19. Apr, 2021.

Farmer Mihael Buk (Michael Buck) napravio kuću za svega 150 funti (oko 21000 dinara ili 180 eura) u nameri da pokaže da gradnja stambenog objekta ne mroa da košta ćitavo bogatstvo i da traje ceo život.

Na kraju svog dvorišta krenuo je sa izgradnjom kolibe iz snova koristeći se isključivo recikliranim materijalo i stvarima koje više niko ne želi. Za izgradnju kolibice bilo mu je potrebno svega 8 meseci koristeći se starom tehnikom gradnje u kojo glavnu ulogu imaju zemlja, glina, pesak, slama i voda. Krov je napravljen od drvene konstrukcije i slame, dok je unutrašjost uređena materijalima koje je našao na đubrištu. Reklo bi se da ovako izgrađena kuće hladna, međutim izuzetno dobra izolacija čini da se toplota ne gubi tako lako i boravak u kolibici je zaista veoma prijatan.

Kolibicu iznajmljuje radniku koji radi na farmi u komšiluku koji, verovali ili ne, "stanarinu" plaća u mleku a kako nema struje, gasa ili vode nema ni računa za iste.

Izvor: dailymail.co.uk

U Srbiji bi od 1. marta naredne godine svi električni aparati trebalo da imaju oznaku koja precizira koliko su energetski efikasni, izjavio je danas državni sekretar Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine Dušan Mrakić.

"Mašine za pranje veša, frižideri, sijalice, zamrzivači, šporeti imaće naredne godine oznake koja odredjuje njihovu energetsku efikasnost", kazao je on.

Mrakić je podsetio i da su po novom Zakonu o efikasnom korišćenju energije sve lokalne samouprave koje imaju više od 20.000 stanovnika, kao i veliki industrijski potrošači, obavezni da imaju energetskog menadžera.

Mrakić je na konferenciji o savremenim tehnologijama i načinu finansiranja energetski efikasnih objekata, koju je u Beogradu organizovao Centralnoevropski forum za razvoj (CEDEF), kazao da bi do kraja godine trebalo da se donese njaveći broj pravilnika koji se odnose na efikasnije korišćenje energije, kako bi od 1. marta 2014. bili u punoj primeni.

Prema njegovim rečima, preduzeća će imati period od tri meseca da prilagode obeležavanje svojih proizvoda novim pravilnicima o energetskoj efikasnosti.

Državni sekretar Ministarstva energetike je kazao da Srbija u saradnji sa Japanom priprema obuku za energetske menadžere, navodeći da je već nabavljena oprema za tu namenu, koja će do raspisivanja tendera za instituciju u kojoj će se energetski menadžeri obučavati, privremeno biti instalirana na Mašinskom fakultetu u Beogradu.

Mrakić je rekao da se radi i na pomoći lokalnim samoupravama koje imaju manje od 20.000 stanovnika, a koje takodje mogu da dobiju obučene energetske menadžere i to kroz program "Alter enerdži".

Kako je precizirao, u prvoj fazi tog programa pomoć bi moglo da dobije osam do deset opština.

Mrakić je apelovao na lokalne samouprave i velike industrijske potrošačhe da naprave projekte energetske efikasnosti, jer bi sredstva za njihovu realizaciju naredne godine mogli da dobiju iz budžetskog fonda za energetsku efikasnost.

Mrakić i pored finasijskh teškoća očekuje da Srbija do 2018. ispuni obaveze o uštedi devet odsto energije koje je preuzela u okviru sporazuma sa Energetskom zajednicom jugoistočne Evrope.

On očekuje da bi pored sredstava iz budžetskog fonda značajna pomoć za unapredjenje energetske efikasnosti mogla da se dobiju i iz predspristupnih fondova EU.

Izvor: Beta

Unapređenje energetske efikasnosti u zgradarstvu je od izuzetnog značaja, jer je najracionalnije i dugoročno najisplativije rešenje za uštedu energije, konstatovali su učesnici CEDEF Konferencije „Održiva gradnja: savremene tehnologije i načini finansiranja energetski efikasnih objekata“, koju je organizovao Centralno evropski forum za razvoj, CEDEF, pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine RS, Ministarstva građevine i urbanizma RS i Pokrajnskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine APV, a u saradnji sa Inženjerskom komorom Srbije, Građevinskim fakultetom Univerziteta u Beogradu i Republičkom agencijom za stanovanje.

Najčešće tipične slabe tačke na zgradama, koje mogu negativno da utiču na energetsku efikasnost su: izolacija spoljašnjih zidova, gubitak energije preko prozora, preko površine krova, sistema grejanja, podrumskih plafona i podova i gubici nepraktičnom ventilacijom. Na skupu su istaknuti primeri dobre prakse, predstavljena primenjena tehnološka rešenja koja omogućavaju izgradnju energetski efikasnih objekata odabirom adekvatnih materijala za gradnju i izolacionih materijala, kao i sistema klimatizacije, grejanja i hlađenja.

Prema rečima Jovanke Arsić-Karišić, predsednice UO CEDEF, postoji veliki potencijal za uštedu energije i širok spektar različitih mera energetske efikasnosti u sektoru zgradarstva. „Objekti izgrađeni tokom sedamdesetih godina prošlog veka, koji ujedno predstavljaju i najveći deo stambenog fonda Srbije, imaju prosečnu potrošnju oko 190kWh po metru kvadratnom na godišnjem nivou. U Srbiji se čak 65% od ukupne energije troši na grejanje domaćinstava. Ovi stanovi, pritom, nemaju gotovo nikakvu izolaciju pa je za njihovo zagrevanje potrebno mnogo više energije u odnosu na one koji su izolovani“, izjavila je Arsić-Karišić.

Dušan Mrakić, državni sekretar u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite zivotne sredine je podsetio da Srbija ima Zakon o racionalnom korišćenju energije kao i da su doneta sva podzakonska akta. Naglasio je da je Srbija veliki potrošač energije i pozvao je lokalne samouprave da pripreme projekte jer će kroz budžetski fond imati mogućnost da obezbede sredstva za finansiranje energetski efikasnih objekata.

Nataša Pavićević- Bajić, pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine APV, je rekla „da se ne odnosimo ispravno prema energiji i da ne znamo koliko trošimo”. Dodala je da ne postoji sistemsko praćenje potrošnje energije i da se radi na izradi strateških dokumenata koji će povećati energetsku efikasnost i podstaći korišćenje bioenergenata. Istakla je da će država, upravo biti ta koja će najviše zaraditi kroz implementaciju energetski efikasnih projekata.

Jasminka Pavlović, načelnik Odeljenja za energetsku efikasnost i građevinske proizvode u Ministarstvu građevine i urbanizma, izjavila je da: “Kada je reč o energetskoj efikasnosti, najisplatljivije da se saniraju postojeće zgrade. Država je postavila standarde o energetskoj efikasnosti koje domaća industija može da ispuni proizvodnjom visoko kvalitetnih termo-izolacijonih materijala”.

Prof. dr Dragoslav Šumarac, predsednik Skupstine Inženjerske komore Srbije i profesor na Građevinskom fakultetu u Beogradu, rekao je da se u Srbiji najviše energije troši na grejanje i hlađenje. Zato, dodao je on, tamo ima najvećeg potencijala za uštedu energije. Prema njegovim rečima, ekonomska procena je da je potrebno uložiti 1,6 milijardi evra do 2020. godine za povećanje uštede energije.

Maja Lakićević, direktor Republičke agencije za stanovanje je napomenula da stanovi za socijalno stanovanje koje gradi Agencija, zadovoljavaju minimum C kategoriju energetskog razreda prema Pravilniku o energetskoj efikasnosti zgrada. „ Agencija za stanovaje će insistirati da se energenti naplaćuju po tačnoj količini utroška, ugrađivanjem mernih uređaja u svakom stanu“.

Petar Nedeljković, inženjer prodaje u kompaniji Henkel Srbija, Ceresit kaže da iz godine u godinu, neophodnost racionalne upotrebe energije postaje nezaobilazna tema od najvećeg značaja u skoro svim oblastima života. On je istakao da kompanija Henkel, zajedno sa CEDEFom, godinama posvećeno radi na povećanju svesti o uštedama i koristima koje donosi primena energetske efikasnosti u građevinarstvu u Srbiji.
„Henkelov sektor Adhezivi tehnologije sa svojim ključnim brendom Ceresit-om, primenom svojih termoizolacionih sistema (ETICS) i tehničke ekspertize, osigurava mogućnost pravilnog sagledavanja i ostvarivanja ušteda u svim faza izgradnje: od projektovanja, preko izvođenja radova do eksploatacije pojedinog objekta. Pravilna primena adekvatnih termoizolaconih sistema omogućava značajnu uštedu energije, osigurava brz povrat investicije i povećava trajnost i vrednost građevine“, rekao je Nedeljković.

Nataša Vujović, direktor prodaje i marketinga u kompaniji Bekament istakla je da je trajno rešenje za uštedu energije ugradnja termoizolacije. „Primenom toplotne zaštitne fasade koje nudi Bekament mogu se najbrže i najdelotvornije sniziti troškovi grejanja kuće u zimskom periodu, a leti sprečiti zagrevanje unutrašnjosti i sniziti troškove hlađenja. Ugradnjom fasadnog sistema, za koji Bekament nudi desetgodišnju garanciju, godišnje se može uštedeti više od 40% energije“, rekla je Nataša Vujović.

Zoran Dukić iz kompanije Kingspan, koja je deo internacionalne grupe Kingspan Group Plc. je naglasio da je Kingspan 2013. počeo sa proizvodnjom nove i revolucionarne ispune panela. Dukić je dodao da Kingspan termoizolacioni paneli su proizvedeni od materijala najboljeg kvaliteta i predstavljaju najbolje i najjednostavnije rešenje za izgradnju, termoizolaciju i postizanje energetski efikasnih objekata.

Aleksandar Đikanović, projekt menadžer u kompaniji Ytong, izjavio je da Ytong sistem podrazumeva gradnju objekta sa paletom elemenata koji su neophodni za izgradnju jedne kuće. Time se, rekao je on, obezbeđuje homogena struktura koja rešava problem termo-mostova i omogućava maksimalna ušteda energije.

Unapređenje energetske efikasnosti u zgradarstvu je od izuzetnog značaja, jer je najracionalnije i dugoročno najisplativije rešenje za uštedu energije, konstatovali su učesnici CEDEF Konferencije „Održiva gradnja: savremene tehnologije i načini finansiranja energetski efikasnih objekata“, koju je organizovao Centralno evropski forum za razvoj, CEDEF, pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine RS, Ministarstva građevine i urbanizma RS i Pokrajnskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine APV, a u saradnji sa Inženjerskom komorom Srbije, Građevinskim fakultetom Univerziteta u Beogradu i Republičkom agencijom za stanovanje.

 

Najčešće tipične slabe tačke na zgradama, koje mogu negativno da utiču na energetsku efikasnost su: izolacija spoljašnjih zidova, gubitak energije preko prozora, preko površine krova, sistema grejanja, podrumskih plafona i podova i gubici nepraktičnom ventilacijom. Na skupu su istaknuti primeri dobre prakse, predstavljena primenjena tehnološka rešenja koja omogućavaju izgradnju energetski efikasnih objekata odabirom adekvatnih materijala za gradnju i izolacionih materijala, kao i sistema klimatizacije, grejanja i hlađenja.

 

Prema rečima Jovanke Arsić-Karišić, predsednice UO CEDEF, postoji veliki potencijal za uštedu energije i širok spektar različitih mera energetske efikasnosti u sektoru zgradarstva. „Objekti izgrađeni tokom sedamdesetih godina prošlog veka, koji ujedno predstavljaju i najveći deo stambenog fonda Srbije, imaju prosečnu potrošnju oko 190kWh po metru kvadratnom na godišnjem nivou. U Srbiji se čak 65% od ukupne energije troši na grejanje domaćinstava. Ovi stanovi, pritom, nemaju gotovo nikakvu izolaciju pa je za njihovo zagrevanje potrebno mnogo više energije u odnosu na one koji su izolovani“, izjavila je Arsić-Karišić.

 

Dušan Mrakić, državni sekretar u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite zivotne sredine je podsetio da Srbija ima Zakon o racionalnom korišćenju energije kao i da su doneta sva podzakonska akta. Naglasio je da je  Srbija veliki potrošač energije i  pozvao je lokalne samouprave da pripreme projekte jer će kroz budžetski fond imati mogućnost da obezbede sredstva za finansiranje energetski efikasnih objekata.

 

Nataša Pavićević- Bajić, pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine APV, je rekla „da se ne odnosimo ispravno prema energiji i da ne znamo koliko trošimo”. Dodala je da ne postoji sistemsko praćenje potrošnje energije i da se radi na izradi strateških dokumenata koji će povećati energetsku efikasnost i podstaći korišćenje bioenergenata. Istakla je da će država, upravo biti ta koja će najviše zaraditi kroz implementaciju energetski efikasnih projekata.

 

Jasminka Pavlović, načelnik Odeljenja za energetsku efikasnost i građevinske proizvode u Ministarstvu građevine i urbanizma, izjavila je da: “Kada je reč o energetskoj efikasnosti, najisplatljivije da se saniraju postojeće zgrade. Država je postavila standarde o energetskoj efikasnosti koje domaća industija može da ispuni proizvodnjom visoko kvalitetnih termo-izolacijonih materijala”.

 

Prof. dr Dragoslav Šumarac, predsednik Skupstine Inženjerske komore Srbije i profesor na Građevinskom fakultetu u Beogradu, rekao je da se u Srbiji najviše energije troši na grejanje i hlađenje. Zato, dodao je on, tamo ima najvećeg potencijala za uštedu energije. Prema njegovim rečima, ekonomska procena je da je potrebno uložiti 1,6 milijardi evra do 2020. godine za povećanje uštede energije.

 

Maja Lakićević, direktor Republičke agencije za stanovanje je napomenula da stanovi za socijalno stanovanje koje gradi Agencija, zadovoljavaju minimum C kategoriju energetskog razreda prema Pravilniku o energetskoj efikasnosti zgrada. „ Agencija za stanovaje će insistirati da se energenti naplaćuju po tačnoj količini utroška, ugrađivanjem mernih uređaja u svakom stanu“.

 

Petar Nedeljković, inženjer prodaje u kompaniji Henkel Srbija, Ceresit kaže da iz godine u godinu, neophodnost racionalne upotrebe energije postaje nezaobilazna tema od najvećeg značaja u skoro svim oblastima života. On je istakao da kompanija Henkel, zajedno sa CEDEFom, godinama posvećeno radi na povećanju svesti o uštedama i koristima koje donosi primena energetske efikasnosti u građevinarstvu u Srbiji.

„Henkelov sektor Adhezivi tehnologije sa svojim ključnim brendom Ceresit-om, primenom svojih termoizolacionih sistema (ETICS) i tehničke ekspertize, osigurava mogućnost pravilnog sagledavanja i ostvarivanja ušteda u svim faza izgradnje: od projektovanja, preko izvođenja radova do eksploatacije pojedinog objekta. Pravilna primena adekvatnih termoizolaconih sistema omogućava značajnu uštedu energije, osigurava brz povrat investicije i povećava trajnost i vrednost građevine“, rekao je Nedeljković.

 

Nataša Vujović, direktor prodaje i marketinga u kompaniji Bekament istakla je da je trajno rešenje za uštedu energije ugradnja termoizolacije. „Primenom toplotne zaštitne fasade koje nudi Bekament mogu se najbrže i najdelotvornije sniziti troškovi grejanja kuće u zimskom periodu, a leti sprečiti zagrevanje unutrašnjosti i sniziti troškove hlađenja. Ugradnjom fasadnog sistema, za koji Bekament nudi  desetgodišnju garanciju, godišnje se može uštedeti više od 40% energije“, rekla je Nataša Vujović.

 

Zoran Dukić iz kompanije Kingspan, koja je deo internacionalne grupe Kingspan Group Plc. je naglasio da je Kingspan 2013. počeo sa proizvodnjom nove i revolucionarne ispune panela. Dukić je dodao da Kingspan termoizolacioni paneli su proizvedeni od materijala najboljeg kvaliteta i predstavljaju najbolje i najjednostavnije rešenje za izgradnju, termoizolaciju i postizanje energetski efikasnih objekata.

 

Aleksandar Đikanović, projekt menadžer u kompaniji Ytong, izjavio je da Ytong sistem podrazumeva gradnju objekta sa paletom elemenata koji su neophodni za izgradnju jedne kuće. Time se, rekao je on, obezbeđuje homogena struktura koja rešava problem termo-mostova i omogućava maksimalna ušteda energije.

Javna debata "Energetska efikasnost u zgradarstvu" će se održati 21.10.2013. godine , u svečanoj sali Opštine Vršac, Trg pobede 1, prvi sprat, sa početkom u 17 časova.

U okviru realizacije projekta "Discovering energy" - "Otkriti energiju" u maju ove godine održana je izložba fotografija za pet ispitanih objekata i dodeljeno je pet energetskih pasoša za objekte različitog tipa i godišta u opštini Vršac.

Druga faza projekta je Javna debata, gde će se javnosti predstaviti načini analize i rezultati ispitivanja, podsticajne mere koje država predviđa i načini poboljšanja energetske efikasnosti na ispitanim objektima.

U holu zgrade Opštine Vršac predstaviće se proizvođači izolacionih materijala u zgradarstvu, proizvođači solarne tehnike kao i banke koje nude povoljne kredite namenjene za energetsku efikasnost.

Projekat realizuju Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) u saradnji sa Opštinom Vršac.

Dana 08. septembra 2013. godine je u okviru projekta “Izrada solarne sušare za voće, povrće i lekovito bilje” održano predavanje na temu “Energetska efikasnost kao način života” u prostorijama Poljoprivredne škole “Vršac” u Vršcu. učesnici predavanja su bili učenici III-4, smer Turistički tehničar.

Predavanje je održala Milica Doslop, master zaštite životne sredine - smer ekoremedijacija, koja je prisutnim učenicima objasnila definiciju energetske efikasnosti, zatim prikazala kategorizaciju izvora energije (neobnovljivi i obnovljivi) i ukazala na potrebu promene sopstvene svesti, ponašanja i navika kako bi kao pojedinci dali lični doprinos uštedi energije i energetskoj efikasnosti, a samim tim i zaštiti životne sredine.

Poseban akcenat je stavila na upotrebu obnovljivih izvora energije, i objasnila prednosti i nedostatke korišćenja ovih izvora energije (biomasa, geotermalna energija, energija sunca, energija vetra, energija vode).

Posetioci ovogodišnjeg 46. međunarodnog sajma LORIST i sajma ekologije EKO-SVET bili su u prilici da se upoznaju sa projektima koje trenutno "Cefiks" realizuje. Nama bitan projekat pre svega je projekat "ConSENSus" - partnerski pristup u kreiranju politike životne sredine. Nosilac projekta je Beogradska otvorena škola - BOŠ, a partneri na projektu pored CEFIX-a su još i UNEKOOP iz Paraćina i Aarhus centar iz Kragujevca. Na štandu "Cefiksa" održana je kratka prezentacija projekta, a posetiocima sajma je ovom prilikom deljen promotivni materijal projekta "ConSENSus". 

Nova 17. epizoda emisije "Energija na pametan način - Isplati se!", pogledajte!

Energija na pametan način epizoda 014

Energija na pametan način epizoda 015

Energija na pametan način epizoda 016

Konačno rešenje o Brodarevu

Ministarka energetike Zorana Mihajlović, 23. maja 2013, potpisala je Rešenje kojim se daje saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu hidroenergetskih objekata Brodarevo 1 i Brodarevo 2. Na taj način jasno je stavila do znanja da nepoštovanje Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, smatra sasvim prihvatljivim modelom za upravljanje životnom sredinom i javnim dobrima u Srbiji.

Iskorišćavanje hidroenergetskih potencijala reke Lim postalo je kontroverzna društvena tema u Republici Srbiji, nakon što je kompanija Reservior Capital, preko svoje ćerke firme, Renowable Energy Venutre, zatražila i dobila energetsku dozvolu za izgradnju hidrocentrala Brodarevo 1 i 2, a resorno ministarstvo, zaduženo za energetsku politiku, nizom protivzakonitih postupaka, u procesu izrade Studije o proceni uticaja na životnu sredinu, nedvosmisleno pokazalo da interes investitora pretpostavlja javnom interesu, zaštiti ljudskih prava i poštovanju zakonitosti.

Ministarka energetike u Vladi Srbije, gđa Zorana Mihajlović, 23. maja 2013, potpisala je Rešenje kojim se daje saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu hidroenergetskih objekata Brodarevo 1 i Brodarevo 2. Na taj način jasno je stavila do znanja da nepoštovanje Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, kojim se obezbeđuje pravo građanima da učestvuju u donošenju konačne odluke o projektima koji utiču na njihovo životno okruženje, smatra sasvim prihvatljivim modelom za upravljanje životnom sredinom i javnim dobrima u Republici Srbiji.
Ministarka koja je potpisala saglasnost za Brodarevo 1 i 2: Zorana Mihajlović

Investicije - privredni razvoj - nova radna mesta - strana ulaganja, isprazna je mantra koju nesposobni i neodgovorni političari godinama ponavljaju. Beznadežnost zaboravljenih kasaba, naselja koja političari ne posećuju ni u predizbornoj kampanji, sada je potvrđena i konkretnom manifestacijom administrativnog nasilja.

Zašto je priča o branama u Brodarevu važna?

Postupak izrade Studije o proceni uticaja za hidrocentrale u Brodarevu nije samo službena beleška o administrativnom nasilju i bahatosti. Možemo i da je čitamo kao kratku, a poučnu, istoriju rušenja principa odgovornog upravljanja prirodnim resursima, sumnjivog investiranja i kršenja elementarnih ljudskih prava.

Ovaj tekst predstavlja lični stav autora. Protivim se izgradnji brana sa akumulacijama na velikim rekama. Protivim se izgradnji visokih brana koje nanose veliku štetu životnoj sredini. Ali kršenje zakona i ugrožavanje Ustavom zajamčenih prava nije pitanje ličnog stava. Oni koji misle da ih se kršenje zakona i nasilje nad njihovim sugrađanima ne tiče ne treba da čitaju ovaj tekst. Svi koji misle da se bahatom postupanju nosilaca javnih funkcija ne treba da suprotstavlja, rečju, i svim zakonom dozvoljenim sredstvima, takođe ne treba ovde da gube vreme. Iz dubine duše se gnušam licemernih eksploatatora obnovljivih izvora enegije. Ali, ukoliko poštuju zakonske procedure, svoje gnušanje ću zadržati za sebe. I boriti se za bolje zakone i bolju zaštitu životne sredine i javnog interesa. U slučaju Brodareva radi se o nečemu sasvim drugom.

RENEWABLE ADVENTURE

Da se podsetimo kako je počelo. Važno je znati, da nam se opet ne bi dogodilo.

Preduzeće Renewable Energy Venutures, REV d.o.o, u vlasništvu RENEWABLE ENERGY VENTURES (BVI) LTD sa Devičanskih ostrva, započinje poslovanje u Republici Srbiji, 2008. godine, sa 500 evra osnivačkog kapitala. Sa tih 500 evra REV d.o.o. kreće u avanturu izgradnje hidroenergetskih objekata na Limu, poznatih kao Brodarevo 1 i Brodarevo 2. Ova, kako novinarka jednog uglednog nedeljnika prošle nedelje napisa „najveća investicija u domaću hidroenergetiku“, nailazi na nepodeljenu podršku donosilaca odluka u Republici Srbiji, i eto već dve godine REV, boreći se, kao ‘ala sa berićetom’, nastoji da usreći stanovnike Brodareva i Prijepolja, donese im nova radna mesta te izgradnjom masivnih bedema na Limu bespovratno ulepša prirodu Limskog basena.

Zanimljivo je nagovestiti kontroverzu vezanu za mogući uticaj na zaštićena prirodna dobra na području gde su brane zamišljene, predmetnom području - rečeno jezikom administracije. U Studiji o proceni uticaja na životnu sredinu, koju je šira javnost mogla da vidi tek onda kada je objavljena na sajtu Ministarstva turizma i održivog razvoja Crne Gore, stoji rešenje Zavoda za zaštitu prirode (br. 03-2451/2 od 1.11.2010.) kojim se konstatuje da „je utvrđeno da se predmetno područje ne nalazi u zaštićenom prirodnom dobru, kao i da na predmetnom području nema zaštićenih prirodnih dobara ili onih koji su predviđeni za zaštitu“. Isti Zavod je 24. avgusta 2011. izdao Rešenje o uslovima za zaštitu prirode (br. 019-2049/2), Republičkoj agenciji za prostorno planiranje, zbog izrade Prostornog plana područja posebne namene hidorelektrana Bordarevo 1 i 2. I gle, nakon uvida u Centralni registar zaštićenih prirodnih dobara, utvrđeno je da se na prostoru plana nalaze prirodna dobra za koja su započete aktivnosti za pokretanje postupka zaštite, predeli izuzetnih odlika „Ozren-Jadovnik“ i „Kamena Gora“ i međunarodno značajna područja za ptice (IBA) i ribe (IPA). Međutim, naglašava se u rešenju Zavoda, pošto je izrada Prostornog plana interes Republike Srbije, Zavod je izdao uslove za zaštitu prirode u kojima posebno navodi da je neophodno očuvati rečne tokove i priobalja od degradacije i zagađivanja.
Ni do današnjeg dana nije utvrđeno ko je odgovoran za nanošenje teških telesnih povreda građanima Prijepolja, koji su došli da iznesu svoje mišljenje o izgradnji hidrocentrala u njihovom mestu.

Ko je u pravu, Zavod za zaštitu prirode ili Zavod za zaštitu prirode, odlučite sami. Samo skrećem pažnju da je, u razmaku od samo nekoliko meseci, izdao dva potpuno različita rešenja, koja se odnose na isto područje.

Ko je, zapravo, ta Republika Srbija, koja ima interes? Ko čini taj entitet, koji govoreći kroz Rešenje o davanju saglasnosti na Studiju, iskazuje svoj interes. Građani? Potpisnik rešenja, koji svoj legitimet crpi iz izborne volje građana? Ili možda ono preduzeće sa 500 evra u džepu? Da ne grešim dušu,malo im se popravilo finansijsko stanje u poslednje vreme. U već pomenutom tekstu, objavljenom u nedeljniku NIN (br. 3261 od 27. juna 2013.), nek mi ne zamere na besplatnoj reklami, predstavnici investitora sa Devičanskih ostrva kažu da ih „ohrabruje razvoj političke situacije u Srbiji“ !? Te da se „vlast pokazala kao veoma predusretljiva“ !!!???? Ovde sam pomislio da je autorka teksta fantastično provukla jetku ironiju kroz naručeni panegirik. I dalje tako verujem. Jer, kak’e veze ovaj Renewable Adventure ima sa političkom situacijom u zemlji Srbiji? Razumeo bih da je pomenuta kompanija zabrinuta zbog nestabilne situacije u Malim Antilima, gde je registrovana, ili da je se tiče vrednost akcija i trendovi poslovanja u područjima gde investiraju. Ne, oni hvale vlast koja je predusretljiva?

JAVNE BATINE I TAJNE RASPRAVE

Imaju li građani neke veze sa tim, više puta pomenutim, interesom, i da li je njihov interes identičan interesu Republike Srbije? Jer ako nije, onda se nalazimo u istoj situaciji kao i Zavod za zaštitu prirode koji za isto područje izdaje dva različita rešenja.

Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu predviđa postupak javnog uvida i javne rasprave o studiji o proceni uticaja, kao dokumentu kojim se predviđaju mogući negativni uticaji na životnu sredinu i definišu neophodne mere zaštite. Javnost ima pravo da studiju vidi, pročita, dostavi komentare, a potom učestvuje u javnoj prezentaciji studije. Kako piše u Rešenju koje je potpisala Ministar, javna rasprava u Prijepolju nije mogla da se održi, „usled ozbiljne i neposredne opasnosti ometanja usmene javne rasprave“. Ovo se ometanje, da budemo nešto precizniji nego što je Rešenje, koje je i samo Minstarstvo više puta ispravljalo, sastojalo se u brutalnom premlaćivanju učesnika javne rasprave. Ni do današnjeg dana nije utvrđeno ko je odgovoran za nanošenje teških telesnih povreda građanima Prijepolja, koji su došli da iznesu svoje mišljenje o izgradnji hidrocentrala u njihovom mestu. To što njihovo mišljenje ne ide uz dlaku sitnom investitoru i „predusretljivim vlastima“ ne daje im za pravo da angažuju batinaše na javnim raspravama! Na ovaj detalj podsećam za slučaj da se nekom od čitalaca dogodi da se nađe na javnoj raspravi o kakvom projektu koji donosi nova radna mesta. Tek da znate šta znači „ometanje usmene javne rasprave“.

Zbog pomenutog ometanja u Prijepolju, Ministarstvo energetike je odlučilo da održavanje javne rasprave izmesti iz prostora i vremena. Takozvana javna rasprava zakazana je za 9. januar 2013. ali u Beogradu!? Da, to je bio prvi radni dan nakon božićnih praznika. Hajde, da ne cepidlačimo oko datuma, znate da ozbiljni i odgovorni ljudi vole u novu godinu da uđu rasterećeni od starih obaveza, ali zašto Beograd? Zašto ne Svilajnac, Trgovište ili ostrvo Anegada? Dobro, Anegada nije na teritoriji Republike Srbije, ali o prekograničnim uticajima nešto kasnije. Na pitanje da li izmeštanje javne rasprave znači da Republika Srbija nije u stanju da sprovodi zakone na čitavoj teritoriji zemlje, koje je postavljeno junakinji ovog teksta, nikada nije stigao odgovor. Beograd je oko 350 kilometara udaljen od Brodareva i Prijepolja. Pravilnik o postupku javnog uvida, prezentaciji i javnoj raspravi o studiji o proceni uticaja na životnu sredinu ("Sl. glasnik RS", br. 69/2005) kaže „Ako saglasnost na studiju o proceni uticaja izdaje ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, studija o proceni uticaja se mora izložiti i u prostoriji organa lokalne samouprave na čijoj se teritoriji planira izvođenje projekta.“ Da budemo korektni, investitor ima kancelariju u Beogradu. A čitava ova priča neodoljivo podseća na narodne stihove „tvome đogu i tvome junaštvu, svud su brodi, gde god dođeš vodi“.[1] Još jedno pojašnjenje, u oglasu kojim je najavljeno održavanje javne rasprave, Ministartvo kaže da će se „postupak izlaganja i javne rasprave ponoviti“ (Polimlje, 1. janauar 2013). Jedino što se ponovilo je otvoreno gaženje zakona i javna blamaža državnih službenika koju su ovu nakaradnu raspravu organizovali. Ponovnog izlaganja predmetne studije u Prijepolju nije bilo.

Samo obaveštenje o javnoj raspravi objavljeno je u listu Polimlje i to 1. januara 2013 !? Da, to je prvi dan u novoj godini, neradan za sve građane, osim za tiskare Polimlja i Ministarstvo energetike. Da li je potrebno da dodatno ukazujem na zlu nameru nekoga ko informaciju o javnoj raspravi objavljuje 1. januara a istu zakazuje 8 dana kasnije. Mislim da je potrebno, jer Zakon o proceni uticaja kaže da javna rasprava može da se održi najranije 20 dana nakon obaveštavanja javnosti (čl. 20). Further more , stranke u postupku, koje su podnele pismeni prigovor na izrađenu Studiju nisu pismeno obaveštene o održavanju javne rasprave, što je takođe zakonska obaveza.

Participacija policije, i njihovo vanredno interesovanje za održavanje ove javne rasprave, bilo je veće nego devedestih godina za građanske proteste. Ispred zgrade Privredne komre Grada Beograda, tog 9. januara 2013, bilo je mnogo više policajaca nego zainteresovanih građana? Ko se to i zašto uplašio? Stvar je postala jasnija kada nas je na ulazu sačekalo neko službeno lice, i zatražilo lična dokumenta. Lice je objasnilo da mora da proveri da li se nalazimo na spisku? Na čijem spisku se to nalaze građani koji su došli da prisustvuju JAVNOJ RASPRAVI. JAVNA je zato što je SVIM GRAĐANIMA dozvoljeno da učestvuju. Ili se na Devičanskim ostrvima primenjuje neka druga procedura? Za Republiku Srbiju se više ne usuđujem da tvrdim.

O takozvanoj javnoj raspravi najrečitije govori zapisnik koji je službeno lice vodilo, a sa čijom sadržinom možete da se upoznate ako pogledate ovaj kratki klip.

Gore pomenuti Pravilnik, usvojen 2005, kaže da „nadležni organ obezbeđuje vođenje zapisnika na javnoj raspravi u koji se unose sve primedbe, predlozi i mišljenja dati u toku javne rasprave. (čl. 5, stav 1).“ Pa imali su skoro deset godina da nauče šta treba da rade.

Nakon ovog mučnog događaja Ministarka je donela Rešenje o saglasnosti na predmetnu Studiju.

PREKOGRANIČNI UTICAJ

Slučaj je hteo da nekadašnja država SFRJ, sredstvima njenih građana, preko preduzeća koja su bila u državnom vlasništvu, razvije veliki projekat izgradnje hidroelektrana Brodarevo na Limu. Ali neću ovde postavljati pitanje kako je moguće da projekat, koji je uradilo neko javno preduzeće, u državi sukcesoru, dođe u posed privatne kompanije sa dalekih Devičanskih ostrva. Želim da skrenem pažnju da se predmetno područje nalazi na samoj granici Srbije i Crne Gore. Obe države su potpisnice ESPOO Konvencije, međunarodnog dokumenta o proceni uticaja prekograničnih projekata na životnu sredinu. ESPOO Konvencija ih obavezuje da o projektima koji mogu imati prekogranični uticaj obaveštavaju susede, i obezbede sudelovanje javnosti. Republika Srbija nije obavestila Crnu Goru o izradi pomenute Studije, nije uključila državne organe niti građane Crne Gore u javnu raspravu, niti omogućila uvid u spornu Studiju. Sve dok organizacije civilnog društva sa severa Crne Gore nisu izvršile pritisak na svoju Vladu i zatražile da im se omogući uvid u Studiju. To se desilo tek u januaru 2013, više od 4 meseca nakon što je Studija stavljena na javni uvid. ESPOO konvencija obavezuje državu da susednu zemlju u postupak uključi u ranoj fazi, a ta faza je određivanje obima i sadržaja studije. U Izveštaju o ocjeni Studija o proceni uticaja projekata izgradnje hidroelektrana Brodarevo 1 i 2 na životnu sredinu, koji je izradila državna komisija u Crnoj Gori, u aprilu 2013, iznosi se zaključak da studija uticaja hidroelektrane Borarevo 1 nije obrađivala prekogranični uticaj na Republiku Crnu Goru, niti da je pokazala da hidroelektrana Brodarevo 1 nema uticaja na teritoriju Crne Gore. Blagočastivi investitor, u propagandnom tekstu u NIN-u, tvrdi da uticaja na Crnu Goru nema. Možda je čovek, iako je investitor, čitao Studiju koju je svojim novcima platio.

Da zaključim, iako je državna komisija susedne države ukazala da je neophodno doraditi Studiju, u skladu sa brojnim primedbama koje su tamo iznete, Ministar, potpisnica Rešenja, ovaj Izveštaj uopšte ne uzima u obzir, prilikom davanja saglasnosti na dokument koji očigledno sadrži proceduralne i materijalne nedostatke.

SPORNO REŠENJE

Rešenje br 353-02-01205/2012-02, kojim je REV d.o.o. dobio saglasnost na Studiju o proceni uticaja, nadnaravno je zanimljiv dokument. Budući da sam do sada umorio i upornog, a ne samo radoznalog čitaoca, skrenuću pažnju na još jedan detalj, koji govori u prilog ozbiljnosti i posvećenosti državnog službenika koji je izradio ovo Rešenje. Naime, autor Rešenja tvrdi da su u toku postupka prikupljena mišljenja i predlozi javnosti, i da su sva ta mišljenja poslata u avgustu 2013????? Postaje jasnije zašto je došlo do zabune oko vremenskih rokova vezanih za zakazivanje rasprave.

Meni je jasno, u zemlji kojoj se žuri u zajednicu evropskih naroda državni službenici sat teraju unapred. Sada ćete reći da sam zlonameran, zar ne. A onaj ko je ovo Rešenja napisao i potpisao je dobronameran?

Utehu ne pruža činjenica da je pomenuto Rešenje kasnije dopunjeno ispravkama, jer je sadržalo niz materijalnih grešaka. Ova činjenica trebalo bi još više da nas zabrine. Ne samo što državni službenici pokazuju sklonost da zakone ne sprovode, što je osnovni posao izvršne grane vlasti, već su i toliko nesavesni da ni jedno rešenje ne mogu da izrade na propisan način. Šta li će se desiti kada započne proces izdavanja dozvola za 317 mini-hidroelektrana koje su predviđene planom Ministarstva energetike? Za svaki objekat po dva rešenja, pa onda zaključak kojim se ispravlja rešenje. Jasno je da postojeći kapaciteti državne uprave neće biti dovoljni da iznesu ovaj ozbiljan i odgovoran posao. Šteta koja je ovim postupkom učinjena mogla bi da bude ispravljena samo poništavanjem ovog akta, ili od strane njegovog potpisnika, što bi moglo da spase ugled Ministarstva, ili u upravnom sporu kojim bi nezakonito postupanje državnih službenika bilo dokazano.
Autor rešenja br 353-02-01205/2012-02, kojim je REV d.o.o. dobio saglasnost na Studiju o proceni uticaja, tvrdi da su u toku postupka prikupljena mišljenja i predlozi javnosti, i da su sva ta mišljenja poslata u avgustu 2013.

Ovaj tekst je napisan na osnovu dokumenata koji su nastali u procesu izrade Studije o proceni uticaja hidroelektrana Brodarevo 1 i 2, činjenica koje su javno dostupne i svedočanstava učesnika u sramnim javnim raspravama. Da, i na osnovu teksta iz NIN-a „Hidroelektrane Brodarevo na korak do izgradnje“, koji je toliko zabavno štivo da i dalje nepokolebljivo verujem da se njegova autorka zapravo obraćala čitaocima koji imaju redak smisao za humor. U protivnom, ova cenjena medijska kuća je sebi nanela ogromnu štetu.

Da li je, nakon svega što je ovde izneto, potreban zaključak. Mislim da jeste. I iskreno verujem da se ovakvo nepočinstvo neće ponoviti. Bar zbog toga što građani to neće da dozvole.

Dok nas filozofiji Radomira Konstantinovića budu podučavali stanovnici Bulevara Ratka Mladića jedino što možemo da očekujemo je potop. Opisani proces logičan je rezultat politike koja se zasniva na opsednutošću sopstvenom veličinom, nesposobnošću da se sasluša drugi i opsesivnom nastojanju donosilaca odluka da potisnu agresivnost svojih prosečnosti. Svaki pokušaj da osrednjosti ukažete na grešku završava se bahatim izlivom administrativnog i verbalnog nasilja. Porozna granica koja nas odvaja od ogoljenog nasilja nad onima koji drugačije misle, a koju ocrtava tanani sloj lažnog evropejstva, uskoro će biti pregažena. Potop je ovde odavno nastupio. To što smo naučili da dišemo na škrge neće nas sačuvati. Dozvolite mi da završim krajnje patetično. Na kraju, patetika je toliko omiljena među vlasnicima nepostojećeg datuma za bolju budućnost. BudIte hrabri, ako se jednog dana budete vozili novim i modernim magistralnim putem ka Crnoj Gori, pošto sadašnji nameravaju da potope, kada ugledate muljevitu baruštinu i zapuštene bedeme na Limu, recite svojoj deci: „ništa nisam uradio da ovo sprečim“. Bar vi koji ste svesni da ovo nepočinstvo moramo da sprečimo. Stid pred budućim generacijama ostaje jedina konstanta održivog razvoja u Republici Srbiji, zemlji izvan vremena.

Izvor: Kontrapress

Šuplje zgrade rasipnici para

Sve zgrade koje budu izgrađene u Evropskoj uniji posle 2020. godine moraju imati nulti ili veoma nizak nivo potrošnje energije. One treba da koriste što je moguće manje energije, a i ta energija mora da bude iz obnovljivih izvora.

EU je odlučna u nameri da stane na put rasipanju energije. Prošle godine je samo za uvoz energenata izdvojeno čak 400 milijardi evra. To bogatstvo je moglo da bude potrošeno za podstrek ekonomiji umesto da se rasipa na grejanje i hlađenje energetski neefikasnih zgrada.

Zato je usvojila Direktivu o energetskim karakteristikama zgrada koja predviđa da najpre državni organi vlasti moraju da renoviraju tri odsto svojih zgrada godišnje kako bi stimulisali tržište i dali primer drugima. Potom, dobavljači energije imaju obavezu da naprave uštedu od 1,5 odsto godišnje pa moraju da propagiraju mere energetske efikasnosti kako bi to postigli.

Ono što je prema mišljenju Fione Hol, poslanice Evropskog parlamenta i članice Komiteta za industriju, istraživanja i energetiku, možda i najvažnije jeste da je Evropski parlament uputio poziv svim državama članicama da sačine strategiju i mere za smanjenje energetske potrošnje u postojećim zgradama za 80 odsto do 2050. godine.

– Ukoliko trošimo manje energije manje zavisimo od uvoza i eventualno nestabilnih ili politički nesklonih delova sveta. Siromašni građani zbog stalnog rasta cena energenata ne mogu da ih plaćaju i država mora da im pomogne tako što subvencioniše cenu, a to nije održivo. U ovom trenutku je posebno važno stimulisati lokalnu privredu, jer kada ljudi troše toliko novca na račune za energente to je kao da spaljuju novac. To ne pomaže lokalnoj privredi i stvaranju poslova – navodi Hol i posebno naglašava da rad na energetskoj efikasnosti otvara mnoga radna mesta u građevinskom sektoru, a ovo je deo privrede koji je naročito važno stimulisati.

Međutim, najveći problem je kako obezbediti finansije da bi se zgrade učinile energetski efikasnim. Prema procenama Evropske komisije da bi Evropa uštedela 20 odsto energije samo u zgradama u narednih sedam godina potrebno joj je 70 milijardi evra.

– Javni sektor ne može da potroši tu količinu novca – kategoričan je Pol Hadson, šef jedinice za energetsku efikasnost u Evropskoj komisiji. Zato je ključno da se uključi privatni sektor.

– Jedan od načina je zajedničko ulaganje državnog novca i privatnih banaka. Upravo radimo na tome da ohrabrimo privatni sektor da ulaže u energetsku efikasnost i svedemo potencijalni rizik na najmanju meru – kaže Hadson, navodeći primer Grčke koja je svojevremeno to učinila i postigla dobre rezultate.

On kaže da nove članice EU mogu da pristupe regionalnim fondovima, mada postoje i veliki transferi za energetsku efikasnost siromašnijim članicama.

– Mnoge zemlje daju subvencije i jeftine kredite građanima kako bi svoje domove učinili energetski štedljivim. Nemačka je najbolji primer za to. Ona preko Razvojne banke KFW preusmerava novac u regionalne banke, a one potom plasiraju kredite klijentima sa kamatom od dva odsto, što je najniža stopa u Evropi – navodi šef jedinice za energetsku efikasnost Evropske komisije.

On naglašava da su Direktiva o energetskoj efikasnosti i Direktiva o energetskim karakteristikama zgrada obavezujući propisi za sve zemlje, tako da novac moraju pronaći.

Šan Hjuz, koja ispred „Knauf insolušna” lobira u evropskim institucijama i koja je učestvovala u donošenju ovih propisa kaže da su se neke članice EU snažno protivile navodeći da njihova primena iziskuje mnogo para i da je neprimereno primenjivati ih u vreme krize.

– Veliki evropski industrijalci i distributeri energije koji će morati da naprave uštede od 1,5 odsto pružali su snažan otpor. Ipak nisu uspeli, tako da će taj novac biti značajan izvor finansiranja pri izradi nacionalnih planova za sanaciju postojećih objekata. Uprkos činjenici da su vlade određenih evropskih država uključujući Nemačku i Veliku Britaniju „razvodnile” neke od prvobitnih predloga koji se odnose na našu granu privrede, čvrsto verujemo da će dogovorene mere potpomoći upliv privatnih investicija na tržišta izgradnje i renoviranja zgrada – kaže Hjuz.

Izvor: Poslovno jutro

PokloniIOtpadSkloni