05. Jun, 2020.

Prema objavljenom Rešenju Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije ( broj: 401-01-219/2017-04. od 31.05.2017. godine ) o rasporedu sredstava za proizvodnju medijskih sadržaja namenjenih televiziji, Audio-video produkciji „Vila“ Vršac  odobren je projekat pod nazivom „Mala škola uštede energije“- drugi ciklus. Projekat je odobren u iznosu od 600.000 dinara, a podrazumeva izradu sedam novih emisija edukativnog tipa u prosečnom trajanju po dvadeset minuta.

Prvi ciklus navedenog serijala, koji je uspešno urađen prošle godine, imao je pet obrazovnih emisija koje se još uvek emituju u nekoliko regionalnih TV centara Republike Srbije. Projektni tim je još prošle godine predložio 12 emisija, tako da niko ne krije zadovoljstvo što se u kontinuitetu ostvaruje zamisao o logičnom sledu obrazovnog serijala koji je namenjen gotovo svim uzrastima. Već se razmišlja i o trećem serijalu koji će biti iznenađenje u pravljenju obrazovnih emisija.

Drugi serijal projekta bavi se: štednjom energije u gradu, uštedom energije grejanja, gradnji objekata i uštedom energije, štedljivim sijalicama, korišćenju energije vetra, korišćenju energije Sunca i promenom svesti i ponašanja građana kod uštede energije. Zamišljeno je da sadržaji emisija budu povezani sa pozitivnim primerima iz prakse i neposrednog okruženja, sa jasnom porukom kako štedeti energiju bez narušavanja kvaliteta života. Pored brojnih građana koji su aktivno uključeni na provođenju mera uštede energije i u drugom ciklusu biće zabeležena mišljenja eminentnih stručnjaka kod nas i u svetu, sve sa ciljem da se menjaju svest i ponašanje ljudi na tom planu. Emisije su planirane u prosečnom trajanju od 20 minuta zbog mogućnosti da se koriste i u nastavi, kako u osnovnim, tako i u srednjim školama. Prošlogodišnji ciklus serijala se od prošle godine nalazi u udarnom nedeljnom terminu Srpske naučne televizije Beograd koja je među prvima podržala projekciju projekta zbog prepoznatljivog naučnog pristupa, jasne obrazovne i vaspitne transparentnosti i pristupačnosti za većinu građana.

Na kraju recimo da je na navedenom Konkursu, gde je dodeljeno 70,000.000 dinara, učestvovalo 230 kandidata za sredstva, te da je odobreno 77 , a odbijeno  153 učesnika, što znači da je i ove godine bila veoma jaka konkurencija jer su sredstva u 2017. godini odobrena jednoj trećini učesnika.

 

 

Udruženje građana „Cefiks“ iz Vršca, koje u evidenciji ima oko 150 članova, i ove godine aplicira sa učešćem u nekoliko projekata od opštinskog do republičkog nivoa. Konkurencija za projekte je sve jača, što traži nove ideje, ljudske potencijale, inovacije edukativnog pristupa i masovnost učesnika. Učešće na projektima je sastavni deo programske aktivnosti ovog udruženja u 2017. godini.

Ove godine udruženje direktno aplicira u jednom opštinskom i u jednom pokrajinskom projektu, a posredno u jednom pokrajinskom i u jednom republičkom projektu. Direktno učešće u opštinskom projektu je „Poseta Vetro-parku „LA PIKOLINO“, koja je zamišljena kao jednodnevna ekskurzija 40 odabranih učenika gradskih osnovnih škola do sela Zagajica, gde su prošle godine puštane u rad dve vetrenjače ukupne snage 6,6 MW . Planirano je da se kod vetrenjača održi školski čas uz angažovanje predstavnika kompanije MK Fintel Wind, zatim obilazak, slikanje i postavljanje zanimljivih pitanja od strane učenika i prisutnih nastavnika, kao i članova projektnog tima. Nakon ove aktivnosti sledi dogovorena poseta Osnovnoj školi „Žarko Zrenjanin“ u Izbištu, druženje sa učenicima ove škole i prijateljska utakmica u malom fudbalu. Planirano je da svaka gradska osnovna škola odabere po osam učenika ( po dva od petog do osmog razreda ) i jednog predmetnog nastavnika, a iz izbištanske osnovne škole bi se pridružili svi učenici osmog razreda, što za njih na kraju školske godine predstavlja interesantan izlet i druženje. Cilj ove posete je da se učenici upoznaju sa korišćenjem energije vetra na primeru vetrenjača koje se nalaze nadomak sela Zagajica.

Drugi prijavljeni projekat, koji je na pokrajinskom nivou, zamišljen je kao „Letnja škola uštede energije“ koja bi se preko letnjeg raspusta organizovala u objektu „Crvenog krsta“ na Vršačkom Bregu. Planirano je da se iz svih osnovnih škola opštine Vršac, a ukupno ih je deset, odaberu po četiri učenika koji su posebno zainteresovani za ovakve aktivnosti. Iz svake škole bi se angažovao po jedan nastavnik, kao i tri člana projektnog tima koji bi rukovodio sa radom kampa. Učenicima bi tokom tri radna dana bilo održano pet zanimljivih predavanja sa prezentacijama i nastavnim filmovima o uštedi energije. Predavanja se oslanjaju na prošlogodišnji republički projekat pod istim nazivom u kome je urađeno pet emisija obrazovnog tipa. Emisije obrađuju konkretne primere uštede energije i zanimljive detalje sa područja opštine Vršac.

Posredno učešće udruženja „Cefiks“ Vršac odnosi se na saradnju i pomoć u pokrajinskom projektu pod nazivom „3E VESTI“ i u realizaciji republičkog projekta drugog ciklusa „Male škole uštede energije“ kojim je planirano sedam novih emisija u prosečnom trajanju od 20 minuta. Nosilac ovih projekata je AVP „Vila“ Vršac koja već treću godinu uspešno radi na pravljenju obrazovnih emisija koje se putem regionalnih TV centara i kablovskih operatera emituju gotovo u celoj zemlji. Prvi ciklus „Male škole uštede energije“ i raniji projekti „Male škole elektronike“  ( dva ciklusa ) emituju se već dve godine na udarnim terminima Srpske naučne televizije Beograd putem kablovske mreže operatera u Makedoniji, Crnoj Gori, Srbiji i u Bosni i Hercegovini.

Svi navedeni projekti, pored svoje aktuelnosti, nose obeležje primene nauke i novih tehnologija, ali i masovnosti učešća, jer su planirana predavanja, ekskurzije, kampovi, druženje učenika i njihovih nastavnika, u čemu direktori osnovnih škola daju punu podršku i saradnju i pripremi aktivnosti na realizaciji projekata. Rezultati navedenih konkursa za izradu projekata nisu još poznati, ali su obavljene sve pripremne radnje da se na vreme realizuju sve predložene aktivnosti.

 

Ekološka svest je veoma širok pojam o kome najviše govorimo kada shvatimo da nam je ugrožena radna i životna sredina. Njen pravilan razvoj treba da počne od malih nogu i traje čitav život, sa ciljem da nam to preraste u naviku koju ćemo ispoljavati u gotovo svakoj situaciji rada i života. Kao i svaka svest, nalazi se u nama i pita da li je postupak dobar, ili loš: kada ispružiš ruku da otkineš granu drveta, pa se trgneš; kada pomisliš da baciš kesu sa smećem kroz otvoren prozor, pa se postidiš.

Koliko je značajno da stalno štitimo prirodu od otpada kojim je svakodnevno zagađujemo iznesimo interesantne podatke o trajanju razgradivosti pojedinih materijala i sirovina: žvakaća guma se razgrađuje za pet godina, limena konzerva od 10 do 100 godina, plastična kartica za 1.000 godina, staklo za 4.000 godina, cigareta i šibice za tri meseca, upaljač za 100 godina, plastični tanjir od 100 do 1.000 godina, voće i povrće od tri do šest meseci, novine od 3 do 12 meseci, plastična kesa od 100 do 1.000 godina i stiropor za 1.000 godina.

Na pravilan razvoj ekološke svesti kod mladih najviše utiču porodica i škola svojim stalnim, nenametljivim i usmeravajućim delovanjem. Nastavni planovi i programi još uvek nisu obogaćeni konkretnim sadržajima koji su u vezi sa ekologijom.  U tome, pored roditelja, vaspitača, nastavnika i profesora veoma je važan lični primer starijih koji svojim svakodnevnim ponašanjem i delom potvrđuju ono što govore, jer bilo kakav drugačiji odnos dovodi do nesporazuma i opstrukcije. Podsetimo se na samo nekoliko pravilnih postupaka: nikada ne bacati otpad i sirovine na mestima koja nisu za to predviđena, posle svake aktivnosti detaljno očistiti i urediti prostor u kome smo radili, boravili, ili odmarali, voditi računa da ne zagađujemo sredinu u kojoj radimo i boravimo. Moramo se složiti da je čovek neprijatelj prirode ukoliko je svesno, ili nesvesno zagađuje. Priroda svojim povratnim odnosom može itekako da nas kažnjava ukoliko nismo pažljivi!

Zaključimo sa konstatacijom koji su to uspešni modeli razvoja ekološke svesti kod svih populacija: smanjiti potrošnju tako što ćemo je svesti na optimalne potrebe, potpuno iskoristiti materijale i sirovine pre nego što ih odbacimo, reciklirajmo i na propisan način sklanjajmo  komunalni i elektronski otpad, stalno učimo na dobrim primerima iz života i prakse, stvorimo sebi udoban život i zadovoljstvo boravka u prostoru gde se nalazimo.

 

Kraj je kalendarske godine, kada se sumiraju rezultati rada i poslovanja, a hobisti obično prave velika spremanja radionica, materijala i opreme koju koriste. U navedeno spada i elektronski otpad koji nam često zauzima radni prostor, a obično ne znamo kako ga pravilno odložiti da ne naruši nečije zdravlje, ili životnu i radnu sredinu. U akciji PIOS pozabavimo se i ovim pitanjem koje nije zanemarljivo.

Elektronski otpad ( u daljem tekstu - EE otpad ) predstavljaju svi električni uređaji poput računara, televizora, monitora, mobilnih telefona, frižidera, a koji nisu više u upotrebi. Da bi se reciklaža EE otpada obavila na najbolji mogući način, uz poštovanje svih zakonskih propisa, potrebno ga je prvo razvrstati na osnovu vrste otpada u deset razreda ( kategorija  ):

 

1. Veliki kućni aparati,
2.
Mali kućni aparati,
3.
Oprema za IT i telekomunikacije,
4.
Oprema široke potrošnje za razonodu,
5.
Oprema za osvetlenje,
6.
Električni elektronski aparati,
7.
Igračke za rekreaciju i razonodu,
8.
Medicinski pomoćni aparati,
9.
Instrumenti za praćenje i nadzor i
10.
Automati.

 

EE otpad ima karakter opasnog otpada i prema važećem Zakonu o upravljanju otpadom – „Službeni glasnik RS“, broj: 36/2009, 88/2010 i 14/2016. ( član 50. ) ne može se mešati sa drugim vrstama komunalnog otpada. Zbog toga je potrebno da se sa ovim otpadom pažljivo radi i da se njegovo odlaganje i reciklaža obavi uz apsolutno poštivanje navedenog zakona. Cilj pravilnog manipulisanja sa EE otpadom je uspostavljanje sistema za odvojeno sakupljanje EE otpada. Nakon razvrstavanja u navedene kategorije ( 1-10 ) EE otpad se može organizovano isporučiti najbližem ovlašćenom distributeru sakupljačke mreže elektronskog otpada koja se širi po celoj Srbiji. Postoji mogućnost lične dostave na određeno mesto, ili da se izvrši prijava za otkup kategorisanog otpada po cenama koje zavise od kategorije samog otpada. Ukoliko želite da i sami postanete deo sakupljačke mreže dovoljno je samo popuniti standardni formular pod nazivom „Kako da se prijavim za sakupljanje elektronskog otpada“, nakon čega će vas kontaktirati neko iz E-reciklaža tima. Brojevi telefona i ostala bliža uputstva za dostavu, ili otkup elektronskog otpada mogu se naći na Internetu ( http://www.ereciklaza.com/ee-otpad/ ), tako da, pored otkupa, postoji mogućnost besplatnog odvoženja.

 

Komponente koje se recikliraju u Republici Srbiji ( gvožđe, plastika, bakar, aluminijum, prohrom, staklo, guma, kablovi i dr. ) predaju se na dalji tretman u za to ovlašćena preduzeća. Komponente koje se ne recikliraju u Republici Srbiji, odlažu se u posebno označenim posudama i ambalaži u specijalizovanim prostorijama (privremenim skladištima za nereciklirane komponente) po važećoj zakonskoj regulativi. Posle sakupljenih dovoljnih količina pojedinih komponenti vrši se njihovo pakovanje i transport za izvoz, pošto u Srbiji trenutno ne postoje prerađivački kapaciteti za ove komponente.

Izvor saznanja:
http://www.ereciklaza.com/ee-otpad/,
http://www.it-recycling.biz/delatnost-reciklaznog-centra/reciklaza-elektronskog-otpada.aspx

 

U Osnovnoj školi „Mladost“ u Vršcu u petak (23.12.2016.) je održana  završna prezentacija republičkog projekta pod nazivom „Mala škola uštede energije“. U prezentaciji su aktivno učestvovali učenici koji su radili na projektu ( Aleksa Petrović, Gorana Tomić, Filip Radak, Lazar Čanković, Nađa Belić i Nebojša Popov) i, kao posmatrači, učenici osmog razreda ove škole. Prisutni su ukratko kroz projekciju i rečju upoznati o projektu koji podrazumeva izradu pet obrazovnih emisija prvog serijala u prosečnom trajanju po 22 minuta.

O projektu je govorio Hasan Helja, autor serijala koji se od 23.12.2016. godine emituje na devet regionalnih TV centara u Srbiji, zatim na nekoliko Internet portala. O sadržaju emisija govorio je Branislav Vila, direktor Audio-video produkcije „Vila“ koja je nosilac ovog zapaženog projekta. On se zahvalio učenicima koji su učestvovali u projektu, kao i predmetnom nastavniku Draganu Vladislavu, profesoru TiO. Učenici su konkretno radili na izradi jednog solarnog kolektora koji je u završnoj fazi, a biće isproban kada bude sunčanih dana, pošto kolektor za svoj rad koristi Sunčevu energiju. Kolektor će biti postavljen na proleće na prostorije udruženja građana „Cefiks“ u Vršcu koje je pomoglo u realizaciji projekta. Predmetnom nastavniku svečano je uručen primerak DVD sa snimljenim emisijama koje na prigodan i popularan način govore o uštedi energije i zaštiti životne sredine.

Učenicima je sugerisano da u narednoj aktivnosti razmisle o korisnoj upotrebi energije vetra što će poslužiti za aplikaciju na projektima u 2017. godini. Nadležnom republičkom ministarstvu predložen je spisak sa nazivima emisija drugog ciklusa serijala koji će biti aktuelan po raspisivanju Konkursa. Ovakvom saradnjom sa osnovnim školama udruženje građana „Cefix“ na pravi način ostvaruje svoju programsku orjentaciju, a kroz radne aktivnosti povezuje teoriju i praksu i budi znatiželju učenika za kreativnim i stvaralačkim radom.

 

Prvi ciklus obrazovnog serijala „Male škole uštede energije“ uspešno je završen, a njegovo sufinansiranje u 2016. godini obezbedilo je Ministarstvo za kulturu i informisanje Republike Srbije. Projekat podrazumeva pet urađenih obrazovnih emisija u prosečnom trajanju od 22 minuta, koje se uskoro emituju na nekoliko regionalnih i lokalnih TV stanica. Nosilac projekta je Audio-video produkcija „Vila“, Branislav Vila PR sa ekipom koja na projektima od opštinskog do republičkog nivoa uspešno radi već nekoliko godina, a rezultati su očigledni zbog velikog broja pregleda na Internet portalima.

Emisije prvog serijala nose nazive:

  1. Ko štedi, više vredi,
  2. Štednja od malih nogu do duboke starosti,
  3. Štedimo i kada smo bogati,
  4. Da li nas siromaštvo uči da više štedimo,
  5. Ušteda energije u seoskom domaćinstvu.

Emisije koje su već urađene, a uskoro će biti dostupne na Internet portalima i TV programima, bave se zanimljivim sadržajima iz života, kao i dobrim primerima iz prakse  običnih ljudi. U prvoj emisiji namerno se pošlo od poznate jevrejske izreke “Ko štedi, više vredi” koju komentarišu stručnjaci iz oblasti energije, deca iz osnovne škole, kao i naši sugrađani. U emisiji je dobar deo rezervisan za koeficijent korisnog dejstva, sa primarnom namerom da se potvrdi da se “Iz ničega ne može stvoriti nešto”. Druga emisija dalje razrađuje tematiku uštede energije sa porukom da se na štednju energije moramo navikavati od malih nogu do duboke starosti. Treća emisija poredi različite situacije sa osnovnom porukom da većina bogatih koji su bogatstvo stekli mukotrpnim radom itekako znaju da štede. Četvrta emisija ima svoju težinu zbog velikog broja socijalno ugroženih građana, tako da ćemo upoznati različite situacije iz njihovog života i interesantno mišljenje i poruku jedne učenice osmog razreda ( iz socijalno ugrožene porodice ) “da novac nije sve u životu, da su važniji zdravlje i sloga u porodici”. Zabeleženi su i neki interesantni podaci iz Centra za socijalni rad opštine Vršac. Peta emisija ima zanimljiv sadržaj iz primera naprednog zemljoradnika iz Velikog Središta koji adaptira kuću staru preko stotinu godina, primenom građevinskog materijala i izolacije od nepečene cigle koja se davno koristila. Videćemo i zanimljive predloge i savete kako na selu najbolje štedeti energiju. Posebno je interesantno mišljenje građevinskih stručnjaka o gradnji nefunkcionalnih objekata na selu koji se malo, ili nikako ne koriste.

Planirano je da se nakon ovog projekta nadležnom ministarstvu ponudi još sedam obrazovnih emisija drugog ciklusa čiji je cilj promena svesti i ponašanja građana na uštedi energije i zaštite životne sredine.

Spojiti korisno i doprineti akciji zaštite životne sredine glavni su motivi radne aktivnosti koju do kraja novembra ove godine završavaju učenici Osnovne škole „Mladost“ iz Vršca. Odabrana ekipa od šest učenika (  Aleksa Petrović, Gorana Tomić, Filip Radak, Lazar Čanković,  Nađa Belić i Nebojša Popov ) započela je akciju još početkom ove školske godine, prvo sakupljanjem praznih limenki, zatim njihovom obradom u matičnoj školi, lepljenjem i farbanjem na Eko-kampu „Vršačke planine“ i finalizacijom posla u prostorijama „Cefiksa“ u Vršcu.

Prethodno je sa predmetnim nastavnikom TiO ( Dragan Vladislav ) dogovoreno da njegova ekipa u okviru republičkog projekta Eko-škole „Vršačke planine“ uradi solarni kolektor od aluminijskih limenki koje se mogu naći kao otpad u svim kontejnerima, oko prodavnica pića, u kafićima i na drugim mestima, što narušava sliku bilo koje uređene sredine. Brzo je sakupljeno blizu 200 praznih limenki, izvršena je mehanička obrada skidanjem gornjeg poklopca i probijanjem dna limenke posebnim probojcem koji pravi krilca na mestima bušenja. Krilca služe za stvaranje vrtložnog strujanja vazduha koji odozdo prema gore potiskuje ugrađeni električni ventilator. Limenke su nakon mehaničke obrade dobro oprane i sortirane da nemaju nikakvih oštećenja.

U drugoj fazi rada izvršeno je čvrsto spajanje limenki specijalnim vatrostalnim silikonom 15 redova po 10 komada na kalupima od drveta. Limenke su posle sušenja silikona ofarbane mat-sprejom crne boje. Ovaj posao uspešno je obavljen na trodnevnom kampu Eko-škole na Vršačkom bregu koji je uspešno izveden od 26-28. septembra ove godine. U međuvremenu je napravljena drvena kutija dimenzija 180x120 cm koja je unutra obložena stirodurom debljine 2 cm i ofarbana sa mat-sprejom. Kutija će na kraju biti premazana nekoliko puta  premazom sa voštanom komponentom koji je efikasno štiti od vlage i temperaturnih promena, a biće pokrivena providnom pleksi-pločom.

 

U trećoj fazi rada, koja se izvodi u prostorijama „Cefiksa“, učenici su postavili pripremljene limenke, čvrsto ih upakovali u kutiju sa dva unutrašnja nosača i odredili mesta bušenja otvora za ulaz hladnog i izlaz toplog vazduha. Završnu aktivnost učenici će obaviti u njihovoj školi, gde su i započeli svoj deo projekta, a ona se odnosi na finalnu obradu kolektora, postavljanje elektronike za automatsko upravljanje ( ventilator sa diferencijalnim termo-prekidačem ) i merenje temperature na ulazu i izlazu kolektora, protoka i brzine vazduha, čime se na najbolji način povezuju teorija i praksa iz gradiva fizike VII ( termodinamika ), što i jeste cilj ovog radnog zadatka.

 

Učenici su grupno i pojedinačno pokazali veliko interesovanje za ovu akciju, a sve aktivnosti obavljaju van redovne nastave, uglavnom u popodnevim časovima. Posebno im je drago što se korisno upotrebio otpad limenki i što će solarni kolektor služiti za dogrevanje prostorije udruženja “Cefiks” koje je nosilac ovog republičkog projekta. Sve faze rada se pažljivo snimaju što će biti ugrađeno kao video-materijal u nekoliko obrazovnih emisija za učenike osnovne škole.

 

Tehnički podaci: Kutija unutrašnjih dimenzija 180x120 cm sa ukupno 150 limenki zapremine 0,5 litara, ukupna zapremina 75 litara vazduha, količina toplote ( Q ) se izračunava po formuli: Q = m*c* d(T), gde je m masa vazduha ( m = ρ*V, gustina vazduha iznosi 1,29 kg/m3 ), c - specifična toplotna kapacitivnost vazduha koja iznosi 786,9 J/kg*K, a d(T) promena temperature ( t2-t1 ) koja se izražava u stepenima Celzijusovim , ili u kelvinima ( K ). Na količinu oslobođene toplote utiče i brzina ( v ) protoka  vazduha koja se izražava u m/s. Na kraju se, merenjem svih navedenih fizičkih veličina, računski dobija ukupna količina toplote ( Q ), izražena u džulima ( J ). Dobivena toplota služi za uspešno dogrevanje manjih prostora u uslovima da su limenke obasjane Sunčevim zracima. Regulaciju temperature vrši elektronika sa diferencijalnim temperaturnim prekidačem.

 

Eko-školu je organizovalo i uspešno izvelo udruženje građana “Cefiks” Vršac realizacijom republičkog projekta koji je finansiralo Minstarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, a izvedena je na Vršačkom bregu sa 30 učenika, pet nastavnika i pet članova projektnog tima. Neposrednu pomoć u projektu pružile su sve gradske osnovne škole obezbeđenjem učenika i predmetnih nastavnika. Učesnici kampa bili su smešteni u dečijem odmaralištu Crvenog krsta. Prevoz u odlasku i povratku obezbedio je, kao partner u projektu, grad Vršac. Nakon uspešne realizacije ovog projekta sumiraju se utisci, rezultati i dalji efekti planskog rada sa školskom omladinom koju treba odvojiti od sumorne slike svakodnevnice, politike, porodičnih i drugih problema i usmeriti ka nečemu što je za njihovo dobro. U tom smislu opravdano je govoriti o vaspitnim, obrazovnim i drugim efektima projekta kojih je malo takvog tipa, a višestruko i dugoročno se isplate.

Trodnevni kamp predstavljao je zanimljivo druženje učenika približnog uzrasta ( peti i šesti razred osnovne škole ), druženje sa nastavnicima na obaveznoj jutarnjoj fiskulturi, u trpezariji, na predavanju, u radionici, na pešačkim stazama, Vršačkoj kuli i u akciji čišćenja delova zaštićene zone Vršačkog brega. Na jutarnjim vežbama nije bilo izuzetaka, niti poštede, a smisao takve aktivnosti je da učenici jednostavnim primerom shvate koliko im znači samo pet minuta jutarnje fiskulture. Oni su umesto pet imali petnaest minuta, ali su zato imali prijatan osećaj treperenja mišića i kostiju tokom čitavog radnog dana. Zajednički obroci u trpezariji i mogućnost da preko nastavnika naruče šta da jedu izražava njihovu slobodnu volju i potrebu za različitim ukusima i izborom kvalitetne hrane koja se donekle razlikuje u odnosu na kuću. Iako se dešava, ovaj put nije bilo primedbi na ishranu, a posebno zadovoljstvo bile su poslastice iz proizvodnog programa kompanije „Swisslion“ Takovo koja ima istančan sluh da podrži sve akcije udruženja „Cefiks“ kada je u pitanju rad sa omladinom. Isto se odnosi i na JKP „Drugi oktobar“ iz Vršca koje je obezbedilo dovoljne količine flaširane vode „Moja voda“ u plastičnim flašicama pogodnim za nošenje u prirodi. Namerno je izabran jedan obrok u prirodi. Možda je malo ko od prisutnih zapazio da posle ručka u prirodi iza učenika nije ostao ni jedan papirić, najlon-kesa, ili flašica od vode. Sve su uredno smestili u kante, ili vreće za smeće, pošto su pre toga očistili celu „Stazu zdravlja“. Bilo je oko staze svega i svačega, bačenih kesa, plastičnih i staklenih flaša i namerno gurnutih nastrešnica, delova kućnog nameštaja i čepova od flaša. Kao odgovor takvoj neodgovornosti čoveka prema prirodi učenici su, zajedno sa animatorom, od preostalog otpada napravili veliko strašilo na ulazu staze koje će  stalno da opominje ljude kako moraju biti odgovorniji prema prirodi. Čovek najviše zagađuje prirodu, opšti je zaključak prigodnih predavanja održanih prvog radnog dana. Predavanja su bila iz ekologije i uštede energije u domaćinstvu.

Sve aktivnosti na Bregu vredno su pratili lokalni štampani i elektronski mediji, a diretno uključenje u program uživo “Srpska naučna televizija” iz Beograda koja se preko kablovskih emitera prenosi u Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Srbiji. Obezbeđeno je direktno javljanje sa Vršačke kule.

Obrađeni evaluacioni listovi po grupama iz škola pokazuju veliko interesovanje učenika, sve pohvale organizatoru, nastavnicima i timu “Cefiksa” za stručan i odgovoran rad na kampu. Kritike su se odnosile na količinu zatečenog otpada na Vršačkom bregu, a od strane nastavnika izostanak zasluženih dnevnica. Nastavnici su pre odlaska znali da, prema ugovoru sa pomenutim Ministarstvom, nemaju odobrene dnevnice, ali su pristali da vode i tri dana brinu o grupama iz njihovih škola, da učestvuju u predavanjima, radionicama i doprinose kolektivnom radu na kampu. Na kraju se opravdano pitamo da li je bilo ko drugi odgovorniji, ili da zaslužuje bilo kakvu dnevnicu, od fakultetski obrazovanog nastavnika koji je lično potpisao da odgovara za učenike škole u prirodi? Pošto realno ne možemo uticati na promenu stanja u ovoj oblasti, ostaje nam samo jedno veliko neskriveno zadovoljstvo da su učenici, a posebno njihovi roditelji i nastavnici, zadovoljni sa izvedenim kampom.

U organizaciji „Cefiksa“ iz Vršca veoma uspešno je završen trodnevni kamp u okviru republičkog projekta Eko-škola „Vršačke planine“. Kamp je finansijski podržan od strane Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije. U radu kampa učestvovalo je 30 učenika iz pet gradskih osnovnih škola sa predmetnim nastavnicima: Dragan Vladislav, Ana Avramović, Slobodan Trajković, Dragana Mohora i Vukan Vukov. Kampom je timski rukovodilo pet članova projektnog tima koji su imali posebna zaduženja za sva tri radna dana.

Prvi radni dan održana su dva predavanja sa prezentacijama i jednim nastavnim filmom na temu ekologije i uštede energije u domaćinstvu. Drugi radni dan organizovano je čišćenje dela Vršačkog brega, poseta Vršačkoj kuli i likovna radionica sa tematikom upotrebe otpada za izradu jednog strašila koje opominje ljude da čuvaju životnu sredinu. Sav prikupljeni otpad propisno je sortiran i smešten na predviđena mesta. Treći radni dan učenici su proveli u prirodi, razgledajući zaštićene zone Vršakog brega, zatim posetom Planinarskom domu, sve u pratnji Milivoja Vučanovića, vodiča-rendžera.

Tokom sva tri dana ugodnog boravka u dečijem odmaralištu „Crvenog krsta“ na Vršačkom bregu grupa iz Osnovne škole „Mladost“, predvođena sa Draganom Vladislavom ( profesor TiO ), radila je na izradi solarnog kolektora od aluminijskih limenki, koje su zalepljene i ofarbane, a završni deo izrade koloktora obaviće se u prostorijama „Cefiksa“ u Vršcu, gde će kolektor imati namenski primenjenu fukciju. Služiće za efikasno dogrevanje radnog prostora u jesenjem i prolećnjem periodu.

U radu kampa sponzori su bili grad Vršac ( prevoz učenika ), JKP „Drugi oktobar“ Vršac ( obezbeđenje flaširane vode „Moja voda“ ), kompanija „Swisslion“ Takovo ( slatkiši iz njihovog proizvodnog programa ), a sva tri dana bila su medijski zastupljena od strane lokalnih elektronskih i štampanih medija i regionalne TV „Banat“ iz Vršca. Drugog radnog dana, pored šetnje, čišćenja i razgledanja Brega, ostvaren je direktan TV prenos sa Vršačke kule na „Srpskoj naučnoj televiziji“ iz Beograda preko SBB kablovske mreže. Uspešan rad kampa poželelo je i pomenuto republičko Ministarstvo koje će na kraju realizacije projekta i izrade odgovarajućeg filma imati kompletan izveštaj. Svi učesnici kampa izrazili su lično i kolektivno zadovoljstvo sa organizacijom, smeštajem i raznovrsnim oblicima aktivnostima sa učenicima petog i šestog razreda kojima je ovo bila zanimljiva nastava u prirodi.

 

U organizaciji „Cefiksa“ iz Vršca počeo je sa radom trodnevni kamp u okviru republičkog projekta pod nazivom Eko-škola „Vršačke planine“, koji traje od 28-30. septembra, a okuplja 30 učenika iz gradskih škola, pet nastavnika i pet članova projektnog tima.

Prvog dana kampa učenici su imali dva prigodna predavanja sa jednim nastavnim filmom iz ekologije i uštede energije u domaćinstvu. U popodnevnim satima imali su sportske aktivnosti, a naveče takmičenje u plesu i karaoke uz učešće učenika koji su nadareni za muziku. Drugog dana kampa izvešće akciju čišćenja dela Vršačkog brega, a onda radionicu iz likovnog stvaralaštva i radionicu na izradi solarnog kolektora od aluminijskih limenki. Trećeg dana učenici će obići vršačke planine i posetiti Vršačku kulu koja je zaštitni znak grada Vršca.

Rad kampa prate svi lokalni elektronski i štampani mediji i regionalna TV „Banat“. Ova svojevrsna škola u prirodi, pored sticanja nekih novih znanja, služi za druženje i razmenu iskustava među nastavnicima koji su zaduženi ispred gradskih osnovnih škola sa grupama po šest učenika.

PokloniIOtpadSkloni