06. Jun, 2020.

Planirani trodnevni  Eko-kamp „Vršačke planine“ okupiće 30 učenika koji su odabrani iz pet gradskih osnovnih škola, zajedno sa nastavnicima i sa pet članova projektnog tima. Kamp startuje u sredu, 28. septembra ove godine. Učesnici kampa biće smešteni u dečijem odmaralištu Crvenog krsta, a njegovo finansiranje je obezbeđeno u okviru realizacije republičkog projekta Ministarstva za poljoprivredu i zaštitu životne sredine, te uz pomoć SO-e Vršac, JKP „Drugi oktobar“, kompanije „Swisslion“ Takovo i Osnovne škole „Mladost“ Vršac.

Kamp se izvodi delom u zatvorenom prostoru ( predavanja i diskusije ), a najviše u prirodi, te kroz nekoliko radionica od kojih posebnu pažnju zauzima izrada solarnog kolektora od aluminijskih limenki. Ovaj projekat je započeo ranije kroz dve radne subote ekipe Osnovne škole „Mladost“ na čelu sa profesorom TiO, Draganom Vladislavom, a pre toga sakupljanjem 210 komada limenki. Učenici su u kabinetu TiO, van redovne nastave, prvo otvarali, zatim prali, bušili i sortirali limenke koje se u sledećoj fazi rada lepe vatrostalnim silikonom, farbaju sa mat crnim sprejom, a onda pakuju u posebno izrađenu kutiju napravljenu od vodootpornog materijala. Najveći deo posla biće urađen prilikom boravka na Vršačkom bregu, a završnica u prostoriji „Cefiksa“ u Vršcu gde će kolektor služiti za dogrevanje poslovnog prostora ovog udruženja koje je nosilac projekta. Kolektor će služiti i za kasniju demonstraciju rada zanimljivog načina korišćenja solarne energije. Biće opremljen sa elektronikom za automatsko upravljanje i regulaciju temperature pomoću tzv. diferencijalnog temperaturnog prekidača.

 

Od ostalih planiranih radionica navedimo likovnu, a od aktivnosti obilazak Vršačkog brega i renovirane kule na Bregu, zatim čišćenje jednog dela pešačkih staza. Turistički vodič će ih prilikom obilaska terena upoznati sa zanimljivostima zaštićene zone Vršačkog brega i Vršačke kule koja je prepoznatljivi zaštitni znak grada Vršca i kulturno-istorijski spomenik.

Pored niza radnih aktivnosti, učenici će se baviti i popodnevnim sportskim i takmičarskim aktivnostima, a u večernjim satima će biti organizovane dve žurke uz prisustvo zaduženih nastavnika i članova projektnog tima. Za učenike kamp predstavlja svojevrsnu školu u prirodi, sa ciljem da nešto korisno nauče, a posebno da se upoznaju sa ekologijom i načinima korišćenja solarne energije.

Bosna i Hercegovina se odlično kotira na svjetskom nivou po kapacitetima obrazovanja u matematici i nauci i po broju naučnika i inženjera, kazao je Gordan Milinić, direktor nacionalne Agencije za unapređenje stranih investicija (FIPA). U kontekstu privlačenja stranog kapitala i proizvodnih šema, zemlja ima sve tražene profile, od doktora nauka i tehnologa do tehničara i kvalificiranih radnika, izjavio je u razgovoru s Balkan Green Energy Newsom.

Ovaj državni zvaničnik je u svakodnevnom kontaktu s predstavnicima zainteresovanih firmi iz inostranstva ali i sa stranim investitorima koji već posluju na domaćem tržištu. Potencijalni ulagači obraćaju najviše pažnje na profitabilnost projekta, poticaje i komparativne prednosti u odnosu na region, ali uzimaju u obzir i svjedočenja postojećih investitora o ambijentu za ulaganje i vrijeme povrata investicije, izjavio je Milinić.

Bili ste diplomata visokog ranga. Na šta obraćate pažnju u kontaktima sa ambasadama zemalja iz kojih dolaze investitori?

U principu imamo odličnu suradnju sa akreditiranim ambasadama kada je u pitanju oblast kojom se FIPA bavi. Ta se suradnja ogleda u učešću na privrednim dešavanjima koje obje strane organiziraju sa ciljem promocije i Bosne i Hercegovine i zemlje koju ambasador predstavlja, kao i njihovih mogućnosti. Potom učestvujemo u određenim projektima koje organiziraju ambasade, a oni se tiču promocije zemlje i privlačenje stranih investitora.

Određeni broj stranih investitora dolazi u BiH preko ambasade ili privrednih predstavništava određenih zemalja, koje nam upućuju te investitore radi pružanja potrebnih informacija i pomaganja oko realizacije investicije.

Mi od ambasada tražimo, u principu, da nam upućuju sve potencijalne investitore koji su zainteresirani za ulaganje u bilo koji sektor privrede BiH. Njihovi predstavnici također posjećuju FIPA-u kako bi prenijela zapažanja investitora o određenim administrativnim preprekama na čijem otklanjanju agencija radi sa nadležnim institucijama.

Šta je potrebno za uspjeh u nastojanju da se potencijalni investitor posveti projektu u Bosni i Hercegovini iz oblasti zelene energije, komunalnih usluga i održivog razvoja?

Najprije je to kvalitetno pripremljen investicioni projekat, potom povoljan ambijent za direktna strana ulaganja i poticajne cijene električne energije. Spremnost bh. administracije i nadležnih institucija neće izostati.

Koliki je kapacitet BiH u inženjeringu i kvalificiranim radnicima za usluge i razvoj u segmentu obnovljivih izvora i energetske efikasnosti? Potencijal prilagođavanja obrazovnih institucija i spremnost lokalne radne snage su neke od najvažnijih faktora u privlačenju investicija.

BiH ima obrazovanu, kvalificiranu, inovativnu i cjenovno konkurentnu radnu snagu (u odnosu na zemlje Europske unije). Prema Izvještaju o globalnoj konkurentnosti Svjetskog ekonomskog foruma za 2013/14. godinu, zauzela je najbolju poziciju u regionu prilikom uporedne analize indeksa dostupnosti naučnika i inženjera (27. mjesto od 148 zemalja) i indeksa kvaliteta obrazovanja  u matematici i nauci (13.mjesto od ukupno 148 zemalja).

Koji segment u sistemu ima prioritet za jačanje komunikacije i saradnje sa investitorima? Da li je bilo poboljšanja u posljednje vrijeme?

Kad je riječ o promociji onda su to direktni kontakti sa potencijalnim investitorima i ambasadama, predstavljanje investicionih projekata putem web stranice FIPA-e i na investicionim konferencijama u zemlji i inostranstvu (kao što je RENEXPO platforma), te međunarodni sajmovi.

U okviru podrške postojećim stranim investitorima 2006. godine je uveden program postinvesticione brige o investitorima (aftercare) u okviru kojeg najmanje jedanput godišnje organiziramo posjete stranim kompanijama sa ciljem prevazilaženja eventualnih problema u poslovanju.

Također, smo intenzivirali kontakte, osigurali podršku i uvezali sve relevantne institucije koje rade na unapređenju poslovnog okruženja. Promijenili smo i praksu birokratskog pristupa prema stranim investitorima. Proaktivni smo u traženju investitora, u čemu već bilježimo napredak.

Kakva pitanja o standardima zaštite okoliša čujete od predstavnika stranih kompanija? Kakva su pravila u odnosu na zemlje u okruženju?

Pitanja o zaštiti životne sredine se uglavnom odnose na usaglašenost sa normativima i standardima Europske unije u toj oblasti.

Kakve projekte planira da pokrene Marubeni iz Japana?

Predstavnici japanske firme Marubeni su se interesirali za postojeće energetske projekte (termoelektrana, hidroelektrana, vjetroelektrana i onih koje koriste otpad, biomasu i biogas za proizvodnju električne energije), kao i projekte koji se odnose na sektor voda i zaštite životne sredine.

Uručeni su im raspoloživi projekti javnih i privatnih kompanija u BiH, te predstavljene  detaljne informacije o uslovima za ulaganje i statusu stranog investitora, koji je izjednačen u pravima i obavezama sa domaćim investitorima.

Kakav je status programa za kogeneracijska postrojenja koja koriste drvni otpad i uključivanje 40 općina u Bosni i Hercegovini? Kakav je položaj kompanije Pyrox iz Italije?

FIPA i firma Alfa invest su 19. jula u Sarajevu organizirali prezentaciju projekta "Energetska efikasnost primjenom kogeneracije iz biomase" sa ciljem povećanja italijanskih investicija, a samim tim i poboljšanja ekonomske situacije u zemlji i otvaranja radnih mjesta.

Riječ je o projektu vrijednom 150 miliona eura koje je italijanska firma Pyrox spremna uložiti u 40 opština u BiH koje bi na osnovu biznis plana trebalo da zarađuju po milion eura godišnje i da zaposle 25 radnika.

Kakvi su planovi investitora iz Mađarske?

Mađarska planira da investira 61 milion eura u BiH u 2016. godini u projekte zaštite okoliša, poljoprivrede, turizma i energetike. Od FIPA-e se očekuje da investitorima prezentira mogućnosti, posebno projekte iz navedenih sektora, te da animira sve institucije u BiH koje učestvuju, da potencijalnim investitorima pruže punu podršku i pomognu u započinjanju djelatnosti.

Izvor: balkangreenenergynews.com

U Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije potpisan je ( 12.08.2016. ) ugovor o realizaciji projekta pod nazivom Eko-škola „Vršačke planine“ koji je u veoma jakoj konukrenciji od 218 prijavljenih učesnika zauzeo respektivno 35 mesto, sa ukupno 77 osvojenih bodova. Odobrena sredstva ministarstva iznose 347.500 dinara, dok je vrednost projekta oko pola miliona dinara. Sva planirana sredstva su strogo namenska i prebacuju se na posebno otvoren podračun udruženja, a pravdaju završnim Izveštajem o realizaciji projekta do kraja tekuće godine.

Eko-škola se izvodi u prirodi 28, 29. i 30. septembra 2016. godine putem kampa sa 30 odabranih učenika petog i šestog razreda, pet nastavnika iz gradskih osnovnih škola i pet članova projektnog tima. Kamp će biti smešten u objektu Crvenog krsta na Vršačkom bregu sa nekoliko radionica, među kojima posebno interesovanje izaziva izrada solarnog kolektora uz stručnu asistenciju jednog profesora TiO i zaduženih članova projektnog tima koji imaju iskustva i potrebnog znanja u toj oblasti. Kolektor se gradi kao ogledni radni primerak za dogrevanje prostorija „Cefiksa“ u Vršcu, a finansira iz sopstvenih sredstava.

Prvog radnog dana biće organizovana dva predavanja iz uštede energije i zaštite životne sredine, drugog dana poseta Vršačkoj kuli i čišćenje dela Vršačkog brega uz organizovan odvoz sakupljenog smeća, a trećeg dana je planiran obilazak prvog stepena zaštite Vršačkih planina i predavanje u prirodi.

Pored niza radnih aktivnosti učenici će imati slikarsku radionicu, sportska takmičenja i večernje druženje uz muziku, a obezbeđen im je pansionski smeštaj u dečijem odmaralištu „Doma Crvenog krsta“ na Bregu i jedan obrok u prirodi uz budno oko volontera iz Crvenog krsta.

Sve aktivnosti biće medijski propraćene, a planirane pripreme kampa obaviće se tokom septembra uz aktivnu saradnju sa gradskim osnovnim školama koje će odabrati učenike i odgovarajući profil nastavnika.

 

„S našim projektima za podsticaje, firme koje zadovoljavaju uslove imaju priliku da ponude moderne tehnologije našim građanima. Na taj način se u Crnoj Gori stvara novi segment tržišta“, izjavila je za Balkan Green Energy News Dragica Sekulić, koja vodi Direktorat za energetsku efikasnost. Ovo telo, koje je Ministarstvo ekonomije osnovalo, radi na izradi dugoročnog i održivog mehanizma finansiranja, gde će programi biti prilagođeni grupama korisnika, dodala je i naglasila da preduzeća i njihovi zaposleni u izvođenju projekata unapređuju i stiču znanja. „Kompanije takođe unapređuju svoj poslovni portfelj. Stoga, svi učesnici imaju koristi u više aspekata“, kaže naša sagovornica.

Poduhvati iz energetske efikasnosti uključuju obnovu javnih zgrada i stimulacija za građane. Sekulić je postala direktorka nadležne institucije pre dve i po godine. Ministarstvo je obezbedilo podršku Evropske unije preko Instrumenta pretpristupne pomoći (IPA) i sve mogućnosti za razradu sistema finansiranja će biti razrađene, a obuhvataće i korišćenje obnovljivih izvora, izjavila je. Aktivnosti su usmerene na domaćinstva, javni sektor, firme i opštine.

Svesno da neke lokalne samouprave nisu u mogućnosti da ispune sve zakonske obaveze na polju energetske efikasnosti, ministarstvo je odredilo sredstva iz budžeta za tekuću godinu za podršku za 13 opština u centralnom i severnom delu Crne Gore da bi planirale mere, kaže Dragica Sekulić. Veći deo primorja takođe koristi pretpristupne fondove, dodala je.

Izvor: balkangreenenergynews.com

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije odobrilo je realizaciju projekta udruženja građana „Cefix“ iz Vršca pod nazivom Eko škola „Vršačke planine“. U veoma jakoj konkurenciji od 218 prijavljenih kandidata za različite projektne aktivnosti  iz zaštite i očuvanja životne sredine projekat „Cefix-a“ osvojio je od strane stručne komisije Ministarstva 77 bodova, čime je zauzeo respektivno 35 mesto, a ukupno je odobreno 160 projekata. Od ukupnog broja prijavljenih kandidata 58 projekata nije dobilo zeleno svetlo za njihovu  realizaciju. Ukupna planirana i prijavljena vrednost projekta Eko škole iznosi 492.500 dinara, od čega je 25.000 dinara navedeno kao vlastito učešće, a učešće drugih donatora sa područja opštine iznosi 73.500 dinara.

Eko škola „Vršačke planine“ se izvodi u prirodi u predelu zaštićenog prirodnog dobra “Vršačke planine” u periodu do kraja novembra 2016. godine. Ovaj kamp biće realizovan u tri radna dana u dečijem odmaralištu „Dom Crvenog krsta“, a u njemu učestvuje 30 učenika petog i šestog razreda iz pet gradskih osnovnih škola. U radu kampa biće uključeno pet predmetnih nastavnika i pet članova projektnog tima: koordinator, predavač, sportski referent, kreator likovne radionice, rendžer-vodič ( predavač u prirodi ).

U sklopu kampa biće održana dva prigodna predavanja (zaštita životne sredine i ušteda energije), kolektivna akcija čišćenja dela Vršačkog brega, predavanje u prirodi o biodiverzitetu vršačkih planina. Biće organizovana likovna radionica, kao i razna sprotska i kviz takmičenja i kulturno-zabavne aktivnosti u večernjim satima. Svaki član projektnog tima, zajedno sa predmetnim nastavnicima, biće stalno zadužen za određenu radnu, sportsku, ili kulturno-zabavnu aktivnost. Aktivnosti će biti propraćene od strane lokalnih medija.

Za vreme rada kampa biće angažovani volonteri Crvenog krsta, Doma zdravlja Vršac, a odvoženje smeća, nakon zajedničke akcije čišćenja dela Vršačkog brega, izvršiće ekipe JKP „Drugi oktobar“ Vršac. Sve pripremne radnje za rad kampa obaviće se tokom septembra 2016. godine uz prethodni dogovor sa direktorima osnovnih škola o izboru učenika i odgovarajućeg profila nastavnika.

 

 

 

Zahvaljujući političkoj i ekonomskoj podršci obnovljivim izvorima energije u Nemačkoj, Španiji i drugim zemljama u proteklih dvadeset godina, napravljen je ogroman napredak u pogledu efikasnosti, pogotovo kod vetroparkova i fotonaponskih panela, kaže Bojan Reščec, direktor RP Globala u Hrvatskoj. U intervjuu za Balkan Green Energy News on je istakao da se ta dva segmenta potvrđuju kao najjeftiniji vid proizvodnje električne energije na sve većem broju tržišta, pored toga što su najčistiji.

Kako se troškovi proizvodnje rapidno smanjuju, energija iz obnovljivih izvora postaje konvencionalnija i RP Global prilagođava tome svoj pristup, kaže Reščec.

„Radimo na projektima u zemljama u kojima ne postoji sistem podsticajnih mera; stoga moramo biti konkurentni na tržištu, sa najnovijom tehnologijom i najnižom proizvodnom cenom“ rekao je i dodao da je glavni cilj kompanije proširenje portfelja proizvodnih kapaciteta te da se koncentriše na Zapadnu Evropu i odabrane zemlje Centralne i Istočne Evrope, kao i Latinsku Ameriku. Prema njegovim rečima, glavni kriterijum za odabir zemlje je dobro definisan pravni okvir, kao i načelna politička podrška proizvodnji energije iz obnovljivih izvora.

Upitan o primeni novog zakonskog okvira za obnovljive izvore u Hrvatskoj i donošenju pratećih propisa, sagovornik BGEN-a je napomenuo da je prošla vlada sastavila neke od podzakonskih akata, ali da ih nije usvojila. "Već neko vreme čekamo da nastavimo s aktivnostima, jer još nismo dobili jasnu poruku od donosilaca odluka. Sada smo dobili poziv da učestvujemo u postupku više nego ranije, ali ipak – potrebni su nam odgovori na neka suštinska pitanja. Voleli bismo više da ulažemo u Hrvatsku ukoliko nas bude motivisao pravni okvir", kazao je.

Reščec kaže da će značaj skladištenja energije porasti jer da se u energetskom sektoru baterije mogu na koristiti razne načine, kao i da je decentralizovanje proizvodnje, uglavnom vezano za energiju sunca, interesantna oblast za kompaniju. RP Global je u aprilu pustio u rad vetroelektranu Rudine severozapadno od Dubrovnika, čime je postao najveći investitor u energiju vetra na hrvatskom tržištu. Kompanija, čija su sedišta u Beču i Madridu, ima elektrane u Portugalu, Poljskoj, Hrvatskoj, te ugovore o održavanju tri vetroparka u Francuskoj i solarne elektrane u Tanzaniji. Ukupna vrednost njene aktive je prošle godine iznosila 383,1 milion evra, a ima oko stotinu zaposlenih.

Izvor: balkangreenenergynews.com

 

Audio video produkcija "Vila", šestom epizodom, nastavlja emitovanje drugog ciklusa serijala "Mala škola elektronike". Autor je profesor Hasan Helja, novinar Sretko Marjanov, a snimatelj Branislav Vila. Video materijal montirala je AVP "Vila". Serijal "Mala škola elektronike" možete da gledate na TV Banat, na portalu evrsac.rs i na sajtu udruženja Centra za energetsku efikasnost cefix.rs, podržalo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije. U drugoj emisiji drugog ciklusa govori se o nabavci i sortiranju elektronskih komponenti.

program SENSE

Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu (REC) Kancelarija u Srbiji, uz podršku Švedske međunarodne agencije za razvoj i saradnju (SIDA), pokrenuo je trogodišnji program podrške organizacijama civilnog društva (OCD) u Srbiji - SENSE. Program ima za cilj promovisanje učešća OCD u procesima donošenja odluka po pitanjima životne sredine, kako bi se doprinelo inkluzivnijem upravljanju u oblasti životne sredine baziranom na konsenzusu.

Program SENSE pruža organizacijama civilnog društva (OCD) koje su aktivne u oblasti održivog razvoja izvanrednu mogućnost da dobiju finansijsku podršku za svoje projekte kao i da razviju kapacitete kroz učešće u sledećim komponentama ovog projekta:                                    

1.    Komponenta finansijske podrške projektu (grantovi), 

2.    Razvoj kapaciteta (dva trening modula Master kursa u Srbiji i u EU), 

3.    Dijalog i umrežavanje, i 

4.    Medijska komponenta (razvoj kapaciteta i dopiranje do javnosti).

Ukupan budžet projekta je 2.2 miliona evra, od čega je 960.000 evra  namenjeno direktnoj  podršci projektima OCD (grantovima) kroz dva poziva.

Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu (REC) Kancelarija u Srbiji, uz podršku Švedske međunarodne agencije za razvoj i saradnju (SIDA), pokrenuo je trogodišnji program podrške organizacijama civilnog društva (OCD) u Srbiji - SENSE. Program ima za cilj promovisanje učešća OCD u procesima donošenja odluka po pitanjima životne sredine, kako bi se doprinelo inkluzivnijem upravljanju u oblasti životne sredine baziranom na konsenzusu.

Program SENSE pruža organizacijama civilnog društva (OCD) koje su aktivne u oblasti održivog razvoja izvanrednu mogućnost da dobiju finansijsku podršku za svoje projekte kao i da razviju kapacitete kroz učešće u sledećim komponentama ovog projekta:                                    

1.    Komponenta finansijske podrške projektu (grantovi), 

2.    Razvoj kapaciteta (dva trening modula Master kursa u Srbiji i u EU), 

3.    Dijalog i umrežavanje, i 

4.    Medijska komponenta (razvoj kapaciteta i dopiranje do javnosti).

Ukupan budžet projekta je 2.2 miliona evra, od čega je 960.000 evra  namenjeno direktnoj  podršci projektima OCD (grantovima) kroz dva poziva.

Srbija je u procesu pristupanja EU, što zahteva prilično intenzivan rad na zakonodavstvu i usvajanje istog. Veliki procenat zakona koji se u ovom procesu donosi je upravo iz oblasti životne sredine. Postoji opšte mišljenje da tu leže brojni izazovi, posebno imajući u vidu da odluke donete bez konsenzusa daju neprimenljive, nerealistične politike (neprimerene potrebama na lokalnom nivou), nerealna rešenja i velike probleme u implementaciji. Nove zakone i politike je, stoga, neophodno donositi transparentno i uz uključivanje javnosti i primenu participativnog principa. Uloga OCD je u tom pogledu presudna. 

http://www.sense.org.rs/index.php/sense

 

 

 

Nastavlja se uspešna realizacija drugog serijala „Mala škola elektronike“, koji predviđa plansko snimanje osam namenskih obrazovnih emisija, koje su usmerene ka naprednim učenicima osnovne i srednje škole. U pripremnoj fazi sistematski se prikuplja audio i video materijal sa različitih mesta, odnosno iz nekoliko renomiranih servisa iz Vršca, koji se bave opravkom i servisiranjem električnih uređaja, ali i distribucijom elektronskih komponenti kojih nema na domaćem tržištu. Kao vlastiti doprinos u obrazovnom domenu, ekipa projekta, koji finansira Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, organizuje radionicu sa grupom odabranih učenika iz Osnovne škole „Mladost“ iz Vršca.

Radionica će se izvesti u kabinetu navedene osnovne škole i trajaće dva radna dana ( 28 - 29. jula 2015. godine ), sa stručnim predavanjima i spajanjem KIT kompleta. Predavanja će biti iz oblasti poznavanja elektronskih komponenti i čitanja električnih šema, zatim sa praktičnom demonstracijom lemljenja na univerzalnim i namenskim štampanim pločicama. Svaki od učenika će dobiti na poklon jedan komplet iz elektronike ( KIT ), koji  će sam da spaja i na kraju da ispita njegovu ispravnost i primenu. Stručnu  pomoć, pored autora projekta, u radionici će pružiti Dragan Vladislav, profesor TiO iz Osnovne škole „Mladost“ iz Vršca i Laslo Laci Benak,  dugogodišnji član Radio kluba Vršac. Pored učenika, obezbediće se prisustvo i pomoć drugih zaljubljenika elektronike. Kao sponzor, iz svog proizvodnog programa, je „Swisslion“ Takovo Vršac, koji uvek ima potrebnog sluha i razumevanja za emisije obrazovnog tipa, posebno kada se radi o edukovanju mladih. Svoj neposredan doprinos i pomoć pružaju “Cefix“, AVP Vila iz Vršca, zatim prestižni servisi: „Spektar“, „Fonos“ i „Kalinov“ iz Vršca, gde su snimljeni veoma zanimljivi video materijali koji se montiraju u drugoj fazi realizacije projekta. KIT kompleti su kupljeni iz proizvodnog programa Kelco d.o.o. Beograd, a biće uručeni kao pokloni, nakon njihove montaže i provere ispravnosti rada, svim učenicima koji učestvuju u radionici.

Cilj projekta je edukacija omladine u oblasti naučno-tehničkog stvaralaštva, posebno učenika koji se bave primenjenom elektronikom, a rezultat će biti serija od osam obrazovnih emisija u trajanju po dvadeset minuta, koju će krajem tekuće godine izdati AVP Vila. Pored prezentacije na sajtu “Cefix-a”, emisije će biti dostupne i u obrazovnim programima lokalne TV “Banat” i na portalu E-Vršac. Autor prvog i drugog  dela serijala projekta je Hasan Helja.

 

Finansiranje pomoću raspodele postojećih troškova

Durkovic


Aleksandar Durković
Konsultant

Trenutno najviši javni interes u Srbiji je konsolidovanje javnih finansija kako bi državna uprava, pokrajinske i lokalne samouprave obezbedile stabilne početne budžetske pozicije i bilanse neophodne za uspostavljanje održivog ekonomskog razvoja u okviru svojih nadležnosti. Važan element održive ekonomije i zelenog rasta svakako je efikasna proizvodnja dovoljnih količina energije na ekološki prihvatljiv način i njena racionalna upotreba u modernim tehničkim sistemima.

Jedna od značajnijih budžetskih stavki svakog nivoa državne uprave je bilansna nabavka energenata i energije potrebnih za kvalitetno grejanje javnih objekata i javno osvetljenje javnih površina. Zajedno sa troškovima održavanja i upravljanja tehničkim sistemima koji koriste ove energente kako bi pružali tražene (komunalne) usluge, budžeti različitih nivoa državne uprave mogu biti zauzeti i sa više od 10 odsto ukupnih aproprijacija.

Smanjenje troškova za nabavku energenata i energije i održavanje tehničkih sistema i upravljanje njima kao potrošačima energije, predstavlja stoga nedvosmislen javni interes koji se može postići isključivo investicijama u poboljšanje kvaliteta pružanja odgovarajuće javne usluge (ako ne računamo i podizanje svesti i promociju domaćinskog i profesionalnog odnosa prema poverenim obavezama, što ne zahteva skoro nikakva ulaganja).

Bez kapitalnih ulaganja

U ovom slučaju, nove investicije mogu se generisati iz raspodele postojećih troškova bez potrebe za novim kreditnim zaduživanjem javnog sektora (Capex–neutralno finansiranje – bez kapitalnih ulaganja). Postojeći troškovi definisani su kroz odgovarajuće budžetske aproprijacije koje se planiraju na godišnjem nivou za troškove nabavke energenata ili energije, troškove održavanja i upravljanja tehničkim sistemima (koji bi trebalo da obuhvate i zanavljanje amortizovane tehničke opreme i uređaja nakon isteka njihovog ekonomski isplativog životnog veka) i administrativne troškove javne uprave (zarade i doprinose za zaposlene, uključujući tu i zaposlene u javnim preduzećima i raznim direkcijama u javnom sektoru zaduženim za pružanje javnih usluga).

Ako se ovako definisani neizbežni postojeći godišnji troškovi ekstrapoliraju na pretpostavljeni period pružanja javne usluge od 10 do 20 godina (što je ekonomski isplativi životni vek većine tehničkih sistema) i saberu, ukupan iznos troškova može predstavljati očekivanu potrebnu investiciju za finansiranje odgovarajućeg projekta, koji može biti interesantan nekom od potencijalnih kvalifikovanih privatnih partnera.

Okvir periodične otplate

Troškovi javne strane mogu se transformisati u potencijalnu investiciju privatnog partnera raspodelom troškova, na način da javna strana investiciju privatnog partnera u odgovarajući projekat otplaćuje kroz ugovorene periodične naknade koje su maksimalno jednake, a najčešće manje od troškova koji bi bili planirani budžetom u pretpostavljenom ugovornom periodu (između 10 i 20 godina, na primer).

Ugovaranje ovakvog modela finansiranja omogućuje pravni okvir zaokružen Zakonom o javno-privatnom partnerstvu (JPP) i koncesijama, dok se izbor konkretnog finansijera–implementatora projekta sprovodi kroz proceduru propisanu Zakonom o javnim nabavkama u postupku izbora najpovoljnijeg (po modelu najniže ponuđene cene, na primer) kvalifikovanog privatnog partnera za pružanje odgovarajuće usluge od javnog interesa.

Ne bi trebalo zanemariti ni činjenicu da svako smanjenje troškova nabavke energenata i energije implicira njihovu manju potrošnju (energetske uštede), što za sobom posledično dovodi do proporcionalnog smanjenje emisija štetnih gasova i drugih produkata sagorevanja u okolinu.

Obaveze iz zakona

Energetske uštede same po sebi nisu javni interes u smislu Zakona o JPP (kao što su to komunalne usluge snabdevanja toplotnom energijom ili javna rasveta). Međutim, Zakonom o efikasnom korišćenju energije uvedena je energetska usluga kao delatnost koju pružaju specijalizovane kompanije kroz odgovarajuće ESCO (energy service company) modele ugovaranja registrovane za tu vrstu posla. Istim zakonom javni sektor je obavezan da sprovodi aktivnosti koje dovode do smanjenja potrošnje energije, te može da ugovara u tom smislu energetske usluge sa kompanijama registrovanim za tu delatnost (dakle sa ESCO privrednim društvima). Takođe, ovim zakonom, u skladu sa odgovarajućim podzakonskim aktima (nedavno donesenim pravilnicima Ministarstva rudarstva i energetike kojima se propisuju modeli ugovora i metodologija za utvrđivanje postignutih energetskih ušteda u javnim zgradama i javnom osvetljenju), utvrđuje se ugovaranje energetskih ušteda kroz zakonski okvir Zakona o JPP i koncesijama.

Time je JPP i definitivno postalo jedini instrument za realizaciju ESCO projekata u Srbiji, koji se sprovode sa ciljem ugovaranje energetskih ušteda radi smanjenja operativnih troškova upotrebe tehničkih sistema. 

Dve polovine jabuke

Suštinski zadatak javno-privatnog partnerstva leži u oslobađanju zarobljenih budžetskih sredstava koja se godinama neracionalno planiraju.

Slikovito rečeno, potrebno je omogućiti da jedna velika jabuka troškova javnog sektora u domenu energetskih usluga, bude podeljena na dva jednako prihvatljiva dela: uštede u budžetu, koje će ostati na raspolaganju javnom partneru za druge prioritete, i profit, koji će motivisati privatnog partnera da preuzme rizike tog poduhvata.

Na koji način? Neka jedan partner predloži podelu, drugi neka bira polovinu koja mu više odgovara!

Izvor: balkangreenenergynews.com

PokloniIOtpadSkloni