07. Jul, 2020.

I UVOD
istorija / danas/ nekoliko reči o autokonstrukciji/ prednosti gradnje bairanom slamom/ prednosti blatnih maltera/ izolacija/ šta treba razumeti pre sveag/zaštita protiv vode/ alat
II NAJČEŠĆE POSTAVLJENA PITANJA
tri praseta/ vatra/ glodari/ slama ili seno/ zemlja na gomili/ termiti i insekti/ voda-rizik od truljenja/ dugovečnost/ dozvola za gradnju/ osiguranje/ cena/ bale- na kant ili ne?/ različite tehnike
III BALE SLAME
dobre bale za gradnju/ naći male bale slame/ okrugle bale-preraditi bale/ naručiti bale/ transport i odlaganje bala slame/ cena bala slame/ dimenzije bala/ prilagoditi širinu bala/ zaobljene bale/ velike kvadratne bale (Jumbo Bales)
IV OD KROVA DO TEMELJA
krov/ izolacija krova/ulančanje/ zidovi/ noseći zidovi/ drvena skeletna konstrukcija/ jednna kružna kuća ili zid/ zid/ luk/ vrata i prozori/ elektrika/ vodovodne instalacije/ kačenje objekata ne zid/ temelji/ eksperiment: izolovanje poda sa balama slame/ ravnanje
V BLATNI MALTERI
osnovni sastojci zemlje/ različiti slojevi maltera/ testovi/ nakon prvih testova/ malter glina-pesak/ malter pesak/ unapređivanje maltera/ tražiti zemlju/ pripremiti malter/ nanošenje blatnog maltera/završna obrada
VI KREČ
gašeni ili hidraulični kreč/ nanošenje kreča/ boje na bazi kreča/ unapređenje krečnih maltera/ kreč na zemlji/ cementni malteri-mreža
VII OSTALO
gips/ blokovi od slame/ malterisati horizontale/ sipanje u oplatu/ druge

pogled kroz prozor

 

I UVOD
ISTORIJA
Građenje biljnim vlaknima staro je koliko i čovečanstvo, o čemu još i danas svedoče ostaci zaklona od granja i lišća. Ljudi su hiljadama godina koristili slamu za izgradnju zidova i za izradu krovova. Ali, najveća i relativno ‘nedavna’ novina (oko 1850.godine) je izum baliranja slame, što je omogućilo proizvodnju lakih blokova, sa izuzetnim izolacionim kapacitetom koji su, iznad svega, i biorazgradivi. Ideja i njena realizacija su jednostavne, ali ih je neophodno dobro promisliti ! Mašine za baliranje su patentirane u SAD-u pre 1850.godine, i već su bile na prodaju 1873.godine, pokretane konjima. Do 1809.godine, vlasnici železnica prihvatali su samo transport balirane slame.

NEBRASKA
U isto vreme, pioniri Kinkaid Sandhills u Nebraski, imali su malo drveta i gline za uobičajenu tehniku gradnje. Čini se da je bilo logično da je neko bale slame shvatio kao velike lake ‘cigle’. Tako je počela njihova primena u izgradnji.
Prvi dokument o gradnji baliranom slamom pojavio se 1886.godine u Nebraski , za jednu školu. 1920-ih godina, Ministarstvo poljoprivrede severne Dakote u SAD-u, izdalo je manual za gradnju baliranom slamom, za izgradnju poljoprivrednih objekata. Ova inicijativa doprinela je širenju tehnike u nekoliko zemalja SAD-a.
Tehnika Nebraska, sa nosećim zidovima od bala slame, najviše se koristila između 1905. i 1935.godine, a prestala je da se primenjuje oko 1940.godine kada se, sa dolaskom železnice, prednost daje lošije izolovanim objektima radi prepoznavanja i društvenog prestiža, a slama se počela doživljavati u vezi sa nečim prošlim, odnosno siromašnim. Od tad, kuće od slame su, uprkos svemu, građene u nekoliko zemalja, ali je ovo ostalo uvek relativno marginalno.

RENESANSA
Gradnja balama slame je ostala ‘uspavana’ sve do izlaska članka o tehnici ‘Nebraska’ od strane Welsch-a u ‘Shelter’ 1973. Od izdanja u ovom časopisu, Amerikanci počinju da rade eksperimente i testove u laboratorijama, da organizuju prakse, pišu tekstove i knjige, i na taj način se ostatak sveta upoznao sa ovim neverovatnim načinom gradnje.

bep01

EVROPA I FRANCUSKA
Najstariju dokumentaciju na temu gradnje slamom u Evropi nalazimo u Francuskoj. U jednom izdanju ’Nauka i život’ iz maja 1921.godine, piše se o postojanju kuće od bala slame u Montagris-u. Feuillette ovu tehniku gradnje (brzu i ekonomičnu) predlaže kao rešenje za rekonstrukciju posle rata. U svom članku, on napominje da je u toku nekoliko izvođenja ovakvih projekata. Kuća ’Feuillette’ je i danas u veoma dobrom stanju i njeni stanovnici su sasvim zadovoljni njenom udobnošću i malim računima za grejanje. Jedan manual za gradnju balama slame takođe je izdat u Danskoj 50-ih godina.
U Francuskoj (kao i u drugim zemljama) seosko stanovništvo oduvek je cenilo dostupnost i izolacionu moć slame i koristilu su je za podizanje ograda, spuštenih plafona, pa čak i izgradnju spoljašnjih zidova. Iako neomalterisani, neki od njih održali su se po više decenija. U junu 1979.godine, u Larzac-u (danas ’Cun de Larzac’), jedna kuća od balirane slame je izgrađena u borbi protiv proširenja vojnog kampa. Ipak, čini se da je, pre svega zahvaljujući radu François Tanguay i Louis Gagné iz Kvebeka, gradnje baliranom slamom je ponovo počela, ovog puta izgradnjom bala. Nakon sastanka sa Amerikancima (i nakon izlaska njihove knjige), gradnja baliranom slamom u Francuskoj čini se da se orjentisala sve više više ka različitim stilovima drvenog skeletnog sistema sa ispunom od balirane slame.

NEKOLIKO REČI O AUTOKONSTRUKCIJI (gradnji u sopstvenoj režiji)
Sve se uči, gradnja takođe. Ako još uvek nemate iskustva, omogućite sebi da ih steknete. Dobra priprema je obavezan deo, kako bi projekat i gradilište ostali prijatni za život i rad.
Ne zaboravite:
*u jednoj kući ima više delova za spajanje nego u jednom kompjuteru,
*ona mora odoleti vetru, kiši, snegu, suncu, sili gravitacije, i možda čak i zemljotresima,
*jedna nesreća za vreme i posle gradnje može teško povrediti nekoga,
*vaša kuća će, verovatno, biti najvažnija investicija Vašeg života.
Nije momenat za igru pokera zatvorenih očiju. Treba uzeti u obzir mere predostrožnosti kojima se mogu izbeći ozbiljne neugodnosti.

Autokonstrukcija (nasuprot auto destrukciji)
Raspitajte se i pripremite se. Ne uskraćujte sebi vreme potrebno da se dobro informišete. Kupite sve knjige koje vam se čine interesantnim, pratite različite radionice i potražite informacije na internetu.
Investirajte par stotina eura (na primer) za informacije/obaveštenja – može Vam se učiniti preskupo, ali nije ništa u poređenju sa totalnim troškovima jedne kuće pune grešaka! Moje lično iskustvo mi je pokazalo da, svaki put kad sam želeo ići prebrzo, ili zanemario vreme za proučavanje dokumentacije ili dobrog promišljanja, platio sam posledice kasnije. Budite strpljivi, razgovarajte sa drugima i budite otvoreni za predloge. Naoružajte se strpljenjem i setite se basne o zecu i kornjači.
1. tražite na internetu
2. čitajte knjige
3. pričajte i razmenjujte informacije sa graditeljima
4. učestvujte na praksama / gradilištima
5. eksperimentišite na malim projektima (!)
6. prilagodite dizajn
7. opet eksperimentišite
8. ako se dizajn i proces gradnje slažu-nastavite. ako ne-eksperimentišite više.
Na kraju, poštujući sve etape, konkretizujte Vaš projekat. Da – sve zahteva vreme, ali ni Rim nije sagrađen za dan!

PAR
ako se jedan od tri para u proseku razvede u Francuskoj, onda se jedan na dva para auto konstruktora raziđe! Ovo naročito važi za gradilišta koja se rade paralelno sa drugom profesionalnom aktivnošću sa punim radnim vremenom, ili za gradilišta koja traju duže od dve godine (što se često dešava početnicima, koji se upuste u gradnju ’velike’ kuće.) Stvari uzmu uvek više vremena i novca nego što smo mislili, naročito ako nemamo dovoljno iskustva u ovom domenu.
Postoje tri stvari koje su kontradiktorne: ’jeftino’, ’odmah’ i ’kvalitetno’!
Budite realni, radite etapu po etapu, zabavljajte se tokom izrade projekta i tokom njegove realizacije, jer će Vam jedan zreo i dobro pripremljen projekat, obezbediti uživanje u radu.
Iako rizikujem da se ponavljam, preporučujem vam da počnete malim projektom kao što je kokošinjac, baštenska nadstrešnica, garaža, atelje ili koliba. Jedna koliba za suve toalete, tuš i sanitarije može biti veoma korisna. Ovo omogućava sticanje iskustva, razvijanje veština, testiranje Vaše ideje i nalaženje/usavršavanje recepture za vaše maltere.

Auto-konstruisati ili dati da nam neko drugi konstruiše?
Kad nam drugi grade, cena rada (plate, socijalno osiguranje, ekspertiza, alat) je mnogo veće nego materijal za gradnju. Zbog toga jedna kuća od slame, napravljena od strane zanatlija, često može imati skoro istu cenu kao kuća građena od drugih materijala.
U auto-konstrukciji moguće je uštedeti mnogo novca. Vreme provedeno u auto-konstrukciji je, uglavnom, najplodonosnije u životu jednog autokonstruktora; ipak, treba imati odakle finansirati ovaj period, predvideti i budžetirati prema tome.
Takođe, može biti interesantno da se deo radova ustupi zanatlijama, na primer: drvena skeletna struktura. Oni imaju znanje, alat i često interesantnu cenu za kupovinu pojedinih materijala.
Lično, proveo sam 3- 4 meseca (sa svojom partnerkom i drugim ljudima koji su nam pomogli) u izradi drvene skeletne i krovne konstrukcije, i zadovoljan sam tim iskustvom. Ali, ne bi bilo mnogo razlike ni da smo zvali stolara/tesara. Sledeći put, ja bih, najverovatnije, prepustio drveni skelet na izradu nekom specijalisti i sačuvao svoju energiju za ispunu slamom i za izradu maltera; ako ne, izabrao bih krovnu konstrukciju jednostavniju za izradu.

Raditi sa arhitekom ili ne?
U Francuskoj, nije neophodno konsultovati arhitektu za projekte koji prelaze površinu od 170m2. Postoje takođe i konsultantski servisi sa online arhitektama. Jedan dobar arhitekta može vam dati solucije koje će povećati udobnost i smanjiti ekonomičnost.
Kako znati da li je jedan zanatlija ili jedan arhitekta kompetentan?
Tražite ozbiljne reference i posetite realizovane projekte (bez prisustva zanatlija/arhitekte.) Ispitajte vlasnike da znate da li su zadovoljni. Kako se rešavaju nepredviđeni problemi (uvek ih ima.) Pozovite ih u restoran ili kod vas kako biste zagrebali po površini njihovog iskustva, i da im se zahvalite. Ovo je jedna mala investicija za izbegavanje velikih problema. Ne zaboravite da je ovo, verovatno, Vaša najveća investicija i da je dakle osnovno izabrati nekoliko kvalitetnih partnera.

’Žene i deca prvo’
U nekim ne-zapadnim kulturama, žene su te koje grade. Deca su uvek prisutna na gradilištu i prirodno inicirana u veštine gradnje. Ali, u zapadnom svetu,’gradilište je ’zabranjena zona’ za decu, jer se smatraju veoma opasnim. Ova gradilišta su, takođe, malo dostupna ženama zbog, s jedne strane, mačoizma, ali i zbog fizičke prirode nekih poslova. Rezultat je da ima oko 3% žena u tradicionalnoj gradnji i 0% dece.
S druge strane, u pokretu gradnje slamom, postoji kvazi jednakost između muškaraca i žena (arhitekata, stažista i volontera na gradilištu.) Njihova deca često čine deo ekipe za građenje, naročito za vreme rada sa balama, pripreme i nanošenja blatnih maltera. Jedno ovakvo gradilište dozvoljava da integrišemo mnogobrojne ljude, koji ne bi mogli da se uključe u jedno ’normalno’ gradilište.
Naravno, tokom gradnje ima potencijalno opasnih momenata, mesta i alatki; mislim prvenstveno na alat koji se brzo okreće i/ili seče (cirkularne testere, motorne testere, mlinovi, itd.) i radovi na visinu (postavljanje krovne konstrukcije.)

SIGURNOST
Neiskustvo, neznanje, umor, neskoncentrisanost i, pre svega, tvrdoglavost mogu biti veoma opasne za gradnju. Budnost je obavezna da gradilište bude u potpunoj sigurnosti. Ne postavljajte se ispod nekoga i ne dozvolite da to neko radi. Jedna kofa puna maltera, jedan čekić ili jedan crep koji pada, mogu da nanesu neopisivu štetu! Savet:uzmite (kad je neophodno) zaštitne naočare, rukavice, zaštitu za uši i dobre maske. Mislite takođe na šešir i kremu za zaštitu od sunca.

Venčajte materijale
Iako pričamo o ’kućama od slame’, jasno je da kuće nisu nikad građene samo od slame. Naravno, drugi materijali kao što je drvo, kamen, kreč i drugo mogu biti venčani sa slamom.
Svaki materijal za svoju namenu: mudro je koristiti svaki od njih promišljeno.

Evolutivni projekat
1.kupite jedan teren i živite u šatoru, karavanu ili ’domu na točkovima’ i uštedite novac, kako biste mogli uložiti u konstrukciju. Posmatrajte okolnu klimu, teren, skupite različite elemente, kao što su vrata i prozori. Nađite i eksperimentišite sa zemljom. Tražite drvo za izradu krovne konstrukcije.
2. napravite prostor A kako biste mogli izolovati karavan i kako komšijama/zajednici ne bi smetalo ’vizuelno zagađenje’. Predvidite da možete izaći karavanom na jednu stranu objekta.
3. uštedite više
4. izgradite prostor B i instalirajte sobe u prostoru A.

bep02

Prednosti konstrukcija od balirane slame
*lepota :
*debeli zidovi ,
*zaobljeni uglovi, organske forme zidova ili kružne kuće,
*deblijna zidova dozvoljava izgradnju niša.
*super izolatori: termička otpornost (R)=6(*), što je jednako 25cm kamene vune. (*) izvor : ’Eokološka izolacija’, JP Oliva, Terre Vivante,
*zdrave: objekti od slame su zdravi, prijatni za gradnju i za život,
*dobra akustika: zajedno sa zemljanim malterima, zidovi od slame imaju odličnu akustiku u prostorijama,
*dobra zvučna izolacija: na osnovu testova u laboratorijama, omalterisani zidovi od slame su dobri zvučni izolatori, pod uslovom da nema elemenata (greda npr.) koji prekidaju izolaciju.
*biorazgradive: nakon upotrebe, jedan objekat od slame može se vratiti zemlji, jer je slama 100% biorazgradiva. Nema potrebe za deponijama, ni procesa reciklaže.
*zidovi koji dišu: vlažnost može preći od spolja ka unutra bez ikakvih problema.
*lake i jednostavne za izradu: dostupno ženama i deci, jer je relativno lako (12 do 18kg po bali slame) i netoksično.
*mogućnost rada sa lokalnim materijalima, u auto konstrukciji.
*ekonomične: svake godine, ušteda od 50% na grejanju, u poređenju sa kućom od betona izolovanog sa 8cm kamene vune. Bale slame imaju i izuzetno nisku cenu. Ulaganje u njihovu proizvodnju je minimalno, jer je slama nus-produkt prilikom uzgoja žitarica.
*obnovljive: količina slame proizvedene svake godine je neverovatna. Slama (žito, pirinač, ječam) se u celom svetu smatra otpadom u modernoj poljoprivredi.
*održive: postoje kuće od slame koje su i sto godina stare, i još uvek su u dobrom stanju.
*ekološke: proizvodnja bala slame nema potrebu za fabrikom, ni za velikom količinom energije (zvane: siva energija), jer su bale jednostavne za izradu sa balerom iza traktora (ili ručno kao što se radi u Indiji.) Proizvodnja bala slame je često lokalna, jer se žitarice proizvode u celom svetu. Njihova dostupnost i mala težina smanjuju cenu transporta, troškove i zagađenja. Proizvodnja i korišćenje slame u jednoj zgradi zadržava CO2(kao i drvo). Da bi Vam dočarali do koje mere se današnja gradnja štetno utiče na naše okruženje : proizvodnja 1 kg cementa proizvede 1kg CO2.
*nasleđe: slama, zemlja, drvo i kamen su bili korišteni u gradnji oduvek.

Prednosti blatnih maltera
* lepota :
* blatni malteri laki su za izradu,
* debljina zidova dozvoljava izradu niša,
* blatni malteri mogu biti veoma lepih boja.
* zdravi : niste obavezni da zaštitite kožu i oči, kao kod rada sa krečom i cementom.
* nema hemijskih dodataka : kao kod nekih maltera koji su prefabrikovani i prodaju se kao ’stari’, ali sa sintetičkim voskom.
* ekološki: primena lokalne zemlje smanjuje transport. Jedan blatni malter radi se od nepečene zemlje, nikakvo pečenje nije potrebno kao za kreč, cement ili gips. Zbog toga su, čak i prefabrikovani blatni malteri sa transportom na velike distance, veoma interesantni sa energetskog aspekta.
* inercija : jedan mlater povećava masu objekta, što je korisno za smanjenje ekstremnih temperatura.
* regulacija toplote i vlažnosti: zemlja ima sposobnost vezivanja i oslobađanja vlažnosti i toplote. Ovo stvara komfor i štedi novac.
* laki za izradu:
* blatni malteri se lako lepe za zidove (zahvaljujući glini)
* blatni malteri su veoma postojani u unutrašnjosti, i laki za popravku. Poštujući neka pravila, mogu biti takođe korišćeni i u eksterijeru.
* ceo svet može biti angažovan prilikom nanošenja osnovnog sloja.

Izolacija
prenos energije
toplota (energija) prenosi se na tri različita načina:
* radijacijom: infracrveni, od sunčevih zraka ili od jedne peći na drva, npr.
* kondukcijom: fizički kontakt. Kada dodirnemo peć na drva, opečemo se, jer je ovaj transfer brz i veoma intenzivan.
* konvekcijom: gas ili tečnost koji prenosi energiju cirkulišući kroz prostor. To je vruć vazduh peći na drva (ili električni radijator) koji se penje i zagreva plafon.
Šta je izolator?
Izolator je materijal koji treba da uspori transfer energije, kako bi održao enterijer naše zgrade prijatnim i kako ne bi dolazilo do gubitka, tako dragocene, energije. Izolacija se često bazira na principu da jedan materijal male mase čuva i prenosi energiju (hladnoću, kao i toplotu), mnogo brže nego materijali sa velikom masom.
Materijali male mase su vazduh, ovčja vuna, kamena vuna, konoplja i slama. Vazduh je najveći izolator od ovih materijala, ali ga je neophodno zaustaviti; u suprotnom-konvkecija se vraća u igru. Zbog toga je vuna najefikasnija po cm debljine, kao što je bala slame dobar izolator zbog velike debljine lakog materijala, koji sprečava kretanje vazduha. Materijali velike mase su: metal, beton, voda, kamen, kreč i zemlja.
Ne zaboravite da krov takođe treba dobru izolaciju, jer je to prostor u kome je gubitak energije najveći. Moguće je izolovati krov balama slame, ali vodite računa o njihovoj težini.
Ovčja vuna je takođe odličan izolator krovova, i mnogo je lakša od slame.
Vazdušni džep
Generalno se veruje da je vazduh najbolji izolator; ako bi to bio slučaj, ne bi bilo neophodno zatvarati prozore. Vazduh je dobar izolator jedino kada je nepokretan/zaustavljen. Rupe ili vazdušni džepovi između bala slame su neefikasni. Suprotno, konvekcija (cirkulacija gasa ili tečnosti toplotom) stvara jedan stvarni transport energije. To je ono
što zovemo termičkim mostom.

Termička regulacija (HQE)
jedna kuća kompletno izolovana balama slame odgovara veoma dobro oznaci HQE i termičkoj regulaciji (RT 2001), na snazi od juna 2001.
Poređenje vrednosti izolacije nekoliko materijala za konstrukciju(*):
sistem R
šuplji beton 20cm 0,39
šuplji beton 20cm+zemlja piljevina 10cm 1,03
šuplji beton 20cm+šupljina+celuloza 8cm 3,08
kamen 50cm ili naboj 45cm 0,62
slagana drva 40cm ili celularni beton 25cm 1,70
masivno drvo 20 cm ili ekspandirana glina 30cm 1,70
monomur 37,5cm ili zemlja-slama 30cm 3,00
zemlja-slama 30cm ili konoplja 3,00
drveni skelet+celuloza 12cm 3,70
masivno drvo+celuloza 10cm 4,70
balirana slama 45cm 6,00
(*) izvor : ekološka izolacija * JP Oliva, Editions Terre Vivante
pažnja: ne može sve biti rečeno samo kroz brojeve i predlažem Vam da prostudirate knjigu JP Oliva ’L’isolation écologique’, deo o različitim materijalima/ tehnikama i veoma jasno objašnjava šta je termička udobnost i kako je postići.

Inercija (masa) jedne kuće od slame
Neki smatraju da jedna kuća od balirane slame nema veliku masu (za apsorpciju i povratak toplote). Međutim, jedna kuća od balirane slame pokrivena dobrim slojem maltera, ima znantu masu. Jedan blatni malter debljine 5cm ima oko 65kg/m2, što je mnogo više nego gipsane ploče. Na primer, jedna kuća od 100m2 u osnovi, imaće u enterijeru oko 30m2 blatnih maltera, što predstavlja oko 5 tona zemlje; ne računajući pregrade, pod i ostalo. Za povećanje mase, takođe se mogu napraviti i pregradni zidovi od zemlje, pa čak i nameštaj kao što su klupe i police.
Što je veća masa, treba više energije da bi se kuća zagrejala; ali je prednost što će ona duže ostati topla. Bitna stavka gradnje slamom je da je masa (malter) u enterijeru izolacije, i da ne gubi svoje kalorije (ili svoju svežinu) u kontaktu sa eksterijerom. Prema testovima realizovanim u SAD-u, jedan blatni malter od 5cm je optimalni minimum za povratak, tokom večeri i noći, akumulirane toplote tokom dana.

Šta treba razumeti, pre svega
lateralne(bočne) sile
Bočne sile su rezultat vetrova i zemljotresa. Ove sile mogu prouzrokovati klizanje, rotaciju, ili deformaciju zidova. One se takođe mogu javiti zajedno, i potpuno uništiti objekat. Dakle, imperativ je razumeti ove sile i osmisliti i konstruisati poštujući ograničenja materijala i tehnika, kako bi se izbegla oštećenja. Ako ne vladate temom, nađite pomoć od ljudi koji imaju znanja u ovom domenu.

bep03-300x141

Bočne sile i noseći zidovi
Jedan zid od slame sa svojim malterom već ima određenu otpornost protiv bočnih sila. Dokaz za to je Nebraska kuća, gde je slama noseći konstruktivni element, bez ikakve druge strukture ili ojačanja. Pravljeni početkom veka, neki od ovih zidova su preživeli do danas, bez da su čak bili i omalterisani. Četiri elementa koja osiguravaju otpornost su:
1. gustina balirane slame: što su bale gušće, više su krute. Ipak, bale ostaju uvek malo fleksibilne: po jednom testu rađenom u SADu, (’Straw-Bale Code testing’ od strane Catherine Wanek), jedan zid od slame bez maltera je bio opterećen za testiranje njegove čvrstoće na pritisak. Zid je, bez problema, primio opterećenje; i rezultat testa je bio pozitivan. Zatim, kako bi bolje razumeli zid od slame, dodatno su opteretili zid: nije se desilo ništa, osim sleganja zida. Kad su skinuli opterećenje, istraživači su, na njihovo veliko iznenađenje, primetili da se zid ponovo popeo do svoje originalne visine! U realnosti (dakle, sa malterom), malter puca i ( ili pada); ovo će biti znak za stanovnike da napuste zgradu. Interesantno je da, kad se jedan zid od betona ili šupljeg betona optereti preko njegovih kapaciteta, on pada odjednom, bez prethodnih upozorenja.
2. opterećenje zidova (krova ili drugih sistema opterećenja)
3. malteri su najrigidniji deo (kao beton), nije fleksibilan kao slama, već reaguje više kao jedan veoma tanak zid. Izgleda da je prvo malter (baš zato što je najrigidniji) otporan na opterećenje (gravitaciju i bočne sile). Ali, širina bala slame daje mu podršku, jer je on previše tanak da bi mogao primiti opterećenje sasvim sam. U slučaju zemljotresa ili oluja, ovo fleksibilno srce zida takođe dozvoljava jedan izvestan pokret, bez da se zid kolapsira. Jeedan pesnik mogao bi iskoristiti koreografsku metaforu: zidovi od zemlje mogu igrati Salsu!
4. na kraju, snaga jednog zida od slame je u vezi koja postoji između maltera i dobro nabijenih bala slame. Zbog toga je veoma važno raditi tako da malter dobro prianja uz bale.
Bez prethodnih testova, nemoguće je predvideti otpornost zidova od slame, jer ovaj kapacitet zavisi od:
* kvaliteta, gustine i širine bala slame,
* kompresije zia,
* kvaliteta i debljine maltera,
* kvaliteta prianjanja maltera.

Zemljotresi
za arhitekturu otpornu na zemljotrese neki koriste princip dva rigidna zida sa fleksibilnom sredinom, koji se na engleskom zove ’ Stressed Skin Panel’. Ali, kako bi kuća od slame stvarno bila otporna na zemljotrese, potrebno je povećati performanse celine. Neophodno je postojanje metalne armature (ne samo mreža), koja je fiksirana za temelje i grede. Osim metalne, struktura može biti i drvena.
Posetili smo jednu kuću u San Francisku u Kaliforniji (region često uzdrman zemljotresima), koja je već pretrpela nekoliko zemljotresa: nismo primetili ni jednu pukotinu!

Bočne sile i skeletna konstrukcija
Kako bi se povećala otpornost zida od bočnih sila i gravitacije, veliki broj graditelja koristi skeletnu konstrukciju. U nju treba integrisati dijagonalne elemente (spregove protiv vetra), kako bi bolje odoleli bočnim silama. Ako ne, ispuna od slame i malter su ti koji osiguravaju ovu otpornost.

Otpornost na vetar od temelja do krova
Kako bi se odolelo bočnim silama, trougao je oblik mnogo superiorniji od kvadrata. Zbog toga ga često srećemo u arhitekturi. Ali, u jednoj skeletnoj stukturi, ovi dijagonalni elementi ometaju ispunu balama slame. Tako da je mnogo jednostavnije postaviti spregove protiv vetra u eksterijeru (na površini bala slame). Sile se i prenose od grede do temelja uz pomoć jedne trake, kabla ili štapa (slika 04)

bep04

Slabe tačke nalaze se u spojevima između različitih materijala. (slika 05)

bep05-300x269

(1)greda (2)stub (3)traka (4)metalna ploča (5,6,7) sistemi za fiksiranje trake korektno za pod (8) armatura
Ojačanje uglova
Drugi način ojačanja zidova je da se ojačaju uglovi. Evo dva primera:

bep07-300x134

slika levo: metalne ploče ili paneli u drvetu : (1) greda (2)stub (metalna ploča)
slika desno: (1)greda (2)stub (4)kosnik (5) štap sa navojem (6) zavrtanj
ovaj sistem koristi spregove protiv vetra sa jednim štapom sa navojem, zbog čega ovaj sistem funkcioniše na pritisak i na napon.
pažnja: kapacitet ovog sistema je veoma ograničen, jer sve bočne sile treba da budu apsorbovane veoma malom površinom (kao na slici 08)

bep08-300x125

Zaštita od vode
Vlaga je, naravno, najveći neprijatelj konstrukcije od slame (kao i bilo kom drugom tipu konstrukcije.) Šta više, jedna takva kuća je nezdrava, tako da je imperativ razmotriti sve neophodne mogućnosti da bi se garantovala jedna zdrava konstrukcija.
Voda u objekat može ući na više načina: tečna u vidu kiše, gasovita kao respiracija koja se transforimiše jednako u kapljice, kondenzacija, ako je okolnosti uzrokuju. Prva uloga jednog objekta je (sa klimom kao u Francuskoj) da zaštiti svoj sadržaj od kiše. Dakle, čini mi se očigledno da je prva uloga njegove arhitekture da zaštiti zgradu od vode, zbog čega estetika arhitekture prelazi u drugi plan.

bep09-289x300

Da bi se obezbedila dobra zaštita od vode, sledeći detalji se preporučuju:
1)prepušten krov-jedan od najekonomičnijih načina zaštite zidova
2)oluci smanjuju količinu vode koju vetar nanosi na fasadu.
3) ventilacija ispod pokrivača je imperativ kako bi se izbegla akumulacija vlage (kondenzacija)
4)izbegavati horizontalne površine ispod prozora- treba da su dijagonalne i da odvode vodu ka spolja (ako je moguće van površine maltera). Koristite nepropusne proizvode dobrog kvaliteta. Završetak na ‘kap vode’ je interesantniji nego klasični. Prozori postavljeni ka spoljašnjosti zida su manje osetljivi na ulazak vode.
5)zaštitite kvalitet disanja zidova od slame. Voda koja se vraća (što je sasvim normalno), treba biti evakuisana. Izbegavajte bojenje spoljašnjeg zida-bolje je koristiti pigmente u završnom malteru ili je jednom okrečiti.
6) završetak maltera sa jednom ‘kapi vode’ pomaže drenaži maltera, kako ova vlaga ne bi dugo dodirivala bale slame.
7) drenaža oko temelja je neophodna, kako bi se izbeglo stagniranje vode u dnu kuće.
8)vazdušni sloj za venitlaciju između izolatora i pokrivača kako bi se izbeglo akumuliranje vlage.
9)dva različita materijala koja se dodiruju (malter i drveni okvir npr.) su osetljive tačke, zbog toga što svaki materijal reaguje drugačije na toplotu i hladnoću. Obratite pažnju oko okvira, naročito sa spoljne strane. Rupe izmedju okvira (drvenog) i maltera (zemlja ili kreč) mogu biti mesta prolaska vode, vazduha (gubitak izolacije) i zvuka.
10)sa unutrašnje strane nije neophodno postavljanje sprečavanja isparavanja.
11)postavite bale slame na drvenu podlogu, nekoliko centimetara iznad nivoa tla kako bi se izbeglo da voda uđe u zid
12) pesak sa geotekstilom
13)šljunak, kako bi se zaustavilo kapilarno podizanje vode i održavanja ploče suvom
14)postaviti jednu nepropusnu barijeru kako bi se izbeglo da vlaga može da se podigne.

bep10-201x300

ULOGA ZAVRŠNOG MALTERA
Završna obrada površine zida je osnovna za dobro funkcionisanje objekta. Ona predstavlja barijeru za vazduh, vatru, vodu i životinje. Distribuirana masa (malter) ima takođe visoke performanse za pasivno grejanje.
Idealno bi bilo imati površinu koja odoleva šokovima, osipanju i prljanju. Kako bi bile svetlije, unutrašnje površine su često u svetloj boji (ne sjajnoj), koja dobro reflektuje svetlost.

bep11-300x67

(1)‘Prozor istine’-kad se zidovi omalterišu, niko više ne može videti slamu. Zato je, kako bi se pokazalo da je ispod maltera slama, potrebno ostaviti jedan ‘prozor istine’ u većini kuća- to je jedan ram oko mesta koje nije omalterisano, ostavljajući slamu vidljivu. Postoje različite vrste, na Vama je da kreirate Vaš! Savetujem Vam da stavite staklo ispred slame, kako biste izgbegli da zimski vetar uđe suviše lako unutra.
Postoji nekoliko mogućih tipova maltera, ali nije dovoljno samo izabrati dobar malter, jer performanse i otpornost jednog objekta i njegovog maltera zavise od kvaliteta:
* koncepta:
* prepuštenog krova i prilagođene arhitekture
* oluka
* malter ne treba da se spusti do poda
* simsovi prozora
* jedna urezana ’obrva’ u malteru iznad jednih vrata ili prozora odvodi vodu na stranu
* priprema: testovi/eksperimenti koji određuju procenat sastojaka u malteru
* konstrukcija i aplikacija: npr.mešanje maltera i pažnja poklonjena izradi detalja.
* održavanje: npr.popravka pukotina /oštećenja.

PASIVNO GREJANJE
U većini klimatskih zona, kvalitet pasivnog grejanja i hlađenja su povećani uvodeći masu u objekat. ’Superizolacija’ sa jednim debelim završnim malterom daje jednu kombinaciju visokih performansi, jer takav blatni malter od oko 5cm je optimum za distribuiranu inerciju. Ovo omogućava da se apsorbuje dnevna toplota i da se oslobodi tokom večeri i noći. Ako provetravate vašu kuću tokom noći (leti, naravno), temperatura ostaje sveža tokom dana.

ZIDOVI KOJI DIŠU
Kad lokalna klima zahteva grejanje u kući, vazduh koji je unutra je usisan ka eksterijeru kroz zidove i vlagu ovim tokom (vodena para iz kuhinje, kupatila, naše disanje i transpiracija.)
(pročitati: ekološka izolacija)
Kako se vlažnost ne bi zadržavala iza spoljašnjeg maltera, potrebno je da i ovaj može da diše najmanje kao i onaj unutra. Zbog toga ne savetujem cementni malter, već pre krečni i/ili zemljani malter.
pažnja: neophodno je uvek provetravati Vašu kuću!
takođe je potrebno izbeći bilo kakav kontakt između zemlje i maltera, jer voda može da se popne kroz malter kapilarno. Savetuje se da se prekine na minimalno 25-30cm od nivoa zemlje. Izbegavajte takođe čvrste površine duž zida (beton, ploče itd.), tako da se voda ne odbija od zida.

ALATI

bep11-300x67

(1)džepni nož : traka i fluorescentna boja omogućavaju da se ne izgubi u slami
(2)kuka za transport bala slame. Obratite pažnju da je ne ostavite da se povlači negde okrenuta ka gore (retko se koristi)
(3)žica za povezivanje predmeta.

alati

(4)nabijač i drugi čekići (svih dimenzija). Najveće napravite Vi sami, sa ostacima drveta na gradilištu, (5)bambus štapovi, (6)metalni štapovi, (7)klipovi velikih dimenzija, (8)klipovi malih dimenzija za pričvršćivanje predmeta za bale slame, (9)bušilica može pomoći za stavljanje štapova u bale slame, (10)drveni čekić za lakše zakucavanje štapova, (11)motorna testera-uvek je držite čistu,i radite oprezno, (12)testera za seno (za sečenje bala), stari alat koji nalazimo na buvljaku, (13)ručna testera, za detalje, (14) brusilica (sa zubima za kamen), efikasno, ali opasno! (15)trimer sa plastičnom žicom ili diskom za zube, za sečenje zidova, (16)skalpel, (17)igle.

Drugi pribor:
*boja (fluo) za označavanje na balama slame niša itd.
*makaze
*sigurnosna oprema
*aparat za gašenje požara
*maska za prašinu (dobrog kvaliteta)
*šešir, krema za sunčanje i košulja sa dugim rukavima
*zaštita za oči i za uši
*džakovi za skupljanje slame na gomilu.

prevod sa francuskog:
« GRADITI SLAMOM»
praktični vodič za konstrukciju od balirane slame
prakse, ateljei, konferencije, posete

preuzeto sa sajta: Kuća Čuvarkuća

Kuda idu pare za ekologiju?

Do kraja 2013. godine na ime ekološke takse građani Vranja uplatili su blizu 20 miliona dinara.

Taj novac ide u Fond za zaštitu životne sredine, ali je svakako ozbiljno piitanje u kakve se srhe troši, jer Vranje ima jednu od najviših ekoloških taksi u Srbiji, koja je u prethodnih pet godina povećana za više od 3.000 odsto.

Članica Gradskog veća zadužena za ekologiju Nela Cvetković uverava da se prikupljeni novac troši namenski, navodeći da najveći deo odlazi na nabavku kamiona za komunalno preduzeće „Komrad“.

– Novac koji dobijamo od naplate ekoloških taksi ide isključivo na realizaciju programa iz oblasti životne sredine.

Taj program usvajamo na sednicama Skupštine, a uz saglasnost Ministarstva životne sredine.

Do sada smo pare potrošili na realizaciju projekata NVO i za to smo izdvojili tri miliona dinara. Upravo sam u Kazanđolu gde nadgledam radove na ćišćenju korita reke – kaže Cvetkovićeva.

Ona tvrdi da se od tih para plaća i merenje buke, monitoring kvaliteta vazduha i vode, koji se izvršavaju jednom mesečno.

– Kontrolišemo od tog novca i kvalitet vode u 32 bunara na području Vranja.

Eto, dobili smo najnoviji izveštaj da voda u bunarima u podnožju Pljačkovice nije radioaktivna.

Za ovu godinu planirali smo da potrošimo 26 miliona dinara.

Od toga će biti i nabavka kamiona za „Komrad“ i tender je u toku, zatim kupovina kontejnera, kupili smo vagu za deponiju „Meteris“.

Novac koji nam bude ostao, prebacićemo za narednu – kaže ova većnica.

Inače, svakog meseca pravna lica izdvajaju tri dinara po metru kvadratnom poslovnog prostora, dok fizička lica metar kvadratni košta 70 para na ove takse.

 pripremio: Aleksandar Aca Stojković

Pet miliona sadnica drveća zasadjeno je danas u Makedoniji u masovnoj akciji na "Dan drveta" koji je Vlada proglasila za neradan dan. Akcija na 80 mesta širom Makedonije obuhvatila je 1.150 hektara i koštala milion evra, rekao je ministar šumarstva Žarko Karadžoski. Vlada Makedonije je proglasila "Dan drveća" neradnim da bi akcija bila što masovnija i da bi se u nju uključili i gradjani, a prednost u pošumljavanju imali su predeli stradali od požara. Drveće su danas sadili i djaci, policajci, premijer Nikola Gruevski, ministri, vojnici, strane diplomate u Skoplju. Ove godine je "Dan drveta - zasadi svoju budućnost" priredjen 12. put. Do sada je u tim akcijama zasadjeno 45 miliona sadnica drveća. Sadnice drveća obezbedilo je Javno preduzeće "Makedonske šume".

Izvor : (Beta)

Farmer Mihael Buk (Michael Buck) napravio kuću za svega 150 funti (oko 21000 dinara ili 180 eura) u nameri da pokaže da gradnja stambenog objekta ne mroa da košta ćitavo bogatstvo i da traje ceo život.

Na kraju svog dvorišta krenuo je sa izgradnjom kolibe iz snova koristeći se isključivo recikliranim materijalo i stvarima koje više niko ne želi. Za izgradnju kolibice bilo mu je potrebno svega 8 meseci koristeći se starom tehnikom gradnje u kojo glavnu ulogu imaju zemlja, glina, pesak, slama i voda. Krov je napravljen od drvene konstrukcije i slame, dok je unutrašjost uređena materijalima koje je našao na đubrištu. Reklo bi se da ovako izgrađena kuće hladna, međutim izuzetno dobra izolacija čini da se toplota ne gubi tako lako i boravak u kolibici je zaista veoma prijatan.

Kolibicu iznajmljuje radniku koji radi na farmi u komšiluku koji, verovali ili ne, "stanarinu" plaća u mleku a kako nema struje, gasa ili vode nema ni računa za iste.

Izvor: dailymail.co.uk

ZEMLJA - NAŠ JEDINI DOM

HOME (2009) je dokumentarna hronika o stanju naše planete, i nama ljudima koji kao dominantna vrsta moramo preuzeti odgovornost za dugoročne posledice i budućnost našeg trenutno jedinog doma u svemiru. Film pokazuje odnose između vidljivih i nevidljivih organizama, klime i ljudskih civilizacijskih aktivnosti koji su presudni u delikatnim procesima odrđanja ravnoteže na Zemlji, gde ni jedan organizam što organske što neorganske prirode ne može opstati sam za sebe, već mora postojati kao deo ukupne ravnoteže života na ovoj planeti. Prirodan svet, počev od jednoćelijskih algi koje se razvijaju na ivicama vulkanskih izvora,  pokazujući suštinsku ulogu u evoluciji fotosinteze, i razvoju višećelijskih oblika živora, od biljaka preko životinja, do samog čoveka. Put civilizacijskog razvoja od poljoprivredne revolucije i njenih posledica do iskorišćavanja prirodnih izvora nafte i industrijalizacije, što je dovelo do neizbežnog narušavanja ravnoteže u svim segmentima života planete, kao i nejednakosti socijalnih, ekonomskih i društvenih prilika među ljudima. Posledice današnjeg ubrzanog tehniološkog razvoja dovele su do narušavanja ravnoteže prirodnih resursa, krčenje šuma, požari i velike poplave, otapanja glečera, klimatskih promena, nestašice vode i hrane, prekomerno trošenje energije koje više nećemo imati odakle da stvaramo, jer smo kao ljudi planetu Zemlju doveli na ivicu kolapsa. Gradovi kao što su Dubai, Njujork, Las Vegas, Los Anđeles, Tokio, i ostali megalopolisi su prikazani kao primer lošeg upravljanja, organizacije života i rasipanja energije, hrane i vode. Masovne mirgacije, iseljavanja izbeglica iz ugroženih područja primer su i prognoza bliske budućnosti Planete. Globalno zagrevanje, topljenje glečera, podizanje nivoa mora i klimatske promene uslovljavaju i sve brže će uslovljavati naš opstanak na planeti. Ovaj film pokazuje veliku istinu o našem uticaju i neminovnoj odgovornosti koju kao svesna bića moramo preuzeti da bi brižljivo planiranim akcijama dali odgovore na aktuelne probleme sa kojima se Zemlja suočava i pokušali spasiti već zaraženu i bolesnu planetu, koja nam je trenutno jedini dom

Yann Arthus-Bertrand (1946) - Umetnički fotograf, reporter, režiser, ekolog.
Kao aktivan učesnik u borbi protiv ugrožavanja planete, snimio je nebrojeno mnogo fotografija iz vazduha, i organizovao akciju širenje svesti čoveka o odgovornosti za budućnost planete, što svedoče velike izložbe njegovih fotografija širom sveta. Ceni se da je njegove prelepe i skoro magične fotografije videlo preko 130 miliona ljudi. Pre par godina imali smo čast da posetimo njegovu izložbu u Beogradu koja je bila postavljena na platou Kalimegdanske terase. Monografija štampana na više od 21 jezika sveta je rasprodata u milionima primeraka.

Fotografije - Yann Arthus-Bertrand

Izvor: moji-tragovi.blogspot.com


Delta reke Bojane jedna je od najlepših prirodnih celina na istočnoj obali Jadrana. Ali, svake jeseni na tom prostoru mogu se videti zastrašujući prizori.

Na stotine tona smeća razbacanih na ušću Bojane, na prekrasnom ostrvu Ada i na peskovitoj Velikoj plaži dugoj 12 kilometara, pružaju apokaliptičnu sliku. Svega tu ima: od plastike, preko šporeta i kreveta, do automobilskih šasija.

Taj otpad više ne stiže samo rekom Bojanom iz Albanije i Crne Gore, već i sa Kosova i iz Makedonije rekom Drim, čiji se jedan krak uliva u Bojanu. Problem je, dakle, postao međunarodni, a prethodnih godina se dešavalo da, zbog kretanja morskih struja, smeće sa tog prostora stigne i do južne Dalmacije, odnosno do poluostrva Pelješac i ostrva Mljet. I oni su se našli u čudu.

Ugroženi ljudi, turizam, ptice...

Novinar Miljan Knežević kaže za Dojče vele da se stanje iz godine u godinu pogoršava. „Ono što posebno zabrinjava jesu velike količine medicinskog otpada tako da na plažama možete naći ostatke infuzionih rastvora, iskorišćene špriceve, tablete... Sve to završava na obalama ulcinjskih plaža i to poslednjih godina postaje sve veći i veći problem“, tvrdi Knežević i dodaje da je zbog zagađenja sve manje ribe u Bojani. Procene govore da u toj reci ima oko 50.000 tona čvrstog otpada!

Takvo stanje posebno zabrinjava ekologe i turističke radnike, te veoma negativno utiče na biljni i životinjski svet u toj delti. Šire područje reke Bojane je, naime, najznačajnije stanište na seobi, zimovanju, gnežđenju i ishrani ptica na celoj istočnoj obali Jadrana.

Iako navode da tom problemu posvećuju znatnu pažnju, zvanična Podgorica i Tirana tvrde da nemaju novaca i resursa da ga reše. „Moramo svi zajedno da sednemo i razmislimo kako rešiti to pitanje, jer takvi projekti koštaju. Učinićemo sve da uspostavimo saradnju koja će pružiti bolja rešenja od onih koje mi u ovom trenutku možemo da pružimo“, rekao je tokom nedavne posete Crnoj Gori albanski premijer Edi Rama.

Ekološki sat otkucava

Napominjući da je potreban zajednički napor svih državnih struktura Crne Gore i Albanije, lokalnih zajednica na pograničnom pojasu, civilnog sektora i medija, čelnik ekološke organizacije „Zeleni korak“ Dželal Hodžić kaže za Dojče vele da smeće u Bojani i na ulcinjskim plažama predstavlja ekološku bombu koja sve brže otkucava.

„Ako se ovako nastavi, naši će se potomci ugušiti u smeću. Ono je, sada znamo, sirovina, a mi nismo tako bogati da bacamo sirovinu. Jer, ekologija nije trošak: to je investicija u budućnost. Posebno to moramo raditi mi u Crnoj Gori zato što smo se deklarisali kao ekološka država. I postojeći zakoni su relativno dobri, ali se oni ne primenjuju“, zaključuje Hodžić.

U svakom slučaju, rešenja za ovaj narastajući problem nema ni na vidiku, a Ulcinjani sa zebnjom čekaju nove kiše i nove gomile smeća.

Autor: Mustafa Canka, Ulcinj
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Izvor: www.dw.de

Prijatelji iz Vertigo produkcije poslali su nam nove epizode TV emisije: Energija na pametan način - isplati se!

Obaveštavamo Vas da je emisija "Energija na pametan način - isplati se!" krenula sa emitovanjem na B92 Info kanalu, i to ponedeljkom od 18:30h, utorkom 20:05h, četvrtkom 10:00h i subotom u 17:10h.

 

Energija na pametan način epizoda 32

http://www.youtube.com/watch?v=4t6EUZWWa78

Energija na pametan način epizoda 31
Energija na pametan način epizoda 30

Evropska komisija predložila je mere za smanjenje upotrebe lakih plastičnih kesa koje se najčešće koriste samo jednom ali mogu da ostanu u prirodi stotinama godina. U EU svake godine više od osam milijardi kesa ne završi tamo gde treba već u prirodi, što ima ogromne ekološke, ekonomske i socijalne posledice. Svaki građanin Evropske unije iskoristi u proseku gotovo 200 plastičnih kesa godišnje ali se potrošnja znatno razlikuje od zemlje do zemlje pa Danac godišnje upotrebi prosečno četiri a Poljak više od 450 kesa.

Prema predlogu usvojenom 4. novembra, članice EU moći će da izaberu najpogodniji način za smanjenje upotrebe lakih plastičnih kesa, uključujući naknade, postavljanje nacionalnih ciljeva ili ograničenje prodaje.

"Počeli smo da rešavamo veoma ozbiljan i vidljiv ekološki problem. Svake godine u Evropi van smeća završi više od osam milijardi plastičnih kesa koje prave ogromnu ekološku štettu. Neke članice su već postigle dobre rezultate u smanjenju upotrebe kesa. Ako ih ostale članice budu sledile, mogli bi da smanjimo ukupnu potrošnju u EU za 80% u poređenju sa sadašnjom", istakao je evropski komesar za životnu sredinu Janez Potočnik.

Predlog Komisije zapravo nosi izmene direktive o ambalaži i ambalažnom otpadu. Prva izmena podrazumeva da će članice morati da usvoje mere za smanjenje potrošnje plastičnih kesa tanjih od 50 mikrona jer se one retko koriste ponovo, kao što je slučaj sa onim debljim, dok se druga tiče ekonomskih instrumenata za smanjenje potrošnje.

Komisija ističe da su mere za smanjenje korišćenja plastičnih kesa, poput naknada, dale ohrabrujuće rezultate u nekim članicama, što dokazuje da je upotrebu kesa moguće smanjiti. Kao pozitivni primeri navode se irski namet i danski porez na plastične kese.

Predlog stiže nakon niza mera pojedinih članica EU i poziva ministara ekologije EU upućenih Komisiji da nađe način za akciju na nivou Unije. Prethodile su mu i široke javne konsultacije.

Statistike pokazuju da je u 2010. godini na tržištu EU utrošeno 98,6 milijardi plastičnih kesa ili prosečno 198 po stanovniku. Najveći deo tih kesa (oko 90%) bile su one lake koje se retko ponovo koriste.

Najmanje kesa po stanovniku troši se u Danskoj i Finskoj, samo četiri godišnje u proseku, a najviše u Poljskoj, Portugaliji i Slovačkoj, po 466.

Prema podacima Jurokomerca (EuroCommerce), udruženja trgovaca koje predstavlja velike maloprodajne lance poput Karfura (Carrefour), Teska (Tesco) i Ikee, njihove članice na dobrovoljnoj bazi već sprovode akcije za manju upotrebu plastičnih kesa.

"Unapređenje se beleži u poslednjih deset godina jer smo kupcima ponudili alternativu (plastičnim kesama)", ističe se u saopštenju Jurokomerca, preneo je EurActiv.com.

Kako navodi to Udruženje, kupcima se nude kese za više kupovina napravljene od materijala koji se reciklira kako bi ih podstakli da promene ponašanje i navike u kupovini.

Zahvaljujući akcijama, članice Jurokomerca smanjile su potrošnju plastčnih kesa sa prosečno 500 po stanovniku EU u 2008. na 198 kesa u 2010. godini.

Bacanje plastičnih kesa u smeće ima ekološke efekte (zagađuje vazduh, vodu, zemljište, more, doprinosi smanjenju biodiversiteta), ekonomske (gubitak sirovina, gubici onih koji se bave reciklažom i turističkog sektora, troškovi za čišćenje) i socijalne (gubitak estetike pejzaža, potencijalni efekti po ljudsko zdravlje).

Od plastičnh kesa posebno strada morski svet i Komisija procenjuje da 94% ptica koje žive u oblasti Severnog mora u stomaku ima plastiku.

Izvor: EurActiv.rs

Posetioci ovogodišnjeg 46. međunarodnog sajma LORIST i sajma ekologije EKO-SVET bili su u prilici da se upoznaju sa projektima koje trenutno "Cefiks" realizuje. Nama bitan projekat pre svega je projekat "ConSENSus" - partnerski pristup u kreiranju politike životne sredine. Nosilac projekta je Beogradska otvorena škola - BOŠ, a partneri na projektu pored CEFIX-a su još i UNEKOOP iz Paraćina i Aarhus centar iz Kragujevca. Na štandu "Cefiksa" održana je kratka prezentacija projekta, a posetiocima sajma je ovom prilikom deljen promotivni materijal projekta "ConSENSus". 

Koncept "Samogrejne ekološke kuće" akademika Veljka Milkovića predstavlja visokoenergetski efikasan građevinski objekat pasivne solarne arhitekture koji se greje pomoću sunčeve energije okrenut ka jugu sa instaliranim reflektujućim površinama oko prozorskih okvira, kao inovativnom solarnom tehnologijom uvećanja toplote i svetla koje ulazi u objekat, i zemljanim omotačem oko konstrukcije kuće za maksimalno zadržavanje besplatne sunčeve energije.

Tokom višedecenijskog verifikovnog naučnog praćenja rezultata i efekata korišćena, potvrđeno je da "Samogrejna ekološka kuća" ostvaruje uštede u grejanju do 85%, uštede u hlađenju 100%, uštede u osvetljenju oko 30% i uštede u građevinskom materijalu od oko 10% te tako predstavlja jedini stambeni objekat kod koga se sa najmanje ulaganja ostvaruju najveće uštede energije.

Idejni tvorac ovog koncepta gradnje i autor patenta samogrejne ekološke kuće - solarne zemunice je akademik Veljko Milković, istaknuti istraživač i pronalazač iz Novog Sada.

Samogrejna ekološka kuća je suštinski različita od klasične kuće i to prvenstveno zbog potpuno nove koncepcije grejanja prostorija – pojačanim direktnim sunčevim zračenjem i maksimalnim iskorišćenjem energije. Ušteda energije se postiže upotrebom reflektujućih površina - sjajnih aluminijumskih folija - postavljenih iznad i ispod prozorskih okvira kuće radi povećanja solarnog dobitka tj. količine sunca koje uđe u kuću što je u ovom slučaju 2,5 puta veće nego kod običnih kuća. Sve ostale specifičnosti ove kuće proizilaze iz osnovnog zahteva za maksimalnim iskorišćenjem i zadržavanjem besplatne sunčeve toplote, a otud i glavna pretpostavka da ovakva kuća bude ukopana i prekrivena zemljanim slojem i svojom jedinom otvorenom stranom orijentisana ka jugu radi maksimalnog zahvata sunčevog zračenja.

 

leto zima2

Tehnologija uštede energije – sistem reflektujućih površina

Ušteda u grejanju se zasniva na upotrebi reflektujućih površina.
U cilju maksimalnog iskorišćenja sunca i za uspešno grejanje tokom cele zime, potrebno je više puta povećati sunčevo zračenje koje ulazi kroz obične prozore i pri tome zadržati postojeći nivo toplotnih gubitaka kroz njih. Ovo je sa velikim uspehom postignuto specijalno proračunatim gornjim i donjim reflektujućim površinama, koje su ugrađene iznad i ispod svakog prozora.

reflektujuce-povrsine1a

Pod ovim se podrazumevaju površine koje u velikoj meri reflektuju direktno i difuzno zračenje Sunca (oko 80%). To su sjajne (aluminijumske) folije, limovi ili premazi (lakovi i boje) na čvrstoj podlozi postavljeni iznad i ispod svakog prozora na objektu kuće. Gornja reflektujuća površina je fiksna i uklopljena u strehu, dok se donja nalazi ispod prozora, pokretna je i služi kao kapak (mehanizam za regulaciju donje reflektujuće površine može biti sličan kao kod roletne, a u zatvorenom položaju reflektujuća površina je znatno efikasnija od roletne).

Reflektujuće površine su najjednostavniji i najjeftiniji solarni uređaj koji pored toplotnog dejstva služi i za povećanje unutrašnje osvetljenosti objekta te je na taj način ostvarena ušteda i u osvetljenju od oko 30%. Faktor povećanja sunčevog zračenja u objektu je ovako i do 2,5 puta veći.

zahvat-suncevog-zracenja2

Istorijat inovacije

Koncept samogrejne ekološke kuće je projekat koji se istražuje i razvija već više od tri decenije: inspiracija Veljku Milkoviću za samogrejne eko-kuće je bilo njegovo istraživanje Petrovaradinske tvrđave. Koncept samogrejnih ekoloških kuća sa zemljanom zaštitom i reflektujućim površinama je ideja koje je začeta krajem 70-ih godina 20 veka; poveća maketa kuće je napravljena 1978. dok je 1979. godine napravljen prvi model od drveta na kome su vršena testiranja i ispitivanja. Nakon toga urađeno je više naučnih radova (prvi 1979.) i Milković je učestvovao na brojnim naučnim skupovima sa prezentacijom ovakvog koncepta gradnje.
Prva patenta prijava za samogrejne eko-kuće podneta je 1977. a poslednja 2007. godine sa nadogradnjom i poboljšanjima u tehnologiji gradnje. Prva knjiga o ovim kućama „Solarne zemunice – dom budućnosti“ izašla je 1983. u koautorstvu sa Aleksandrom Nikolićem, a druga „Ekološke kuće“ 1991. godine (štampana u četiri neizmenjena izdanja), koje su rasprodate u više od 6.000 primeraka. Projekat je učestvovao na internacionalnim naučnim skupovima i konferencijama u Milanu (1995.), Nagoji (1996.) i Rimu (2010.).
Do sada je napravljeno desetak kuća po konceptu samogrejne eko-kuće Veljka Milkovića sa zemljanom zaštitom i/ili reflektujućim površinama. Najveća i najreprezentativnija kuća je vlasništvo dipl. inž. Aleksandra Nikolića iz Novog Sada koji je vršio projektovanje i izradio izvođački projekat te 1994. završio gradnju svoje eko-kuće u kojoj uspešno živi sa porodicom više od 18 godina.
Naučna i stručna saradnja ostvarena je sa Fakultetom tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu na čelu sa prof. dr Slobodanom Krnjetinom, dipl. inž. građevinarstva, gde je ova inovacija ušla u zvaničan nastavni program u okviru predmeta „Ekologija i građena sredina“ gde studenti arhitekture, građevinarstva i inženjerstva zaštite životne sredine razvijaju dalja arhitektonska i konstrukciona rešenja ovog koncepta. Koncept se izučava i u okviru predmeta „Unutrašnje instalacije“ na Visokoj građevinsko-geodetskoj školi u Beogradu.
Samogrejne kuće poslužile su i kao inspiracija i tema za brojne knjige, naučne i studentske radove (seminarske, diplomske, master i magistarske radove) kao i za doktorske disertacije.
2002. godine Veljko Milković dobija najveće priznanje svog rodnog grada, „Novembarsku povelju Grada Novog Sada“, između ostalog i za pronalazak samogrejne eko-kuće i izuzetan doprinos i inovacije u oblasti ekologije i energetike, a 2009. godine samogrejna eko-kuća biva proglašena i za jednu od 9 najboljih tehnoloških inovacija u Srbiji.
2010. godine međunarodna fondacija "Energy Globe" proglasila je samogrejnu ekološku kuću nacionalnim pobednikom "Energy Globe Award" za Republiku Srbiju za svoje više nego uspešno rešenje upotrebe solarne energije u arhitekturi i postignute izvanredne rezultate energetske efikasnosti u zgradarstvu.
2012. godine samogrejna eko-kuća postaje, na predlog Ministarstva građevinarstva i urbanizma, zvanični predstavnik Republike Srbije na UNECE izložbi održive gradnje i zelene arhitekture "Building the Future We Want" povodom obeležavanja "Svetskog dana habitata 2012" u Palati nacija u Ženevi, Švajcarska.

http://www.samogrejnekuce.com

PokloniIOtpadSkloni