mišljenje i poruku jedne učenice osmog razreda ( iz socijalno ugrožene porodice ) “da novac nije sve u životu, da su važniji zdravlje i sloga u porodici”. Zabeleženi su i neki interesantni podaci iz Centra za socijalni rad opštine Vršac. Peta emisija ima zanimljiv sadržaj iz primera naprednog zemljoradnika iz Velikog Središta koji adaptira kuću staru preko stotinu godina, primenom građevinskog materijala i izolacije od nepečene cigle koja se davno koristila. Videćemo i zanimljive predloge i savete kako na selu najbolje štedeti energiju. Posebno je interesantno mišljenje građevinskih stručnjaka o gradnji nefunkcionalnih objekata na selu koji se malo, ili nikako ne koriste.

Planirano je da se nakon ovog projekta nadležnom ministarstvu ponudi još sedam obrazovnih emisija drugog ciklusa čiji je cilj promena svesti i ponašanja građana na uštedi energije i zaštite životne sredine.

Namera nam je da pratimo i pažljivo registrujemo sve dobre i korisne primere uštede energije gde se radom, entuzijazmom i upornošću izdvajaju naši skromni sugrađani koji na taj način život sebi i svojoj porodici čine udobnim i savremenijim, a kućni budžet delom rasterećen u periodu grejne sezone.

Naša ugovorena poseta, zbog realizacije republičkog projekta pod nazivom „Mala škola uštede energije“, u porodičnu kuću Đure Forgo, koja se nalazi u Margitskoj ulici u Vršcu, bolje reći na periferiji gradskog naselja, bila je sa namerom da slikom i kamerom  zabeležimo nešto što zavređuje posebnu pažnju.

Vredni građevinski tehničar, Đura, nas je istinski iznenadio njegovim inovacijama u primeni solarne energije jer je, prvo eksperimentalno, a potom  praktično omogućio uštedu na grejanju porodične kuće od 20-30 % toplotne energije montažom solarnog kolektora od nekoliko  panela ukupne površine od 6 m2 koji imaju ukupnu snagu oko 22 kW. Prva njegova zamisao bila je da panele radi od aluminijskih limenki, a onda se odlučio za tanki štamparski lim debljine 0,3 mm koji je profilisao u obliku slova “П”. Pažljivo oblikovane i crnom mat bojom ofarbane limove spakovao je u kućišta od vodootporne iverice sa dva tunela, jedan za ulaz hladnog, a drugi za izlaz toplog vazduha, koji se raspoređuje u prostor između betonske ploče i rigipsa njegove kuće na sprat u pozamašnom vazdušnom prostoru koji se zagreva od dobijene toplote Sunca. Vazduh se pokreće ventilatorom sa dve brzine čiji  izbor rada  određuje temperaturni regulator. Rad ventilatora i njegova brzina zavise od postignute temperature zagrejanog vazduha na izlazu u prostor koji se zagreva.

Đura je pre ove pozamašne konstrukcije prikupio preko Interneta sva iskustva iz zemlje i naprednog sveta, tako da njegov laptop obiluje slikama, člancima i opisom radnji njemu sličnih konstruktora. Iznenadilo nas je sa koliko preciznosti, poznavanja materije i primene nekih programa pristupa vredni Đura ovom tehničkom rešenju. Iako je građevinski tehničar, njegovom poznavanju termodinamike može pozavideti svaki inženjer, jer je u realizaciju ovog projekta, pored novčanog ulaganja, ugradio svoje znanje, pozitivna naučna iskustva i krajnje racionalnu potrošnju materijala za izradu solarnog kolektora koji je smešten sa sunčane strane njegove kuće. Dobar deo materijala je nabavio sa otpada, a većinu radnih operacija je izveo sam. Ne manjka ni primena elektronike za automatsko upravljanje solarnim sistemom koji mu pravi značajne uštede za grejanje stambenog i dela radnog prostora. Digitalni termometri na diferencijalnom temperaturnom prekidaču pokazuju dosta veliku razliku temperature na ulazu i izlazu vazdušnih komora, a prijatna sobna temperature, koja je blizu 25 %, nas podseća da je toplotna energija koju dobija preko ovog sistema potpuno besplatna. Kolektor daje toplotu dok je napolju sunčano, a akumulira je u betonsku ploču koja se emisijom toplote ponaša kao podno grejanje.

Na kraju nas gospodin Đura podseća da se, zbog racionalne organizacije posla i ličnog rada, ova investicija za njega može potpuno isplatiti za tri godine, a za one koji se manje razumeju u gradnju i složenu konstrukciju sistema za pet godina. U svakom slučaju, kada uzmemo u obzir da je u zimskom periodu, pored hrane, grejanje najveća stavka, njegov poduhvat je vredan pažnje i za svaku pohvalu zbog značajne uštede kućnog budžeta!

 

„S našim projektima za podsticaje, firme koje zadovoljavaju uslove imaju priliku da ponude moderne tehnologije našim građanima. Na taj način se u Crnoj Gori stvara novi segment tržišta“, izjavila je za Balkan Green Energy News Dragica Sekulić, koja vodi Direktorat za energetsku efikasnost. Ovo telo, koje je Ministarstvo ekonomije osnovalo, radi na izradi dugoročnog i održivog mehanizma finansiranja, gde će programi biti prilagođeni grupama korisnika, dodala je i naglasila da preduzeća i njihovi zaposleni u izvođenju projekata unapređuju i stiču znanja. „Kompanije takođe unapređuju svoj poslovni portfelj. Stoga, svi učesnici imaju koristi u više aspekata“, kaže naša sagovornica.

Poduhvati iz energetske efikasnosti uključuju obnovu javnih zgrada i stimulacija za građane. Sekulić je postala direktorka nadležne institucije pre dve i po godine. Ministarstvo je obezbedilo podršku Evropske unije preko Instrumenta pretpristupne pomoći (IPA) i sve mogućnosti za razradu sistema finansiranja će biti razrađene, a obuhvataće i korišćenje obnovljivih izvora, izjavila je. Aktivnosti su usmerene na domaćinstva, javni sektor, firme i opštine.

Svesno da neke lokalne samouprave nisu u mogućnosti da ispune sve zakonske obaveze na polju energetske efikasnosti, ministarstvo je odredilo sredstva iz budžeta za tekuću godinu za podršku za 13 opština u centralnom i severnom delu Crne Gore da bi planirale mere, kaže Dragica Sekulić. Veći deo primorja takođe koristi pretpristupne fondove, dodala je.

Izvor: balkangreenenergynews.com

EnGoPlanet, firma koja posluje u Sjedinjenim Američkim Državama i Srbiji, a sedište joj je u Njujorku, nedavno je angažovana da pokrene prvi projekat ulične rasvete s inovativnom tehnologijom koja kombinuje kinetičku i solarnu energiju. Grad Las Vegas u Nevadi naručio je probnu instalaciju. Rešenje ima potencijal za primenu u mnogo širem opsegu, rekao je u intervjuu za Balkan Green Energy News generalni direktor kompanije Petar Mirović.

Startap koji se ranije zvao Volta grup (Group) registrovao je robnu marku EnGoPlanet i podneo tri zahteva za patente. Njegov prvi čovek je osnovne ekonomske studije završio u Beogradu na Fakultetu za finansijski menadžment i osiguranje. Zatim se preselio u SAD da bi tamo dobio diplomu MBA na Univerzitetu Hamlin u Sent Polu u Minesoti. Mirović je bio operativni menadžer jedne međunarodne kompanije za trgovanje čelikom u Njujorku. Posle tri godine je odlučio da osnuje startap za čiste tehnologije s fokusom na razvoj inovativnih pametnih rešenja nezavisnih od elektromreže.

EnGoPlanet koristi panele za prikupljanje kinetičke energije iz koračanja pešakâ. Kada neko hoda po pločama, oslobođena energija se pohranjuje u bateriju. Rešenje je opremljeno smart senzorima. USB portovi i bežični panel za punjenje u stubu su dodatne pogodnosti. 
Kompanija među klijentima ima telekomunikacionog giganta Ej-Ti end Ti (AT&T) i energetsko-tehnološku kompaniju Alajans enerdži (Alliance Energy). Okretanje koncepciji startapa i vlastitim resursima značilo je da je EnGoPlanet morao da se probije sa tek nekoliko zaposlenih i da uspostavi efikasan sistem komunikacije između timova u Srbiji i Njujorku.

Kako je osnovan EnGoPlanet?
To se dogodilo 2013, par godina nakon što je razarajući uragan Sandi pogodio Njujork Siti. Tada je pola Menhetna ostalo bez struje gotovo deset dana. Bio sam tamo, zapanjen što jedan od najbogatijih gradova na svetu nije imao pravu alternativu za snabdevanje energijom za osnovne potrebe. Ljudi nisu mogli da napune telefone i komuniciraju s voljenima. Bilo je straško. Besplatna, čista energija je svuda oko nas, ali nemamo odgovarajuću infrastrukturu da je prikupljamo, čuvamo i isporučujemo. Jedan od naših prvih proizvoda bila je jedinica Portable EnGoPlanet.

Kakvim kapacitetom za razvoj i inovacije raspolažete?
Imamo najkreativniji i najsposobniji tim u svojoj delatnosti. Ulažemo mnogo napora i novca u istraživanje i razvoj pre nego što stvorimo konačan proizvod. Stalno se trudimo da poboljšamo svoju tehnologiju. Iako znamo da je perfekcija neprijatelj obavljanja posla, pokušavamo da potrošimo dovoljno vremena na unapređivanje svojih proizvoda na takav način da postignemo najviši kvalitet.

Kako je urađen prvi projekat, na univerzitetu?
Naša prva instalacija bila je stanica EnGoPlanet City na Univerzitetu Vebster u Sent Luisu u Misuriju. Iskoristili smo je kao pilot-projekat u okviru kojeg smo testirali sve komponente. To je bilo korisno jer nam je pomoglo da uočimo sve greške u svom sistemu i da ih ispravimo. Testirali smo tu tehnologiju u svim vremenskim uslovima i srećni smo što je radila savršeno čak i u kad je bila jaka zima.
 
Do koje ste faze došli u ciklusu finansiranja i koji su planovi u toj oblasti za neposrednu budućnost?
Još nismo sproveli nijednu rundu finansiranja, a investicije u razvoj dolaze iz vlastitih sredstava. Univerzitet jeste pomogao, tako što je kupio naše prve jedinice, tako da smo mogli da stvaramo druge proizvode. Dolazili su nam takozvani ulagači anđeli (angel investors), ali smo želeli da budemo sigurni da imamo snažan dokaz koncepcije (proof of concept) i klijente. S instalacijom u Las Vegasu u planu, verovatno ćemo uskoro pokrenuti prvu rundu finansiranja.

Gde nabavljate komponente i kako izgleda postupak proizvodnje?
Naručujemo komponente i opremu iz čitavog sveta. Trudimo se da koristimo najnoviju tehnologiju od Sjedinjenih Država do Kine. Pogon za montažu je u Staroj Pazovi kod Beograda. Mnogi delovi se nabavljaju od lokalnih proizvođača; solarne ćelije nam stižu od San pauera (SunPower) iz SAD, a kinetičke ploče kupujemo u Londonu.

Kakvi su uslovi dogovoreni s lokalnom samoupravom u Las Vegasu? Koliko je poduhvat velik?
Projekat će početi probnom instalacijom četiri jedinice EnGoPlanet Street Light na Bolder plazi. Lokalna samouprava želi da iskoristi ovaj pilot-projekat da testira sve najvažnije komponente, s posebnim fokusom na bateriju, zbog ekstremno visokih temperatura u Las Vegasu. Ukoliko sve bude prošlo dobro, razmotriće mogućnost instaliranja naših jedinica u celom Dauntaunu.

Koja je bila prednost registrovanja kompanije u Njujorku?
Glavni cilj nam je da postanemo kompanija poznata u svetu po proizvodnji visokokvalitetnih rešenja nezavisnih od električne mreže. Strateška odluka da preselimo sedište u Njujork i zadržimo sav razvoj i proizvodnju u Srbiji bila je dobra. Startap mora da bude blizu važnih dešavanja. Svakodnevno prisustvo u svetskoj prestonici biznisa i finansija pomoglo nam je da uspostavimo korisne veze s mnogim kompanijama, investitorima i potencijalnim klijentima sa svih strana sveta. U eri Skajpa, Votsapa i drugih vrednih alatki za komunikaciju, svet je postao mnogo manje i pristupačnije mesto. Dok radimo, čini nam se da smo u jednoj kancelariji, iako nam je pola osoblja ovde u Njujorku, a druga polovina u Beogradu. Vest da ćemo od juna imati direktan let između dva grada dalje će doprineti organizaciji našeg poslovanja. Tamo planiraju ogromno renoviranje u tom delu grada jer je u veoma lošem stanju i potpuno drugačiji nego deo gde su hoteli i kazina.
Pored projekta ulične rasvete, od Grada Las Vegasa dobili smo porudžbinu za EnGoPlanet City Station, koji će biti instaliran ispred najvećeg šoping mola.

Gde se inspirišete za strategiju poslovanja?
Želimo da pokrenemo nešto na ovoj planeti i ostavimo traga za buduće generacije. Profit je za svaku kompaniju, naravno, veoma bitna komponenta, ali saznanje da će svaka naša instalacija pomoći ovoj planeti da se smanji ispuštanje ugljeničnih gasova i omogućiti korisne stvari običnim ljudima inspiriše i motiviše nas da nastavimo ovim putem.

Kakva su vam predviđanja za razvoj ovog sektora na svetskom nivou? Da li će čista rešenja preovladati i koliko još ima prostora za unapređivanje efikasnosti?
Trenutno na svetu ima 304 miliona uličnih svetala. Taj broj će se do 2025. godine povećati na 352 miliona. Tržište spoljne javne rasvete prolazi kroz promene gde se stare ulične lampe zamenjuju novom, efikasnijom led tehnologijom i drugim rešenjima za osvetljenje s poluprovodnicima u čvrstom stanju (solid state). Ova nova tehnologija se unapređuje tako što se led svetiljke umrežavaju sa solarnom energijom i senzorima tako da budu smart i više odgovaraju životnoj sredini. Ulična rasveta koja je efikasnija i bolja za životnu sredinu transformisaće gradove i opštine širom sveta u sledećih deset godina. Ona će doći s dužim rokom trajanja, nižom potrošnjom energenata i smanjenim troškovima održavanja nego kod starih tehnologija osvetljenja.   

Apsolutno verujemo da rešenja sa čistim izvorima energije moraju preovladati, jer drugu opciju nemamo. Prošla godina je bila najtoplija u istoriji. Ne smemo da mislimo samo na sadašnjicu i na sebe, nego na budućnost i svoju decu i unučad.

Izvor: balkangreenenergynews.com

Dani energetske efikasnosti

Svetski dan energetske efikasnosti obeležen je 5. marta ove godine, a potrebna pažnja posvećena je u nekim osnovnim i srednjim školama vršačke opštine i nakon ovog datuma u okviru redovne nastavne aktivnosti.

Tako je u Hemijsko-medicinskoj školi u Vršcu (16.03.2016.), na inicijativu profesora (Bojan Radeka i Lia Stefan) koji predaju gradivo iz ove oblasti, održana dvočasovna prezentacija učenika u nekoliko grupa i prezentacija udruženja građana „Cefix“ iz Vršca. Učenici su se predstavili sa interesantnim video materijalima o efikasnom korišćenju energije, kao i o alternativnim izvorima energije. Posebnu pažnju su obratili  zaštiti životne sredine, čime su se kroz izložene prezentacije najviše bavili tehničari za zaštitu životne sredine. Pored njih bili su prisutni hemijski laboranti i medicinski tehničari.

Predstavljanje udruženja građana “Cefix” iz Vršca obuhvatilo je kraći presek programske aktivnosti u 2016. godini, koji je izložio Branislav Vila, predsednik udruženja, a projekat o energetskoj efikasnosti predstavio je profesor Hasan Helja sa kraćim filmom i sa osvrtom na stručne članke, objavljene na sajtu: www.cefix.rs , koji se bave uštedama energije.

Konstatovano je da se mora posvetiti daleko veća pažnja uštedama energije i orjentaciji ka alternativnim izvorima, što se u praksi nedovoljno, ili nikako ne koristi. Učenici navedene srednje škole biće delimično uključeni u realizaciju projekata iz ove oblasti koji su aplicirani na nivou Republike i Pokrajine.

 

U jednom mom ranijem članku ( 16.09.2014. ) pisao sam opširno o prenosnom stereo-pojačalu snage 2 x 40 W koji je, kao opis korisne konstrukcije, naišao na izvanrednu pažnju sa 4.777 posetilaca našeg sajta. Povod za taj opis konstrukcije bilo je druženje u vinogradima izbištanskog kraja i potreba da se ponekad pusti muzika sa kartice mobilnog telefona. Da bi se to uradilo, pošto u vinogradima nema struje, rešenje sam našao sa akumulatorom koji je obezbeđivao neprekidan rad od nekoliko časova. Pitaćete se zašto se ponovo vraćam ovoj temi. Napominjem, za svaku gradnju imam valjan razlog!

 

Prilikom ovogodišnjeg prvog februarskog izlaska u vinograde, kada se okupilo staro društvo, umalo da propadne ugođaj, jer je društvo uz kuvanu rakiju i nekoliko partija tablića tražilo nešto od muzike. Kod sebe sam imao samo mobilni telefon sa dosta muzike na rezervnoj kartici, a zbog glomaznosti ranije pomenutog pojačala rešio sam da ga ne nosim, tako da nisam imao čime da pojačam muziku, pa sam telefon stavljao u čašu, pa onda u kutiju, usput razmišljajući kako smisliti pojačalce koje se može poneti u torbici, a da zadovolji kvalitetom reprodukcije.

 

Odabrao sam najmanju snagu pojačala od 5W i napajanje pomoću četiri kvalitetne Acu baterije koje se mogu puniti preko 1.000 puta. Pošto baterije takvog tipa zahtevaju precizan režim punjenja, kao punjač sam upotrebio adapter od jednog mobilnog telefona kojim se baterija napuni za relativno kratko vreme.

 

U integrisanom kolu pojačala ( TBA 800 ), od kojeg je sagrađen ovaj zanimljivi pojačavač, sakupljene su sve komponente za kvalitetan zvuk. To su desetine tranzistora i dioda, te isto toliko otpornika. Sve to se nalazi na jednom kristalu silicijuma na pločici koja je sa svojim izvodima smeštena u posebno malo plastično kućište sa dvanaest izvoda i sa bakarnim limom za hlađenje.

 

Pošto je plastična kutija malih dimenzija za smeštanje dva zvučnika, zbog stereo izlaza telefona, upotrebio sam stari trik lažne stereofonije stapanjem dva kanala u jedan sa širim spektrom frekvencije, čime se gotovo ništa ne gubi na kvalitetu stereo zvuka, a dobija se dosta na prostoru za ugradnju ostalih zanimljivih dodataka, pre svega korisne led signalizacije. To su signalna dioda punjenja Acu baterije, duo-led dioda kontrole stanja napunjenosti baterije sa bojom crveno-zeleno i signalna dioda rada uređaja. Odabrane su led diode sa malom strujom potrošnje kako bi se sporije praznila baterija, a time dobilo na dužem vremenu reprodukcije. Sve je smešteno u plastičnu kutiju sa dobrim rasporedom komponenti bez šumova i sa dobrom bojom tona.

 

Posle svake zanimljive konstrukcije, obično se pitam o nameni i isplativosti gradnje uređaja. Veoma je praktičan za izlet, vinograd, vikendicu i, zajedno sa mobilnim telefonom, zamenjuje tranzistorski prijemnik, CD ( DVD ) plejer sa dovoljnim kapacitetom baterije za rad od nekoliko časova. Spada u racionalne potrošače energije, jer sa odabranom snagom ima malu potrošnju struje iz Acu baterije koja se može brzo puniti, čime izbegavamo kupovinu skupih alkalnih baterija. Najmanji izdatak za ovu gradnju je pojačalo koje sam, verovali, ili ne, zamenio tonskim modulom iz rashodovanog EI televizora. Ova varijanta zahteva poznavanje svih ulaza i izlaza na pločici modula koja je, kao potpuno ispravna, korisno upotrebljena. Kod ove gradnje imao sam nadogradnju nekih dodatnih funkcija uređaja u odnosu na navedeni komplet ( namerno smanjena snaga izlaza sa 5W na 2W, automatska kontrola napona baterije i njenog punjenja, odnosno pražnjenja do kritične granice ), što se vidi na priloženim slikama. Ostali delovi za gradnju nabavljeni su iz rezervnih delova moje hobi-radionice.

 

Asocijacija za održivi razvoj (ASOR) organizuje konferenciju pod nazivom „Unapređenje energetske efikasnosti u lokalnim samoupravama “. Organizatori žele da ovim skupom ukažu na činjenično stanje koje nam svedoči da prosečni stanovnik u Srbiji troši čak i do tri puta više energije nego u pojedinim državama zapadne Evrope i da ukažu da su održivi razvoj, energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije, nerazvojni delovi celine o kojima u našem društvu još uvek ne postoji dovoljno razvijena svest.

Gostima će se na ovoj konferenciji obratiti:
Dr Dragoljub Dakić – Naučni savetnik Instituta za nuklearne nauke Vinča
Dr Dušan Ignjatović – Docent Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Dr Ljubisav Stamenić – Međunarodni ekspert za fotonaponske tehnologije, Univerzitet u Vankuveru, Kanada
Dragan Mrkalj - Kancelarija za evropske integracije

Konferencija će se održati u utorak, 5. aprila 2016.godine u prostorijama Asocijacije za održivi razvoj (Zmaj Jovina 8 – 10) sa početkom u 11.00. Učešće na konferenciji je besplatno, a agendu možete preuzeti ispod teksta. Molimo Vas da Vaš dolazak potvrdite na e – mail Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. .

Za sva pitanja u vezi sa konferencijom, kontakt osoba – Vesna Maljević Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., tel: 011/3281 755.

Evropska banka za obnovu i razvoj vidi velike mogućnosti za uštede u budžetima lokalnih samouprava kroz unapređenje efikasnosti javne rasvete, kaže Danijel Berg, direktor te finansijske institucije u Srbiji. On je za Balkan Green Energy News izjavio da banka pruža tehničku podršku mnogim opštinama i da se nada da će finansirati investicije u projekte energetske efikasnosti osvetljenja, uključujući velik zahvat na teritoriji Beograda. Berg je na ovu poziciju došao u avgustu iz Bugarske, gde je vodio poslovanje banke. Njena kancelarija u Srbiji je odgovorna za prosečne godišnje investicije od 480 miliona evra.

Banka je veoma posvećena održivoj energetici i učinila ju je prioritetnom za investicije širom regiona u kojem posluje, kaže Berg. „Iako 2015. nije bilo velikih investicija u energiju iz obnovljivih izvora, nastavljamo da radimo na ključnim inicijativama u kreiranju politike podrške povećanju energetske efikasnosti u zemlji. Konkretno, radimo s Vladom Srbije na pripremi pratećih uredbi za investicije i finansiranje energije iz obnovljivih izvora – s vladom i sa investitorima, da bismo obezbedili da pravni okvir bude odgovarajući – a zaista predviđamo najozbiljnije investicije u energiju vetra u bliskoj budućnosti. Sarađujemo i s više opština na preuređenju njihovog sistema rasvete, u nadi da će sprovesti u delo dugoročne ugovore s kompanijama za pružanje energetskih usluga (ESCO – energy service company) u poboljšanju efikasnosti osvetljenja. Finansirali smo i mali projekat na polju bio-gasa,“ izjavio je.

EBRD i Evropska unija su se uključili u podršku jednog od najvećih ESCO projekata privatnog sektora u uličnoj rasveti, napomenuo je Berg. Naš sagovornik ističe da će posao biti pokrenut u sedam opština na teritoriji Beograda: u Barajevu, Grockoj, Lazarevcu, Mladenovcu, Obrenovcu, Sopotu i Surčinu. On će obuhvatati unapređenje za do 65,000 uličnih svetiljki pomoću nove, efikasnije tehnologije rasvete.

„Nadamo se da ćemo finansirati prve vetrofarme u Srbiji, možda i pre kraja godine“, rekao je. Po njegovim rečima, EBRD očekuje da će se, kako tarife za struju budu počele više da odražavaju tržišne cene, povećavati investicije u mere energetske efikasnosti u svim sektorima privrede. „Verujemo da je režim koji vlada uvodi za prvih 500 megavata iz energije vetra razborit način da se postignu ciljevi zemlje. Ne verujemo da ovaj obim proizvodnje energije može imati znatniji uticaj na tarife za struju za stanovništvo, one ostaju niske u poređenju s prosečnim tarifama u Evropskoj uniji“, kazao je Berg i naglasio da očekuje da će ove godine doći do napretka u procesu donošenja okvira za otkup električne energije (power purchase agreement – PPA) iz obnovljivih izvora.

 Kompletan intervju možete pogledati na sledećoj adresi: http://balkangreenenergynews.com/ebrd-helps-policy-reform-to-stimulate-energy-efficiency/

Proteklog vikenda ( 14.02.2016. ) obeležen je svetski dan očuvanja energije. Možda, ovaj dan nije sa najsrećnijim tajmingom, obzirom da se poklopio sa znatno komercijalnijim Danom zaljubljenih. Neki to znaju, a neki ne znaju, što je donekle normalno u ovako nametnutom tempu života koji je sve zahtevniji i teži, što se odnosi i na stare i na mlade. Zbog tih, nama poznatih i nepoznatih razloga, često se zapitamo šta mi, kao jedinka, porodica, ili kolektivitet, možemo konkretno doprineti na tom planu. Ponekad male stvari čine velika čuda!

Dobro je poznato da je prestala proizvodnja klasičnih sijalica, te da su njihove preostale zalihe takvog kvaliteta da se prosto ne isplati njihova kupovina. To se posebno odnosi na zgrade sa dosta stanara u kojima kratko paljenje i gašenje svetla dovodi do brzog pregorevanja sijalica. To je još izraženije ukoliko je napon u mreži drastično iznad 230 V, koji se uzima kao evropski standard. Sijalice se prave prema određenim standardima električne struje koje ne možemo menjati. Elektrodistribucija je u obavezi da podržava standard po pitanju napona i frekvencije, ali ponekad svako pravilo ima izuzetaka. Krajnje je vreme da klasične sijalice zamenimo štedljivim! Uštede nakon zamene sijalica će biti očigledne.

Uskoro stižu lepši, prolećni dani i vreme je da ozbiljno razmislimo o načinu grejanja kuće, ili stana, sa jedinim ciljem kako smanjiti troškove koji su najveći u zimskom periodu. Kao prvo, moramo ozbiljno razmisliti o izolaciji zidova, podova i tavanskog prostora, te o dotrajalosti vrata i prozora na kojima je najveći gubitak toplote. Termalna izolacija, u obilju ponude različitih materijala, ne mora biti toliko skupa da ne učinimo neki dobar korak i na tom planu. Stari ljudi kažu da je najbolja prirodna izolacija od trske što sam se i sam uverio. Pored nje, tu su razne vrste stiropora, mineralne vune, drvo i drugi materijali. Sve se to može pakovati u odgovarajući “sendvič”, koji će nam itekako smanjiti gubitke energije.

Korišćenje tople vode traži priličan utrošak energije, što se u letnjim danima može nadomestiti korišćenjem energije Sunca i drugih alternativnih izvora. Crno obojeno bure sa nekoliko cevi, koje se nakon toplih dana demontiraju, može biti rezervni izvor energije koji će nam stvoriti značajne uštede. Taj sistem se lako pravi u svakom seoskom domaćinstvu bez velikih izdataka, gde je topla voda uvek potrebna zbog pojačane higijene nakon napornih poljoprivrednih radova. U gradu možemo koristiti solarne panele, mada to traži veća ulaganja koja se na kraju isplate. Njihova cena je sve niža, o čemu se možemo raspitati putem Interneta, pošto već ima konstruktora koji obezbeđuju kompletnu uslugu.

Pored svetla i grejanja, treba razmisliti kako koristimo televizore, računare, a posebno prenosne uređaje čije punjenje vršimo gotovo svaki dan. O tome imamo različite preporuke koje prihvatamo, ili ne prihvatamo. Mnogi iz starije populacije teško se odriču navike da najbolje spavaju uz uključen televizor. Veoma je bitno da znamo kako čuvati i štedeti energiju koju koristimo, a da ne ugrozimo kvalitet života. To se posebno odnosi na mlade, koji su navikli da im računar ostaje upaljen po ceo dan, ili da uopšte ne gase tablete, ili “pametne telefone”. Ozbiljan je zdravstveni problem ( u tome se mnogi slažu ) zbog stalne upotrebe mobilnog telefona, jer se izgubila normalna komunikacija. Neki mlađi će, možda, reći da nisam u pravu, a ja se pitam da li je uopšte normalno da na jednoj prošlogodišnjoj, slučajno odabranoj, maturskoj večeri u svečanoj sali, koja je nešto veća, mladi komuniciraju samo putem “pametnih telefona”, ili se dopisuju s kraja na kraj sale. Ko zna koliko još ima takvih primera? Izgubio se normalan, prirodan, kontakt koji je potreban, ako ništa drugo, zbog mentalnog zdravlja koje je sve više narušeno. Neke navike se teško menjaju, ali, ako je u pitanju zdravlje, normalan i prirodan život, onda se i one mogu lakše preboleti!

Ministarstvo rudarstva i energetike je objavilo Pravilnik o minimalnim kriterijumima u pogledu energetske efikasnosti u postupku javne nabavke dobara. On obuhvata kancelarijsku informatičku oprema, frižidere, uređaje za klimatizaciju kao i unutrašnje i spoljno osvetljenje. U skladu sa  Zakonom o efikasnom  korišćenju energije, svi organi i institucije javnog sektora, uključujući javna preduzeća, dužni su da ga primenjuju. Javni sektor treba da  služi kao primer efikasnog korišćenja energije, kaže Miloš Banjac, pomoćnik ministra zadužen za energetsku efikasnost i obnovljive izvore. On je za Balkan Green Energy News izjavio da zakon i pravilnik daju pravni osnov za usklađivanje sa evropskim direktivama 2006/32/EC i 2012/27/EU.   

"Pravilnik je nastao kao rezultat rada Ministarstva rudarstva i energetike, ekspertskog tima iz Regionalnog programa energetske efikasnosti (REEP) Evropske banke za obnovu i razvoj i međusektorske radne grupe. Ekspertski tim je napravio kost-benefit analizu većeg broja proizvoda koji se nalaze na tržištu Republike Srbije za koje su u praksi EU uvedene obaveze uvođenja kriterijuma energetske efikasnosti prilikom javnih nabavki a uzimajući u obzir i vrstu proizvoda koji se nabavljaju od strane javnog sektora", objasnio je Banjac. Isplativost se računa kao odnos dobiti i troškova veći od 1,5 s internom stopom povraćaja kapitala od 15 odsto i više, naglasio je.

Kod frižidera, uređaja za klimatizaciju i osvetljenja propisano je označavanje energetske efikasnosti. Kriterijumi za kancelarijsku informatičku opremu usklađeni su sa međunarodnim programom Energy Star.

Izvor: Balkangreenenergynews.com

PokloniIOtpadSkloni