01. Apr, 2020.

Vlada Vojvodine dodeliće u utorak, 19. novembra, bespovratna podsticajna sredstava za projekte štedljive javne rasvete. Ugovore će potpisati pokrajinska sekretarka za energetiku Nataša Pavićević-Bajić, objavljeno je na sajtu pokrajinske vlade. Novac će dobiti deset vojvođanskih opština (Vršac, Kovin, Žitište, Apatin, Opovo, Beočin, Bečej, Bačka Topola, Temerin i Ruma) i Grad Sombor, a za ove namene izdvojeno je nešto više od 11,79 miliona dinara.

Izvor: eKapija

Prateći globalne trendove i imajući na umu značaj očuvanja životne sredine i ublažavanje efekata klimatskih promena, Sberbank Srbija a.d. je razvila EKO kredite za unapređenje energetske efikasnosti i uštedu energije. EKO Krediti za unapređenje energetske efikasnosti i uštedu energije se finansiraju iz izvora nemačke razvojne banke KfW u svetu poznate po finansiranju ekoloških projekata.

Sberbank Srbija a.d. finansira projekte za uštedu energije i energetsku efikasnost putem EKO kredita za fizička i pravna lica, koji doprinose povećanju energetske efikasnosti uz minimum uštede energije od 20%, i to kreditima za rekonstrukciju stambenog i poslovnog prostora, kreditima za kupovinu opreme kao i preko potrošackih kredita za fizička lica:
* zamenite dotrajale prozore i vrata novim
* ugradite termo-izolacioni materijal na zidnim, podnim i krovnim površinama
* modernizujte sistem grejanja i hlađenja u stanu, kući ili poslovnom prostoru
* kupite energetski efikasne kućne aparate ili belu tehniku

Na ovaj način, naša banka potvrđuje svoje poslovanje kao društveno odgovorna institucija koja brine o zaštiti životne sredine i kreira uslove koji će obezbediti dugoročne pozitivne efekte sa ciljem podizanja svesti o energestkoj efikasnosti i uštedi energije.

Ukoliko želite da dugoročno smanjite potrošnju energije i time smanjite i svoje troškove, kreditne linije za unapređenje energetske efikasnosti i uštedu energije naše banke su idelano rešenje za Vas!

http://www.sberbank.rs/strana/3961/eko-krediti

Koncept "Samogrejne ekološke kuće" akademika Veljka Milkovića predstavlja visokoenergetski efikasan građevinski objekat pasivne solarne arhitekture koji se greje pomoću sunčeve energije okrenut ka jugu sa instaliranim reflektujućim površinama oko prozorskih okvira, kao inovativnom solarnom tehnologijom uvećanja toplote i svetla koje ulazi u objekat, i zemljanim omotačem oko konstrukcije kuće za maksimalno zadržavanje besplatne sunčeve energije.

Tokom višedecenijskog verifikovnog naučnog praćenja rezultata i efekata korišćena, potvrđeno je da "Samogrejna ekološka kuća" ostvaruje uštede u grejanju do 85%, uštede u hlađenju 100%, uštede u osvetljenju oko 30% i uštede u građevinskom materijalu od oko 10% te tako predstavlja jedini stambeni objekat kod koga se sa najmanje ulaganja ostvaruju najveće uštede energije.

Idejni tvorac ovog koncepta gradnje i autor patenta samogrejne ekološke kuće - solarne zemunice je akademik Veljko Milković, istaknuti istraživač i pronalazač iz Novog Sada.

Samogrejna ekološka kuća je suštinski različita od klasične kuće i to prvenstveno zbog potpuno nove koncepcije grejanja prostorija – pojačanim direktnim sunčevim zračenjem i maksimalnim iskorišćenjem energije. Ušteda energije se postiže upotrebom reflektujućih površina - sjajnih aluminijumskih folija - postavljenih iznad i ispod prozorskih okvira kuće radi povećanja solarnog dobitka tj. količine sunca koje uđe u kuću što je u ovom slučaju 2,5 puta veće nego kod običnih kuća. Sve ostale specifičnosti ove kuće proizilaze iz osnovnog zahteva za maksimalnim iskorišćenjem i zadržavanjem besplatne sunčeve toplote, a otud i glavna pretpostavka da ovakva kuća bude ukopana i prekrivena zemljanim slojem i svojom jedinom otvorenom stranom orijentisana ka jugu radi maksimalnog zahvata sunčevog zračenja.

 

leto zima2

Tehnologija uštede energije – sistem reflektujućih površina

Ušteda u grejanju se zasniva na upotrebi reflektujućih površina.
U cilju maksimalnog iskorišćenja sunca i za uspešno grejanje tokom cele zime, potrebno je više puta povećati sunčevo zračenje koje ulazi kroz obične prozore i pri tome zadržati postojeći nivo toplotnih gubitaka kroz njih. Ovo je sa velikim uspehom postignuto specijalno proračunatim gornjim i donjim reflektujućim površinama, koje su ugrađene iznad i ispod svakog prozora.

reflektujuce-povrsine1a

Pod ovim se podrazumevaju površine koje u velikoj meri reflektuju direktno i difuzno zračenje Sunca (oko 80%). To su sjajne (aluminijumske) folije, limovi ili premazi (lakovi i boje) na čvrstoj podlozi postavljeni iznad i ispod svakog prozora na objektu kuće. Gornja reflektujuća površina je fiksna i uklopljena u strehu, dok se donja nalazi ispod prozora, pokretna je i služi kao kapak (mehanizam za regulaciju donje reflektujuće površine može biti sličan kao kod roletne, a u zatvorenom položaju reflektujuća površina je znatno efikasnija od roletne).

Reflektujuće površine su najjednostavniji i najjeftiniji solarni uređaj koji pored toplotnog dejstva služi i za povećanje unutrašnje osvetljenosti objekta te je na taj način ostvarena ušteda i u osvetljenju od oko 30%. Faktor povećanja sunčevog zračenja u objektu je ovako i do 2,5 puta veći.

zahvat-suncevog-zracenja2

Istorijat inovacije

Koncept samogrejne ekološke kuće je projekat koji se istražuje i razvija već više od tri decenije: inspiracija Veljku Milkoviću za samogrejne eko-kuće je bilo njegovo istraživanje Petrovaradinske tvrđave. Koncept samogrejnih ekoloških kuća sa zemljanom zaštitom i reflektujućim površinama je ideja koje je začeta krajem 70-ih godina 20 veka; poveća maketa kuće je napravljena 1978. dok je 1979. godine napravljen prvi model od drveta na kome su vršena testiranja i ispitivanja. Nakon toga urađeno je više naučnih radova (prvi 1979.) i Milković je učestvovao na brojnim naučnim skupovima sa prezentacijom ovakvog koncepta gradnje.
Prva patenta prijava za samogrejne eko-kuće podneta je 1977. a poslednja 2007. godine sa nadogradnjom i poboljšanjima u tehnologiji gradnje. Prva knjiga o ovim kućama „Solarne zemunice – dom budućnosti“ izašla je 1983. u koautorstvu sa Aleksandrom Nikolićem, a druga „Ekološke kuće“ 1991. godine (štampana u četiri neizmenjena izdanja), koje su rasprodate u više od 6.000 primeraka. Projekat je učestvovao na internacionalnim naučnim skupovima i konferencijama u Milanu (1995.), Nagoji (1996.) i Rimu (2010.).
Do sada je napravljeno desetak kuća po konceptu samogrejne eko-kuće Veljka Milkovića sa zemljanom zaštitom i/ili reflektujućim površinama. Najveća i najreprezentativnija kuća je vlasništvo dipl. inž. Aleksandra Nikolića iz Novog Sada koji je vršio projektovanje i izradio izvođački projekat te 1994. završio gradnju svoje eko-kuće u kojoj uspešno živi sa porodicom više od 18 godina.
Naučna i stručna saradnja ostvarena je sa Fakultetom tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu na čelu sa prof. dr Slobodanom Krnjetinom, dipl. inž. građevinarstva, gde je ova inovacija ušla u zvaničan nastavni program u okviru predmeta „Ekologija i građena sredina“ gde studenti arhitekture, građevinarstva i inženjerstva zaštite životne sredine razvijaju dalja arhitektonska i konstrukciona rešenja ovog koncepta. Koncept se izučava i u okviru predmeta „Unutrašnje instalacije“ na Visokoj građevinsko-geodetskoj školi u Beogradu.
Samogrejne kuće poslužile su i kao inspiracija i tema za brojne knjige, naučne i studentske radove (seminarske, diplomske, master i magistarske radove) kao i za doktorske disertacije.
2002. godine Veljko Milković dobija najveće priznanje svog rodnog grada, „Novembarsku povelju Grada Novog Sada“, između ostalog i za pronalazak samogrejne eko-kuće i izuzetan doprinos i inovacije u oblasti ekologije i energetike, a 2009. godine samogrejna eko-kuća biva proglašena i za jednu od 9 najboljih tehnoloških inovacija u Srbiji.
2010. godine međunarodna fondacija "Energy Globe" proglasila je samogrejnu ekološku kuću nacionalnim pobednikom "Energy Globe Award" za Republiku Srbiju za svoje više nego uspešno rešenje upotrebe solarne energije u arhitekturi i postignute izvanredne rezultate energetske efikasnosti u zgradarstvu.
2012. godine samogrejna eko-kuća postaje, na predlog Ministarstva građevinarstva i urbanizma, zvanični predstavnik Republike Srbije na UNECE izložbi održive gradnje i zelene arhitekture "Building the Future We Want" povodom obeležavanja "Svetskog dana habitata 2012" u Palati nacija u Ženevi, Švajcarska.

http://www.samogrejnekuce.com

Energija na pametan način epizoda 014

Energija na pametan način epizoda 015

Energija na pametan način epizoda 016

Šuplje zgrade rasipnici para

Sve zgrade koje budu izgrađene u Evropskoj uniji posle 2020. godine moraju imati nulti ili veoma nizak nivo potrošnje energije. One treba da koriste što je moguće manje energije, a i ta energija mora da bude iz obnovljivih izvora.

EU je odlučna u nameri da stane na put rasipanju energije. Prošle godine je samo za uvoz energenata izdvojeno čak 400 milijardi evra. To bogatstvo je moglo da bude potrošeno za podstrek ekonomiji umesto da se rasipa na grejanje i hlađenje energetski neefikasnih zgrada.

Zato je usvojila Direktivu o energetskim karakteristikama zgrada koja predviđa da najpre državni organi vlasti moraju da renoviraju tri odsto svojih zgrada godišnje kako bi stimulisali tržište i dali primer drugima. Potom, dobavljači energije imaju obavezu da naprave uštedu od 1,5 odsto godišnje pa moraju da propagiraju mere energetske efikasnosti kako bi to postigli.

Ono što je prema mišljenju Fione Hol, poslanice Evropskog parlamenta i članice Komiteta za industriju, istraživanja i energetiku, možda i najvažnije jeste da je Evropski parlament uputio poziv svim državama članicama da sačine strategiju i mere za smanjenje energetske potrošnje u postojećim zgradama za 80 odsto do 2050. godine.

– Ukoliko trošimo manje energije manje zavisimo od uvoza i eventualno nestabilnih ili politički nesklonih delova sveta. Siromašni građani zbog stalnog rasta cena energenata ne mogu da ih plaćaju i država mora da im pomogne tako što subvencioniše cenu, a to nije održivo. U ovom trenutku je posebno važno stimulisati lokalnu privredu, jer kada ljudi troše toliko novca na račune za energente to je kao da spaljuju novac. To ne pomaže lokalnoj privredi i stvaranju poslova – navodi Hol i posebno naglašava da rad na energetskoj efikasnosti otvara mnoga radna mesta u građevinskom sektoru, a ovo je deo privrede koji je naročito važno stimulisati.

Međutim, najveći problem je kako obezbediti finansije da bi se zgrade učinile energetski efikasnim. Prema procenama Evropske komisije da bi Evropa uštedela 20 odsto energije samo u zgradama u narednih sedam godina potrebno joj je 70 milijardi evra.

– Javni sektor ne može da potroši tu količinu novca – kategoričan je Pol Hadson, šef jedinice za energetsku efikasnost u Evropskoj komisiji. Zato je ključno da se uključi privatni sektor.

– Jedan od načina je zajedničko ulaganje državnog novca i privatnih banaka. Upravo radimo na tome da ohrabrimo privatni sektor da ulaže u energetsku efikasnost i svedemo potencijalni rizik na najmanju meru – kaže Hadson, navodeći primer Grčke koja je svojevremeno to učinila i postigla dobre rezultate.

On kaže da nove članice EU mogu da pristupe regionalnim fondovima, mada postoje i veliki transferi za energetsku efikasnost siromašnijim članicama.

– Mnoge zemlje daju subvencije i jeftine kredite građanima kako bi svoje domove učinili energetski štedljivim. Nemačka je najbolji primer za to. Ona preko Razvojne banke KFW preusmerava novac u regionalne banke, a one potom plasiraju kredite klijentima sa kamatom od dva odsto, što je najniža stopa u Evropi – navodi šef jedinice za energetsku efikasnost Evropske komisije.

On naglašava da su Direktiva o energetskoj efikasnosti i Direktiva o energetskim karakteristikama zgrada obavezujući propisi za sve zemlje, tako da novac moraju pronaći.

Šan Hjuz, koja ispred „Knauf insolušna” lobira u evropskim institucijama i koja je učestvovala u donošenju ovih propisa kaže da su se neke članice EU snažno protivile navodeći da njihova primena iziskuje mnogo para i da je neprimereno primenjivati ih u vreme krize.

– Veliki evropski industrijalci i distributeri energije koji će morati da naprave uštede od 1,5 odsto pružali su snažan otpor. Ipak nisu uspeli, tako da će taj novac biti značajan izvor finansiranja pri izradi nacionalnih planova za sanaciju postojećih objekata. Uprkos činjenici da su vlade određenih evropskih država uključujući Nemačku i Veliku Britaniju „razvodnile” neke od prvobitnih predloga koji se odnose na našu granu privrede, čvrsto verujemo da će dogovorene mere potpomoći upliv privatnih investicija na tržišta izgradnje i renoviranja zgrada – kaže Hjuz.

Izvor: Poslovno jutro

Inovacija Veljka Milkovića iz Novog Sada, koju je nagradila međunarodna fondacija „Enerdži glob”, omogućava uštede u grejanju do 85 odsto, hlađenju 100 odsto, osvetljenju oko 30 odsto i građevinskom materijalu od 18 do 40 odsto.

Novosađanin Veljko Milković dobio je nagradu „Enerdži glob“ za „samogrejnu ekološku kuću“, kao najbolju inovaciju iz Srbije u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije. Ova istoimena međunarodna fondacija, sa sedištem u Austriji, od 1999. godine dodeljuje priznanja za očuvanje životne sredine u svetu, a Milkovićeva inovacija odnosi se na upotrebu solarne energije u arhitekturi i izvanredne rezultate energetske efikasnosti u zgradarstvu.

Koncept „samogrejne ekološke kuće“, baziran na upotrebi reflektujućih površina oko prozora za pojačavanje solarnog dobitka na objektima sa zemljanom zaštitom, omogućava uštede u grejanju do 85 odsto, hlađenju 100 odsto, osvetljenju oko 30 odsto i građevinskom materijalu od 18 do 40 odsto.Ovo je jedina kuća kod koje se sa najmanje ulaganja ostvaruju najveće uštede energije!

– Ova ekološka kuća, takozvana solarna zemunica, umesto klasičnog krova ima zemljanu oblogu, koja štiti objekat od niskih zimskih i visokih letnjih temperatura, a zidove od erozije. Ne zahteva nikakvu instalaciju etažnog grejanja, pa samim tim ni pomoćne prostorije za kotao ili ogrev. Nisu joj potrebni ni duboki temelji, gromobranske instalacije, oluci, tri spoljne fasade, znatne grejne instalacije i rashladni sistemi. S pravom nosi epitet ekološka, jer ne oduzima zelenu površinu i ne zagađuje životnu sredinu, jer ne troši gorivo za ogrev – objašnjava Milković.

Ako se uporede troškovi grejanja u jednospratnoj ekološkoj kući površine 120 kvadrata sa isto tolikom klasičnom, godišnji utrošak energije je pet puta manji. Uključujući i troškove za korišćenje klima-uređaja, prostom računicom dolazi se do toga da je ukupna razlika utrošene energije u korist solarne zemunice oko 1.300 evra godišnje. To, opet, znači da bi u periodu od 40 godina ekološka kuća sigurno uštedela više od 52.000 evra i isplatila samu sebe!

– Pored deset puta nižih troškova održavanja i nekoliko puta dužeg veka trajanja, ova kuća ima i druge, ne manje značajne prednosti. Zemljani sloj štiti od spoljnih elektromagnetnih zračenja, buke i vibracija, a okruženje zelenilom produžava životni vek stanara. Povećana je, takođe, i sigurnost u slučaju zemljotresa, olujnih vetrova pa i ratova – ističe naš sagovornik.

Novosadski pronalazač Veljko Milković koncept samogrejne ekološke kuće razvijao je skoro tri decenije, a inspiracija mu je bilo istraživanje Petrovaradinske tvrđave. Prvi model od drveta na kome su vršena testiranja i ispitivanja napravljen je još 1979. godine, a poslednja patentna prijava sa nadogradnjom i poboljšanjima u tehnologiji gradnje 2007. godine. Projekat je učestvovao na naučnim skupovima i konferencijama u Milanu 1995, Nagoji 1996. i Rimu 2010. godine.

Do sada je po ovom konceptu (sa zemljanom zaštitom i reflektujućim površinama) izgrađeno desetak – četiri u Novom Sadu, Somboru, Zaječaru, Ljigu… Najveća kuća, koju je projektovao njen vlasnik diplomirani inženjer Aleksandar Nikolić iz Novog Sada, završena je 1994. godine.

Za pronalazak samogrejne kuće i inovacije u oblasti ekologije i energetike Veljko Milković je 2003. godine dobio najviše priznanje svog rodnog grada – Novembarsku povelju Novog Sada. Prošle godine ovaj patent bio je proglašen i za jednu od devet najboljih tehnoloških inovacija u Srbiji.

Prozori okrenuti ka jugu

Ušteda energije se postiže upotrebom reflektujućih površina – sjajnih aluminijumskih folija postavljenih iznad i ispod prozorskih okvira radi povećanja količine sunčeve toplote koja uđe u kuću, a što je u ovom slučaju 2,5 puta veće nego kod klasične gradnje. Sve ostale specifičnosti proizilaze iz osnovnog zahteva za maksimalno iskorišćenje i zadržavanje besplatne energije, a otuda i glavna pretpostavka da kuća bude ukopana i prekrivena zemljanim slojem, a svojom jedinom otvorenom stranom orijentisana ka jugu.

Autor: Miroljub Mijušković – Politika

Tekst preuzela u okviru projekta "Znanje podeli, nagradu osvoji": Dragana Milunov, III-2

Ušteda energije

Ukoliko želite smanjiti troškove za grijanje koji čine i do trećine troškova za energente u vašim režijskim troškovima, postavite ili povećajte debljinu toplinske izolacije, te zamijenite prozore. To se naročito odnosi na obiteljske kuće bez fasade, te one koje su građene bez toplinske izolacije. Toplinska izolacija fasade ne samo da smanjuje gubitke u zimskom periodu, već omogućava da se u ljetnom periodu vaša kuća ne pregrijava. Tako možemo skoro u potpunosti izbjeći ugradnju klima uređaja ili će njihov kapacitet i potrošnja energije biti znatno manji nego za neizoliranu kuću.

Toplinska izolacija kuće

Prilikom adaptacije kuće, prvo dobro izolirate kuću. Kotao i radijatori koje morate nabaviti za grijanje će biti manjeg kapaciteta, te će početna investicija za grijanje biti manja.

Prilikom adaptacije fasade, ne propustite priliku da ugradite toplinsku izolaciju. Dodatni troškovi za toplinsku izolaciju su oko 200 kn/m2 što čini 20-40% od ukupnih troškova adaptacije fasade.

Postavljanjem toplinske izolacije s vanjske strane zida riješiti ćete i probleme s kondenzacijom pare (od kuhanja, tuširanja, sušenja odjeće) koja se javlja zbog niske temperature zida, te nastanak gljivica i pljesni. Također će i toplinski ugođaj u prostoru biti bolji zbog povećane temperature zida.

Toplinska izolacija štiti zgradu od štetnih vanjskih utjecaja i njihovih posljedica (vlaga, smrzavanje, pregrijavanje) čime joj produžujemo vijek trajanja.

Na kvalitetu toplinske izolacije zidova utječe debljina izolacijskog sloja, te provodljivost materijala ? (W/mK). Kao izolacijski materijali najčešće se koriste kamena i staklena vuna, te polistiren (stiropor). Većina uobičajenih materijala za toplinsku izolaciju ima toplinsku vodljivost ? = 0,030-0,045 W/mK. Zapamtite: što je vrijednost ? manja, to toplinska izolacija ima bolja svojstva.

Ukoliko usporedimo dvije kuće iste površine, jedna građena od pune opeke bez ikakve izolacije, a druga od šuplje cigle 25 cm i s toplinskom izolacijom od 10 cm, razlika u troškovima za grijanje može biti i do 6 puta! Bolja kuća troši 10 litara lož ulja ili 10 m3 plina manje po kvadratnom metru kuće, što je oko 52 kn/m2 u slučaju lož ulja ili 22 kn/m2 u slučaju plina.

Više o toplinskoj izolaciji vanjskog zida

Dobro izolirana kuća troši manje energije za grijanje zimi, kao i za hlađenje ljeti. Gubitak topline i potrošnja energije po kvadratnom metru odrazit će se ne samo na mjesečne račune za grijanje i električnu energiju, već i na kvalitetu i udobnost stanovanja, kao i na duži životni vijek zgrade. Doprinos zaštiti okoliša, smanjenju emisija štetnih plinova u okoliš, kao i smanjenju globalnih klimatskih promjena, a što je jedan od pozitivnih efekata energetski efikasne gradnje i efikasnog korištenja toplinske energije.

Približno 85% zgrada u Hrvatskoj ne zadovoljava važeće propise o toplinskoj izolaciji. Potrošnja energije za grijanje i hlađenje može se bitno smanjiti punom toplinskom izolacijom obodnih građevinskih dijelova zgrada (zidova, podova, krovova), i to na starim trošnim kućama i do 6 puta. Najpoželjniji materijal za izolaciju je kamena vuna, a na drugom mjestu se nalazi stiropor. Razlika u investiciji je minimalna a kreće se oko 280 kn/m2 za 10 cm izolacije kamenom vunom, a 220kn/m2 stiroporom.

Osim što izolacija znatno pridonosi uštedi potrebne energije za grijanje ona također štiti građevni element od pregrijavanja, sprječava kondenzaciju vodene pare (zbog koje dolazi do truljenja građevnog materijala, te stvaranja mikroorganizama, gljivica i pljesni) i pridonosi toplinskoj ugodnosti u prostoriji (jer što su razlike u temperaturama između tijela i građevinskog elementa veće tijelo se brže hladi i ljudi se osjećaju nelagodno). Toplinska izolacija omogućuje akumulaciju topline u zidovima prostorija, odnosno njihovo zagrijavanje te se na taj način smanjuje razlika u temperaturama između unutrašnjih površina i zraka u prostorijama. U praksi je ponekad nemoguće dodatnu toplinsku izolaciju izvesti s vanjske strane, posebice kada se radi o višekatnoj zgradi (potrebna je suglasnost svih stanara) ili kad je objekt pod zaštitom. U tom slučaju izolacija se može izvesti s unutrašnje strane.

Sam materijal od kojeg se izgrađuje vanjski zid može imati vrlo različita toplinska svojstva. Najbolji materijali sa strane termičke izolacije za vanjski zid su porobeton i posebna termoopeka, a navedena svojstva su za tipove koji se mogu kupiti u Hrvatskoj.

Izvor: energetska-efikasnost.undp.hr

Priredila: Dragana Milunov, III-2

Strukturcom doo - Solarni paneli

Pokušacemo na plastican nacin da Vam objasnimo uštedu koju ostvarujete korišcenjem solarnih panela:

Recimo da imate nameru da kupite novi, dobar automobil... bitno Vam je da je taj automobil lepog izgleda (po nekad i upada u oci), da je veoma pouzdan i da troši gorivo što je moguce manje kao i da ga niko nemože ukrasti ali i da je garancija na njega više od 5 godina. Takode Vam je bitno da u pojedinim situacijama njime možete prevesti i više nego što je proisano a još kad bi moglo da se za njega ne placa registracija i putarine, kupili biste savršen automobil.

Nabrojali smo samo najosnovnije parametre.

Sada zamislite da taj automobil stvarno izgleda lepo i da svojom lepotom i diskretnošcu stvarno upada u oci, pritom je bescujan, veoma pouzdan, gorivo troši ali ga ima tokom celog dana a cena goriva je 0 (nula) dinara i niko ga ne može ukrasti a pritom ima garanciju u trajanju od 25 godina. U odredenim situacijama može prevesti i više od svojih mogucnosti.

Jeste li se odlucili za kupovinu ovog automobila?

Sa istim parametrima mi Vam nudimo SOLARNE sisteme za proizvodnju struje i uštedu kucnog budžeta.

Uz pomoc naših SOLARNIH sistema imate:

  1. diskretan sistem lepog izgleda koji ponekad upadne u oci prolaznicima koji bi hteli imati isto što i vi,
  2. odlican - kvalitetan i veoma pouzdan sistem proizvodnje struje,
  3. troši - koristi suncevu energiju za proizvodnju struje,
  4. uz pravilno postavljnje i pratece obezbedenje, nije ga moguce ukrasti,
  5. garancija na propisanu funkcionalnost sistema je 25 godina
  6. po potrebi, povremeno, možete potrošiti i više struje nego što ih solarne celije proizvedu u tom trenutku,
  7. nakon nabavke i puštanja u rad sistema, nemate više fiksnih placanja,
  8. ne placate više nikom angažovanu struju i taksu za brojilo,
  9. ne placate više RTV pretplatu,
  10. sve što porizvedete, vaše je i BESPLATNO.

(samo na tacke 8 i 9 u zbiru za prosecno domacinstvo godišnje se potroši oko 120 eur. Na ovaj iznos treba dodati utrošenu energiju i dobiti jasnu racunicu)

Solarni sistemi su kao i odlican auto sa pocetka price, cak možda i bolji jer ih može koristiti više ljudi u istom trenutku.

Da ne zaboravimo NAJVAŽNIJE: VIŠE NIKADA NECETE PLACATI RACUN ZA STRUJU! STRUJA JE ZA VAS BESPLATNA!

Izvor: solarni.rs

Priredila: Dragana Milunov, III-2

Štednja struje ponajpre uključuje uštede na rasveti, ovo što sledi je nekoliko praktičnih savjeta kako uštedeti na rasveti:

  • potrebno je maksimalno iskoristiti dnevno svetlo što se postiže izbegavanjem tamnih zavesa, zaklanjanjem prozora nepotrebnim predmetima, čišćenjem prozora itd.
  • redovito čišćenje rasvetnih mjesta, jer nečista rasvetna mesta smanjuju njihov učinak i do 40%.
  • usmerite rasvetna mesta na željena područja kako bi ista osvetljavala nepotrebna područja, pri tome dobro je koristiti halogene sijalice koje proizvode fokusiranu i intenzivniju svetlost i pri tome troše i do 40% manje električne energije.
  • upotreba štednih sijalica. Štedne, odnosno fluorokompaktne sijalice za istu količinu osvetljenja  troše oko pet do šest puta manje električne energije, a imaju desetak puta duži vek trajanja od običnih sijalica sa trajnom niti. Neki ljudi se ne mogu priviknuti na drugačiju svetlost koju daju te sijalice i na njihovu skuplju cijenu, za razliku od običnih, pa ih izbegavaju, a što ne bi smeo biti razlog jer se štednim sijalicama može uštedeti i do 150 din godišnje po jednoj sijalici, dovoljno da se štedna sijalica isplati za jednu godinu.
  • kupovinom sijalica energetskog razreda A može se uštedeti i do 35% na potrošnji električne energije za razliku od npr. sijalica energetskog razreda D
  • pametno je ugraditi rasvetna tela sa senzorima pokreta posebno na mestima koja retko posećujete i na kojima kratko boravite.

Kao i kod sijalica  tako se i kod kućnih aparata preporučuje kupovina uređaja koji spadaju u energetski razred A koji takođe troše i do 35% manje električne energije za razliku od uređaja energetskog razreda D. Važno je napomenuti da za hladnjake i zamrzivače postoje i klase A+ i A++ koje naravno troše još manje električne energije. Tu je naravno problem cena jer su uređaji većeg energetskog razreda (A) skuplji u startu, ali se s vremenom sigurno isplate.

Regulišite temperaturu u hladnjaku, npr. zimi možete smanjiti temperaturu u hladnjaku jer je napolju hladnije. Smanjenjem temperature za 10oC možete uštedjeti i do 5% energije.

Što se tiče mašina za veš pripazite da imate mašinu koje zadovoljava vaše potrebe, tj. da ne kupujete mašinu za 7kg ako je vam dosta ona od 3kg, takođe današnja sredstva za pranje kvalitetno peru odeću i na manjim temperaturama, pa na taj način štedite električnu energiju. Uštedeti se može i na centrifugiranju, nameštanjem centrifuge na oko 1500 okr/min može se uštedeti i do 30% električne energije.  Naravno izbegavajte sušilice za veš i ako imate mogućnosti, sušite veš na vazduhu.

Kod mašina za pranje posuđa trebalo bi izbegavati programe koji imaju u sebi sušenje posuđa, umjesto toga, malo krpu u ruke i električna energija se uštedi. Takođe možete uštedeti električnu energiju ako mašinu priključite na toplu vodu pa ona troši manje električne energije za zagrevanje vode, to je isplativo samo ako vam je proizvodnja tople voda jeftinija od električne energije potrebne za zagrevanje iste.

Kod kuvanja na struju je bitno da kuvate sa poklopcem i na taj način toplota ostaje u posudi što dovodi do 20% uštede energije. Hrana će se brže skuvati ako posuda bolje prijanja na grejaću ploču šporeta što znači da treba upotrebljavati posude sa ravnim i glatkim dnom. Staklokeramičke ploče su korisnije od klasičnih ploča. Ista stvar je i kod pećnica koje imaju ugrađen ventilator, one mogu uštedeti oko 10% električne energije. Pri svakom otvaranju vrata pećnice za vreme pečenja gubi se do 20% topline, pa to radite što ređe. Kod priprema malih količina hrane ako ste u mogućnosti koristite mikrotalasnu pećnicu jer one mogu uštedeti i do 50% električne energije.

Kod ostalih kućnih  aparata izbegavajte njihov radu u „stand by“ načinu rada jer na taj način možete uštedeti i do 5% ukupne električne energije u kući. Takođr pripazite i da punjače ne ostavljate utaknute u struju jer još uvijek neki rade i ako ne pune vaš uređaj.

Što se tiče računara važno je napomenuti da „Screen saver“ ne štedi energiju već samo ekran, također gasite monitor kad vam nije potreban jer on troši više od pola energije cijelog sistema računara.

S obzirom da danas brojna domaćinstva imaju klima uređaje koji su veliki potrošači električne energije, svakako savetujemo kad se kupuju klime da se pazi na energetski razred u kojem se klima uređaj nalazi i da se ne kupuje klima većeg kapaciteta nego što je potrebna da rashladi vašu kvadraturu stana. Na tržištu postoje i klima uređaji s inverterom koji postižu velike uštede za razliku od običnih klima uređaja. Takođe, upozoravamo i savetujemo vam da prilagodite unutrašnju temperaturu spoljašnjoj što znači da unutrašnja temperatura ne bude niža od spoljašnje u proseku za više od 5oC.

Izvor: rezije.hr

Priredio: Nikolić Stefan

Viseći vrtovi, pumpe koje pokreće vetar, sistem prikupljanja kišnice, solarni panoi od specijalnog stakla koje propušta sunčevu svetlost, a ujedno štiti od štetnih zraka, neki su od atributa štedljivih objekata, popularnih “zelenih” zgrada. U svetu je izgradnja ovakvih objekata koji štede energiju postao standard, a u Beogradu ne postoji ni jedan. Postoje veliki potencijali, ima interesovanja, ali je za sada sve na nivou nerealizovanih projekata.

Ekološke ili „zelene zgrade”, uklapaju se u prirodnu okolinu - ne uništavaju vegetaciju na zemljištu gradnje, a posečeno rastinje nadoknađuje se novim. Tokom projektovanja i gradnje vodi se računa o materijalu, za snadbevanje električnom i toplotnom energijom koriste se obnovljivi energetski izvori, čime se ostvaruju znatne uštede.

Rasipanje energije

U vreme svetske energetske krize, u Srbiji se troši 13 puta više energije od evropskog proseka, a pet puta više od zemalja u okruženju. U razvijenim evropskim zemljama, obnovljivi izvori energije čine do 12 odsto ukupnog energetskog bilansa, a u Srbiji samo jedan odsto. Ovi podaci obavezuju Srbiju, a pre svega prestonicu, da razmišlja u pravcu očuvanja životne sredine i energetskih izvora izgradnjom ekoloških zgrada, jer je utvrđeno da zgrade troše čak 44 odsto svetske energije.

- Na nama projektantima i investitorima je da mislimo, projektujemo i gradimo „zeleno“. Razni svetski ekološki pokreti i arhitektonska udruženja dodeljuju godišnje nagrade za „najzelenije“ projekte. Najbogatije zemlje grade štedljive zgrade i naselja. Kod nas ima velikog potencijala, zainteresovanih investitora, ali nema realizacije - objašnjava projektant Branka Bošnjak.

Brzo bi se isplatile

Prema trenutnim podacima, Beograd je prebogat geotermalnim vodama koji se mogu koristiti kao obnovljiv izvor energije. Prema nekim proračunima, samo ispod toplane u Novom Beogradu postoje tolike količine podzemnih voda da bi se uz dobru eksploataciju, moglo da greje čak 70 odsto Novog Beograda. Takođe, dokazano je da na određenoj dubini ispod Ratnog ostrva postoji pravo bogatstvo podzemnih voda, koje bi toplotnom energijom moglo da snadbeva kompletan Zemun. Na pojedinim gradskim lokacijama, na dubini oko 100 metara pronađena je voda temprerature oko 14 stepeni, što je dovoljno za snadbevanje jednog stambenog objekta. Međutim, Beogradu nedostaje geološki atlas, kojim bi se tačno preciziralo na kojim mestima su ležišta geotermalnih voda odgovarajuće toplote i izdrživosti.

- Kad se utvrde lokacije, pre izgradnje objekta uradi se bušotina, postavi se instalacija, nakon čega se normalno gradi objekat. Takođe, potrebno je uraditi podnu i zidnu izolaciju. Procenjeno je da "zelene" zgrade koštaju oko 30 odsto više od standardnih, ali se to isplati za tri do šest godina, u zavisnosti od veličine objekta. Ukoliko su objekti veći, ili ako su u pitanju stambeni kompleksi, isplativost je mnogo veća - dodaje Branka Bošnjak.

Beograd je poznat i po veoma jakom vetru, košavi, što otvara još jednu mogućnost za uštedom energije.

- Naravno, ovaj izvor nije moguće uraditi u gradskim zonama. Ali, ukoliko bi se neki od ovih sistema primenio u Trećem Beogradu, koji će početi uskoro da se gradi, imali bi pun pogodak. Kad je reč o solarnoj energiji, treba pomenuti da sadašnji solarni senzori ne zavise od broja sunčanih sati, već su modernizovani da njihove ćelije skupljaju svetlost dana, bilo da je oblačno, pada kiša ili veje sneg - objašnjava Bošnjak.

Izvor: Blic.rs

Priredio: Nikolić Stefan

PokloniIOtpadSkloni