19. Jan, 2022.
Hemijsko-medicinska škola Vršac

Hemijsko-medicinska škola Vršac

Sterijina 113, 26300 Vršac

Telefon: 013 830 292

email: sekretarijat@hms.edu.rs

Pitanje kvaliteta života

Termin „održiva zajednica“ često je definisan jedinstveno za svaku zajednicu, na osnovu njihovih pojedinačnih interesa, potreba i kulture. Najveći broj definicija održive zajednice usresređuje se na dugoročno integrisani sistemski pristup, na zdrave zajednice, i pitanja kvaliteta života pri tome adresirajući ekonomska, društvena i pitanja životne sredine. Koncept prepoznaje da su pitanja ekonomije, društva i životne sredine istovremeno i nezavisna i međusobno povezana. Da bi istakli važnost razmatranja i usklađvanja ovih pitanja, mnogi koriste analogiju tronožne stolice. Same noge predstavljaju ekonomsku, društvenu i komponentu životne sredine a sedište stolice predstavlja samu održivost. Dovoljno je da jedna od ovih nogu nije zdrava, stolica se urušava i održivost ne može biti dostignuta.

Ekonomska pitanja uključuju dobre poslove, dobru zaradu, stabilan biznis, odgovarajući tehnološki razvoj, razvoj poslovanja, itd. Ukoliko zajednica nema jaku ekonomiju, sigurno je da ne može biti zdrava niti održiva na duži vremenski period.

Sa stanovišta životne sredine, zajednica može biti održiva jedino ukoliko ne degradira svoju životnu sredinu ili ne upotrebljava iskoristive resurse. Pitanja životne sredine uključuju i zaštitu ljudskog i zdravlja životne sredine; zdravlje ekosistema i staništa; smanjenje i/ili eliminaciju zagađenja vode, vazduha i zemljišta; obezbeđenje zelenih površina i parkova za divlje životinje, rekreaciju, i druge upotrebe; upravljanje ekosistemima; zaštitu biološke raznolikosti (biodiverziteta); itd.

Zajednica, takođe, mora imati u vidu i društvena pitanja. Ukoliko zajednica ima značajne društvene probleme, poput rasprostranjenog kriminala, ona ne može biti ni zdrava ni stabilna duži niz godina. Štaviše, takva zajednica najverovatnije neće biti u stanju da adresira druga važna pitanja zajednice, poput problema životne sredine, s obzirom da je prezauzeta svojim društvenim problemima. Društvena pitanja adresirana u stremljenjima ka održivosti zajednice uključuju obrazovanje, kriminal, ravnopravnost, posebne probleme zajednice, javne građevine, duhovnost, itd.

Izvor: odrzivezajednice.org

Izvor: Kristina Radić, III-2

Smanji - Ponovo koristi - Recikliraj

SadržajReciklaža je izdvajanje materijala iz otpada i njegova ponovna upotreba. Sakupljanje otpada, izdvajanje, prerada i izrada novog proizvoda su karike u lancu reciklaže. Otpad nije dovoljno samo smanjivati i izbegavati. Potrebno ga je razdvajati na mestu nastanka prema vrstama otpada jer samo odvojeno sakupljeni otpad može se iskoristiti.

Reciklaža se primenjuje sa tri osnovna principa tri slova R (RRR)

  • R - reduce - smanjiti
  • R - reuse - ponovo koristiti
  • R - recycle - Reciklirati

Reciklaža je skup aktivnosti kojima se obezbeduje ponovno korišćenje otpadnih materijala.

Reciklažom se postižu sledeći strateški ciljevi:

Štednja sirovinskih resursa (svi materijali potiču iz prirode i ima ih u ograničenim količinama),

Štednja energije (nema trošenja energije u primarnim procesima, kao ni u transportu koji te procese prati, a dobija se dodatna energija sagorevanjem materijala koji se ne recikliraju),

Zaštita životne sredine (otpadni materijali degradiraju životni ambijent, pa se reciklažom štiti životna sredina),

Otvaranje novih radnih mesta (procesi u reciklaži materijala podrazumevaju ulaganje znanja i rada, što stvara potrebu za radnim mestima).

Materijali za reciklažu

U pogledu mogućnosti ponovnog iskoršćenja, materijali mogu biti:

  • Reciklabilni (mogu se iskoristiti ponovnim vraćanjem u proces proizvodnje),
  • Nereciklabilni (ne mogu se vratiti u proces i koriste se za dobijanje energije- spaljivanjem ili se na ekološki bezbedan način skladište),
  • Opasni – hazardni (materijali koji su štetni za coveka i njegovo okruženje),
  • Bezopasni (materijali koji nisu štetni za čoveka i njegovo okruženje).

U našoj neposrednoj okolini svakodnevno se stvaraju velike količine otpada koji bi mogao biti recikliriran, organizovanim sakupljanjem te vrste otpada mogli bi ste da date svoj lični doprinos očuvanju životne sredine, kao i da ostvarite određene finansijske dobitke.

Mi smo spremni da Vam izađemo u susret i pružimo punu podršku vašim naporima u kampanjama i projektima koji promovišu reciklažu.

Na ovoj strani ćemo vas bolje upoznati sa vrstama otpada koji se svakodnevno stvaraju svuda oko nas, kao i sa najboljim načinima za njihovo odlaganje:

Izvor: www.heliks.org.rs

Priredila: Kristina Radić, III-2

Tagovano

Reciklaza – značaj i zanimljivosti

Đorđe Teofilović iz Veletržnice Beograd objašnjava čitaocima Ekologije značaj reciklaže.

Naime, otpad koji se proizvede u kućama, na pijacama, parkovima, ulicama, jednom rečju otpad koji proizvode ljudi svakodnevnim aktivnostima zove se komunalni otpad (otpad koji proizvodi ljudska zajednica – komuna). U zavisnosti od mesta nastanka postoje određene varijacije u sastavu ali generalno gledano komunalni otpad se sastoji od ambalažnog i organskog dela u različitim procentima.

Na pijaci odnos ambalažnog i organskog otpada je 1:8-9, dakle najveći procenat čini organski otpad koji ide čak do 90%. Organski otpad se može iskoristiti na više načina koji su ekološki prihvatljivi, ali da bi se te mogućnosti mogle ozbiljno analizirati sav ambalažni otpad se mora izdvojiti iz komunalnog otpada.

Ambalažni otpad zapreminski zauzima veliki procenat u komunalnom otpadu dok je maseni udeo znatno manji. Može se podeliti u 6 kategorija:

  • Papir i karton
  • Plastika
  • Staklo
  • Metal
  • Drvo
  • Ostalo

Reciklaža papira i kartona. Sirovina za proizvodnju papira je celuloza koja se dobija iz drvne mase, što znači da se velike površine šume moraju uništiti za zadovoljenje potreba industrije proizvodnje papira. Za proizvodnju 1 tone belog papira potrebno je oko 2 tone drveta, 85 000 l vode 7,4 MW električne energije. Papir se u prirodi razgradi za 6 meseci, uticaj na životnu sredinu se ogleda u sledećem: kada iskorišćeni papir ili karton odložimo u kante čiji sadržaj na kraju završi na deponiji, razgradnjom papira u odsustvu kiseonika proizvodi se metan koji je ima uticaj na stvaranje efekata staklene bašte 24 puta veći nego ugljen-dioksid. S druge strane ukoliko se odlučimo za reciklažu papira i kartona prvo spašavamo šume, drugo ušteda u energiji za proizvodnju je čak do 40% i kao treće nema proizvodnje metana. Reciklažom 1 tone starog papira i kartona spasi se 17 stabala, a 1 tone kancelarijskog papira čak 24 stabla, u procesu proizvodnje uštedi se oko 34 000 l vode, oko 3 MW struje i ne poseče se nijedno drvo.

Reciklaža plastike. Svakodnevno koristimo i srećemo razne vrste plastike koje se razlikuju po kvalitetu, čvrstoći, transparentnosti, boji i drugim karakteristikama. Svaka vrsta plastike, bez obzira na pomenute karakteristike, se proizvodi od nafte, prirodnog gasa ili uglja. Najuočljivija plastična ambalaža su svakako plastične flaše koje svakodnevno upotrebljavamo. Baš ova ambalaža ja najreprezentativniji primer kako ambalaža povećava zapreminu u velikoj meri, dok maseno nema značajnih promena. Plastika se u prirodi razgradi za oko 500 godina, 11% na deponijama zauzima plastika, a procenjuje se da čak 7-8% svetskih zaliha fosilnih goriva odlazi na proizvodnju plastike. Reciklažom plastike proizvodi se sirovina za nove proizvode, štedi se električna energija, smanjuje se potrošnja fosilnih goriva i što je najvažnije čuva se životna sredina. Reciklažom jedne plastične flaše uštedi se 3,5 kW električne energije, što je dovoljno da sijalica od 100W svetli punih 35 sati.

Reciklaža stakla. Staklo se proizvodi od peska koji se zagreva na izuzetno visoke temperature kako bi prešao u potrebno agregatno stanje. Tokom procesa se troši velika količina električne energije i ispušta se velika količina gasova sa efektom staklene bašte. Staklo se u prirodi ne razgrađuje nikad. Reciklažom ostvarujemo uštedu u energiji od oko 25%, emisija štetnih gasova se smanjuje za 25%, a reciklažom 1 kg stakla uštedi se čak 20l vode i 1,4 kW struje. Reciklažom jedne staklene flaše sijalica od 100W može da svetli puna 4 sata. Staklo je reciklabilno 100%.

Reciklaža metala. Metal je prisutan u svakodnevnom životu u najrazličitijim oblicima, od konzerva i pribora za jelo do automobila, kamiona i mostova. Za svaku ljudsku kreaciju gde se koristi metal, do njega se dolazi na isti način, iz rude metala. Vađenjem rude metala uništavaju se prirodne lepote otvaranjem rudnika i otvorenih kopova, ruda koja se izvadi ima dosta nečistoća pa sledi ispiranje gde se zagađuju ogromne količine vode, kada se ispere sledi topljenje gde se troši velika količina energije, pri čemu se oslobađaju gasovi sa efektom staklene bašte. Metalu je potrebno oko 1000 godina da se razgradi u prirodi. Reciklažom 1 tone čelika uštedi se 1,5 tona rude gvožđa, 0,5 tona uglja, upotrebi se 40% manje vode i 75% manje električne energije, takođe oslobodi se čak 80% manje ugljen-dioksida. Reciklažom 7 čeličnih konzervi uštedi se struja dovoljna da sijalica od 60W svetli 28 časova. Metal je reciklabilan preko 95%.

Izvor: ekologija.rs

Priredila: Kristina radić, III-2

PokloniIOtpadSkloni