05. Jun, 2020.

Odbor političke stranke Zeleni Srbije u Šapcu pokrenuo je jedinstvnu političku akciju koja se prvenstveno odvija putem društvenih mreža. Akcija pod nazivom „100 minuta za 100.000 potpisa“ pokrenuta je radi prikupljanja potpisa za uklanjanje višedecenijskog opasnog otpada koji je uskladišten u pogonima nekadašnjeg industrijskog giganta Zorka Šabac. Zeleni Srbije su u uličnim akcijama „Za Šabac bez opasnog otpada“ u prethodih mesec dana prikupili preko 10.000 potpisa a ovim putem žele da uključe sve građane Srbije.

Tokom katastrofalnih poplava u proleće 2014. godine i Šabac je bio u velikoj opasnosti da Sava napusti svoje korito i poplavi proizvodne pogone Zorke Šabac. U tim pogonima, prema zvaničnom odgovoru Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine na poslaničko pitanje predsednika Zelenih Srbije i narodnog poslanika Ivana Karića od 12.09.2014. godine, i dalje se nalazi nekoliko stotina tona veoma opasnog otpada. Zagađenje ne poznaje granice i u slučaju bilo kakve nesreće široko područje Srbije bilo bi pretvoreno u prostor nepoželjan za život na duži period. Stepen zagađenja vode, vazduha i zemljišta bi dostigao katastrofalan nivo i posledice negativnog uticaja na prirodnu sredinu i zdravlje i živote ljudi bi prešle i granice naše države.

Smatramo da su klimatske promene dostigle takav stepen da niko ne može tvrditi da se slične ili još teže poplave ne mogu dogoditi i sledeće godine. Zato smo u Šapcu pokrenuli potpisivanje peticije ZA ŠABAC BEZ OPASNOG OTPADA koju ćemo uputiti Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine sa zahtevom da se u skladu sa zakonom taj opasan otpad izmesti u specijalizovane spalionice u inostranstvu pre proleća 2015. godine.

Zeleni Srbije su na društvene mreže postavili obrazac peticije ZA ŠABAC BEZ OPASNOG OTPADA i pozvali građane da ga odštampaju, popune i pošalju poštom. Na jednom listu ima mesta za 20 potpisa i potrebno je oko 60 minuta da se oni prikupe u najbližem okruženju (porodica, komšiluk, rodbina, prijatelji, trgovnski i uslužni objekti koje posećujete, posao). Biće potrebno još oko 40 minuta do najbliže pošte, gde ubacite popunjen list u kovertu i pošaljete na sledeću adresu: Pokret za Šabac Zelenih Srbije, Pop Lukina 9/12, 15000 Šabac. Možete i skenirati list sa potpisima i poslati ga na e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Zeleni Srbije planiraju da ovu akciju prošire na celu Srbiju. Prema zvaničnim podacima nadležnih državnih organa opasan otpad se nalazi na brojnim lokacijama širom Srbije: Beograd, Šabac, Loznica, Kragujevac, Čačak, Gornji Milanovac, Kraljevo, Trstenik, Kruševac, Smederevo, Smederevska Palanka, Aleksandrovac, Jagodina, Požarevac, Bor, Majdanpek, Prahovo, Pirot, Priboj, Prijepolje, Lučani, Topola, Vranje, Leskovac, Niš, Knjaževac, Novi Sad, Pančevo, Odžaci, Sombor, Bačka Palanka. Ugrožena je cela Srbija.

Dovoljno je da samo 5.000 korisnika društvenih mreža popuni po jedan list i za 100 minuta ćemo imati 100.000 poptisa podrške akciji ZA ŠABAC I SRBIJU BEZ OPASNOG OTPADA

Saopštenje u celosti možete pronaći u prilogu.

Evropski omladinski centar, u saradnji Unijom studenata opštine Vršac Vas sa zadovoljstvom poziva na okrugli sto “Zeleni aktivista – mladi za životnu sredinu”. Skup će se početi u petak 5. decembra u 11.00 u VIP sali restorana Alcudia (Hotel Srbija).

Skupu će prisustvovati predstavnici udruženja mladih i za mlade iz opštine, kao i predstavnici drugih organizacija i institucija koje u svom fokusu imaju zaštitu životne sredine.

Cilj skupa je upoznavanje sa omladinskim aktivizmom u oblasti zaštite životne sredine na lokalnom nivou. Okrugli sto omogućava da se zajedničkim snagama mapiraju problemi životne sredine na lokalnom nivou i predlože načini uključivanja mladih u njihovo rešavanje. Takođe, ovaj skup doprinosi jačanju organizacija civilnog društva u procesima donošenja odluka po pitanjima životne sredine, kako na lokalnom, tako i na regionalnom nivou, stavljajući poseban naglasak na mlade.

Predstaviće se i nagrade „Zeleni aktivista“ , „Zeleni pečat“ i '' Zelena inicijativa'' koje se dodeljuju najistaknutijem pojedincu, odnosno kancelariji za mlade, odnosno formalnoj ili neformalnoj grupi mladih ljudi u 2014. godini,  angažovanim na zaštiti životne sredine na lokalnom i/ili nacionalnom nivou.

Projekat realizuje Evropski omladinski centar (EOC) u saradnji sa Srpskim centrom za ekološka pitanja (SERC) i Centrom za etiku, pravo i primenjenu filozofiju (CELAP), a uz podršku programa SENSE koji sprovodi Regionalni centar za životnu sredinu (REC), uz finansiranje Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju SIDA.

U slučaju dodatnih pitanja o samom događaju, možete kontaktirati Marinu Jusufi na mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. i telefon 011 3035 788 ili 011 3035 786.

Evropski omladinski centar zajedno sa Unijom studenata opštine Vršac, Vas sa zadovoljstvom pozivaju na okrugli sto “Zeleni aktivista – mladi za životnu sredinu”. Skup će se početi u petak, 5. decembra od 11.00 u VIP Sali hotela Srbija.

Skupu će prisustvovati predstavnici uduženja mladih i za mlade iz opštine, kao i predstavnici drugih organizacija i institucija koje u svom fokusu imaju zaštitu životne sredine.
Cilj skupa je upoznavanje sa omladinskim aktivizmom u oblasti zaštite životne sredine na lokalnom nivou. Okrugli sto omogućava da se zajedničkim snagama mapiraju problemi životne sredine na lokalnom nivou i predlože načini uključivanja mladih u njihovo rešavanje. Takođe, ovaj skup doprinosi jačanju organizacija civilnog društva u procesima donošenja odluka po pitanjima životne sredine, kako na lokalnom, tako i na regionalnom nivou, stavljajući poseban naglasak na mlade.

Predstaviće se i nagrade „Zeleni aktivista“ , „Zeleni pečat“ i '' Zelena inicijativa'' koje se dodeljuju najistaknutijem pojedincu, odnosno kancelariji za mlade, odnosno formalnoj ili neformalnoj grupi mladih ljudi u 2014. godini, angažovanim na zaštiti životne sredine na lokalnom i/ili nacionalnom nivou.

Projekat realizuje Evropski omladinski centar (EOC) u saradnji sa Srpskim centrom za ekološka pitanja (SERC) i Centrom za etiku, pravo i primenjenu filozofiju (CELAP), a uz podršku programa SENSE koji sprovodi Regionalni centar za životnu sredinu (REC), uz finansiranje Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju SIDA.

UNIJA STUDENATA OPŠTINE VRŠAC

Ovog dana ljudi širom planete ujedinjeno deluju kako bi obezbedili čistiju, zeleniju i sjajniju budućnost za sebe i buduće generacije.

U Srbiji će povodom Svetskog dana zaštite životne sredine biti organizovane brojne aktivnosti i manifestacije, kojima će biti skrenuta pažnja najšire javnosti na značaj i potrebu očuvanja zdrave životne okoline.

U Narodnoj skupštini biće održana šesta javna debata "Tretman opasnog i posebnih tokova otpada u Republici Srbiji", i to u organizaciji Centralno evropskog foruma za razvoj (CEDEF) i Privredne komore Srbije.

Organizatori upozoravaju da u Srbiji postoji više od milion tona istorijskog opasnog otpada nastalog radom fabrika u prošlosti, a svake godine stvara se do 200.000 tona novog opasnog otpada, koji se u odredjenoj meri nekontrolisano odlaže.

Opasni otpad zbrinjava samo 30 privremenih deponija, od čega 62 odsto ne zadovoljava propisane uslove rada.

U Skupštini Grada Beograda će biti organizovana svečanost povodom obeležavanja Svetskog dana zaštite životne sredine, gde će izmedju ostalog biti reči o adaptaciji na klimatske promene.

U Privrednoj komori Beograda biće održan okrugli sto na temu "Održivi razvoj i prirodne katastrofe u jugoistočnoj Evropi - posledice, revitalizacija, zaštita i prevencija - izazov za privredu, stanovništvo i državu".

Svetski dan zaštite životne sredine prvi put je obeležen 1972. godine i predstavlja glavni alat pomoću kojeg Ujedinjene nacije stimulišu podizanje globalne svesti o značaju zaštite životne sredine.

Izvor: Tanjug, B92

Opštinsko veće Opštine Batočina usvojilo je 30. decembra 2013. godine odluku o osnivanju Savetodavne radne grupe za zaštitu i unapređenje životne sredine.

Prepoznajući značaj saradnje između lokalne uprave, civilnog društva i zainteresovane javnosti u kreiranju i sprovođenju politike životne sredine na lokalnom nivou Opštinsko veće u Batočini je oformilo Savetodavnu radne grupu za zaštitu i unapređenje životne sredine

Ovo savetodavno telo će činiti predstavnici opštinske uprave, Saveta za urbanizam, saobraćaj, komunalno-stambene delatnosti i zaštitu životne sredine Skupštine opštine Batočine, predstavnik mreže ekopoverenika Stalne konferencije gradova i opština, predstavnici udruženja,  zdravstvenih i obrazovnih institucija, privrednog sektora i sredstava javnog informisanja.

Osnivanjem Savetodavne radne grupe u opštini Batočina uspešno je završena kampanja organizacija civilnog društva i započeta saradnja u kreiranju održive politike životne sredine koja će biti zasnovana na učešću svih zainteresovanih strana.

Budžetski fond za zaštitu životne sredine biće osnovan 2014. izmenama Zakona o zaštiti životne sredine. U 2014. godini Budžetski fond za zaštitu životne sredine trebalo bi da raspolaže sa oko 2,5 milijarde dinara. Taj fond će, prema najavama, biti privremeno rešenje i uslediće predlog da od 2015. bude formiran fond za zelenu ekonomiju.

Državni sekretar u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine Dejan Novaković kazao je da će taj fond omogućiti da se prepozna mesto gde se nalazi novac namenjen zaštiti životne sredine i da trošenje bude transparentno.

On je istakao i da budžetski fond ne bi trebalo da bude trajno rešenje. "Po Ministarstvu, to je samo jedno od prelaznih rešenja i predložiće se da od 2015. godine bude formiran fond za zelenu ekonomiju", kazao je Novaković.

Novaković je kazao i da bi u 2014. godini Budžetski fond za zaštitu životne sredine trebalo da raspolaže sa oko 2,5 milijarde dinara.

Predstavnici Ministarstva su naveli da će se fond finansirati sredstvima iz budžeta Srbije, novcem iz naknada za zaštitu životne sredine, kazni za kršenje propisa, donacijama i kreditima.

Predloženim izmenama Zakona o zaštiti životne sredine predviđeno je da se sredstva iz Fonda dodeljuju na javnim konkursima po programu finasiranja aktivnosti i mera zaštite i unapređenja životne sredine koji donosi Vlada Srbije.

Izmenama zakona je previđena mogućnost uvođenja subvencija za recikliranje.

Predstavnici Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine Srbije su kazali i da je jedan od razloga za izmene Zakona o zaštiti životne sredine usklađivanje propisa u Srbiji s direktivama EU.

Najavljeno je da će Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine u decembru uputiti Skupštini Srbije izmene Zakona o zaštiti životne sredine zajedno sa još šest predloga zakona iz svoje nadležnosti.

Privrednici su pozitivno ocenili formiranje Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine, ali su istakli da bi trebalo da preraste u pravi fond koji bi mogao da odobrava i kreditne linije.

Učesnici u javnoj raspravi su se složili i da zaštita životne sredine putem nije dovoljno iskorišćena u Srbiji i da je izostalo uređenje te oblasti u izmenama Zakona.

Predstvnici Ministarstve energetike i zaštite životne sredine su najavili da će od 2015. godine početi primena EU direktive o finansijskim garancijama koje zagađivači treba da obezbede i izrazili spremnost da se u konsultacije za uređenje te oblasti uključe i banke i osiguravajuća društva.

Planirano je da javna rasprava o izmenama Zakona o zaštiti životne sredine traje do 19. novembra.

Izvor: Beta

Ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine Srbije Zorana Mihajlović potvrdila je da se osniva budžetski fond za zaštitu životne sredine.

Rekla je da će taj fond biti ustanovljen izmenama seta zakona iz oblasti zaštite životne sredine koji će se naći u skupštinskoj proceduri ove jeseni.

Ključna razlika između novog i ukinutog fonda za zaštitu životne sredine to što novi fond neće imati direktora i Upravni odbor, već će biti budžetska stavka za finansiranje projekata u toj oblasti.

Mihajlovićeva je kazala da će prvi projekti iz oblasti obnovljivih izvora energije u Srbiji, koji će početi da rade, biti vetropark Plandište i mini hidroelektrane.

Izvor: E2 vesti (zelenasrbija.rs)

Održana konferencija o rezultatima odobrenih projektnih aktivnosti udruženja građana iz oblasti zaštite životne sredine, arhitekture, urbanizma i graditeljstva u 2013g.

Dana, 08. maja 2013. godine, pokrajinski sekretar dr Slobodan Puzović objavio je rezultate Konkursa o dodeljenim bespovratnim sredstvima iz budžeta AP Vojvodine za realizaciju projektnih aktivnosti udruženja građana iz oblasti zaštite životne sredine i oblasti arhitekture, urbanizma i graditeljstva u 2013. godini.

REZULTATI PRIJAVLjENIH  I ODOBRENIH PROJEKTNIH AKTIVNOSTI UDRUŽENjA GRAĐANA IZ OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE, ARHITEKTURE, URBANIZMA I GRADITELjSTVA U 2013.G.

1.) Oblast zaštite životne sredine

Na Konkursu se prijavilo 195 udruženja građana sa 196 projekata, a odobreno je za sufinansiranje 38 projekta i podeljena su sredstva u ukupnom iznosu od 2.000.000,00 dinara.

Od ukupnog broja prijavljenih projekata udruženja građana, najviše je pristiglo iz Bačkog regiona 115 (najbrojniji su iz Novog Sada sa 54 i  Subotice sa 8 projekata), iz Banata 64 (najbrojnije su iz Zrenjanina, ukupno 12), a samo 16 organizacija iz Srema.

Od 196 prijavljenih  projekta po sadržaju je sledeći odnos: najbrojniji su projekti kombinovani edukacija-promocija 85 (E/P), kombinovani edukacija-akcija-promocija 31 (E/A/P), samo akcija 24 (A), samo edukacija 19 (E), kombinovani edukacija-akcija 16 (E/A), kombinovani akcija sa promotivnim sadržajem 15 (A/P), samo publikacija 6 (P).

http://www.ekourb.vojvodina.gov.rs/wp-content/uploads/2013/05/graf1.jpg

Odobreno je ukupno 38 projekata: 21 je iz Bačke, 16 iz Banata i 1 iz Srema, a po sadržaju je sledeći odnos: najbrojniji su kombinovani projekti edukacija-promocija 21 (E/P), kombinovani edukacija-akcija-promocija 6 (E/A/P), akcija sa promotivnim sadržajem 5 (A/P), edukacija-akcija 3 (E/A), edukativnog karaktera 2 (E) i samo akcija 1 (A).

http://www.ekourb.vojvodina.gov.rs/wp-content/uploads/2013/05/graf2.jpg

2.) Oblast arhitekture, urbanizma i graditeljstva

Na Konkursu se prijavilo 32 udruženja građana sa 33 projekta, a odobreno je za sufinansiranje 28 projekata i dodeljena su sredstva u ukupnom iznosu od 2.800.000,00 dinara.

Od ukupnog broja prijavljenih projekata udruženja građana, najviše je pristiglo iz Bačkog regiona 24 (najbrojnija udruženja građana su iz Novog Sada sa 18, iz Subotice sa 3, iz Bačke Topole 1, iz Srbobrana 1 i iz  Titela 1), iz Banata 7 (iz Vršca sa 2, iz Pančeva sa 2, iz Novog Kneževca 1, iz Novog Miloševa 1 i iz Velebita 1), a samo 1 udruženje građana iz Srema (iz Iriga).

Od 33 prijavljena projekta po sadržaju je sledeći odnos: najbrojniji su projekti kombinovani edukacija-akcija 9 (E/A), kombinovani edukacija-promocija 5 (E/P), samo akcija 6 (A), samo edukacija 6 (E) i samo publikacija 7 (P).

http://www.ekourb.vojvodina.gov.rs/wp-content/uploads/2013/05/graf3.jpg

Odobreno je ukupno 28 projekata: 20 iz Bačke, 7 iz Banata i 1 iz Srema, a po sadržaju je sledeći odnos: najbrojniji su kombinovani projekti edukacija-akcija 8 (E/A), zatim samo publikacija 6 (P), samo akcija 4 (A), samo edukacija 5 (E) i kombinovani edukacija-promocija 5 (E/P).

http://www.ekourb.vojvodina.gov.rs/wp-content/uploads/2013/05/graf4.jpg

Izvor: Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine

Oxijet vazdušni tuš smanjuje upotrebu vode za 50 odsto

Tuševi sa smanjenim protokom vode su dobar način da sačuvate vodu, ali njihovo korišćenje je pomalo kao da se tuširate sa sprejem. Kompanija Felton sa Novog Zelanda, u saradnji sa australijskom Komonvelt organizacijom za naučno i industrijsko istraživanje (CSIRO - Commonwealth Scientific and Industrial Research Organisation), razvila je „Oxijet“ - vazdušni tuš bateriju koja ubacuje sitne mehuriće vazduha u kapljice vode kako bi korisnik imao utisak da se tušira pod punim pritiskom vode, a zapravo se koristi 50 odsto manje vode.

Tradicionalni umanjivači protoka vode smanjuju protok i pritisak, dok Oxijet koristi energiju protoka da uvuče vazduh u vodotok, čineći kapljice vode šuplje“, kaže dr Dži Vu (Jie Wu), specijalista za tečnost u CSIRO-u. „Ovo proširuje volumen protoka vode, što znači da možete da sačuvate istu količinu vode dok uživate u vašem tuširanju.“

Postoje i drugi vazdušni tuš sistemi, ali Oxijet je neobičan po tome što se može montirati na gotovo bilo koju bateriju. On je testiran u Novotel Northbeach hotelu u Volongongu u Austrliji gde su restrikcije vode česte.

„Sa preko 200 soba mi potrošimo oko 10 miliona litara vode godišnje, tako da svaku uštedu koju možemo napraviti jeste važna. Uvideli smo da naši gosti preferiraju Oxijet nad drugim tuševima sa smanjenim protokom vode, zato što im daje iluziju punog vodenog pritiska“, kaže Valter Imos, generalni direktor hotela.

Proizvod Oxijet je akreditovan od strane organizacija Australian Water Efficiency i Labeling Standards, i dostupan je za kupovinu u Australiji. Video snimak ispod prikazuje Oxijet u akciji.

Pogledajte:

Izvor: gradjevinarstvo.rs

Tekst preuzela Kristina Ristic II-2

Vrste otpadnih voda

Prirodna ili kondicionirana voda, pošto je jednom iskorišćena za određenu namenu postaje upotrebljena ili otpadna voda. Tom prilikom u njen sastav ulazi manja ili veća količina različitih primesa – zagađivača, odnosno njene fizičke, hemijske i biološke karakteristike se u toku upotrebe toliko menjaju da ona postaje nepodobna za onu upotrebu pri kojoj je i nastala.

Domaće otpadne vode

Domaća otpadna voda predstavlja vodovodsku vodu ili prirodnu vodu približnog kvaliteta koja je upotrebljena za kuvanje, pranje ili sanitarne potrebe u domaćinstvu. Pored mineralnih i organskih materija koje su već bile prisutne u vodi čijom je upotrebom ova otpadna voda i nastala, ona još sadrži i značajne količine humanih ekskrementi, papira, sapuna i drugih sredstava za pranje, otpadaka od hrane, mineralnih otpadaka i velikog broja drugih otpadnih materijala. Najveći deo zagađivača domaće otpadne vode ipak je organskog porekla i, zbog svoje visoke energetske vrednosti, podložan je delovanju saprofitnih mikroorganizama, odnosno mikroorganizmima koji se hrane mrtvim organskim materijalom. Zato je ova otpadna voda podložna mikrobiološkoj razgradnji, odnosno truljenju. Otuda ona može imati vrlo neprijatan miris, na primer na sumporvodonik.

Za domaće otpadne vode iz čitavog jednog naselja ili grada, sa malim ili nikakvim udelom industrijskih otpadnih voda, i koje sadrže i značajan udeo otpadnih voda iz različitih ustanova i javnih institucija, često se koristi naziv sanitarne otpadne vode.

Ukoliko je za to naselje ili grad karakteristična i razvijena industrijska proizvodnja i ukoliko se i industrijske otpadne vode (uz određeni stepen obrade) ispuštaju u gradsku kanalizacionu mrežu i mešaju sa domaćim, odnosno sanitarnim otpadnim vodama, onda se tako nastala smeša naziva komunalna ili gradska otpadna voda.

Otpadne vode u čijem sastavu dominiraju humani ili životinjski ekskrementi, a koje uglavnom potiču iz nužnika, pisoara, štala i slično, nazivaju se fekalne otpadne vode.

Industrijske otpadne vode

Industrijske otpadne vode obuhvataju sve one otpadne vode koje ne vode neposredno i isključivo poreklo iz domaćinstva. Industrijske otpadne vode nastaju u fabrikama i industrijskim pogonima nakon upotrebe vode u procesu proizvodnje. Osnovna karakteristika ove grupe otpadnih voda je veoma velika raznovrsnost sastava.

Atmosferske vode

Atmosferske (kišne) vode se pojavljuju povremeno za vreme padavina ili pri topljenju snega i koje najčešće nisu značajnije zagađene. One, međutim, u toku relativno kratkog vremenskog perioda, i ukoliko se radi o takozvanom kombinovanom kanalizacionom sistemu, mogu predstavljati veliko hidrauličko opterećenje za kanalizacionu mrežu i samo postrojenje za obradu komunalnih otpadnih voda.

Jedini zagađivači ove vrste voda su inertne, mineralne materije (prašina, pesak, i slično), a u određenim periodima godine i suvo lišće, te se one najčešće mogu bez ikakve prethodne obrade ispuštati direktno u prijemne vodotoke.[1]

Kada je reč o atmosferskim vodama sa lokacija pojedinih industrijskih preduzeća, pokazalo se da one mogu biti značajnije zagađene i to uglavnom istim zagađivačima kao i industrijske otpadne vode tih istih preduzeća. Ovakve kišne vode moraju se podvrgnuti određenom stepenu obrade pre ispuštanja u vodotokove.

Infiltracione vode

Infiltracione (podzemne) vode su, u suštini, vode za koje se koriste najjednostavnija tehnološka rešenja. Ovakve vode karakteriše stabilna temperatura i odsustvo bakteriološkog zagađenja, suspendovanih materija i mutnoće i relativno nizak sadržaj organskih materija. Ovim vodama su obično svojstveni povećani sadržaji gvožđa i mangana i povećana tvrdoća. U nekim vodama iz dubokih bunara mogu biti prisutni i sumporvodonik i metan, dok druge mogu imati povećane sadržaje hlorida, sulfata i karbonata.

Sistemi za obradu otpadnih voda

Osnovni cilj obrade svake otpadne vode je njeno što potpunije oslobađanje od neželjenih komponenti – zagađivača, što se ostvaruje primenom jednog ili više osnovnih procesa obrade. Jedan ili više osnovnih procesa koji se koriste za ostvarenje određenog efekta obrade, čine liniju obrade. Više linija obrade čine sistem obrade, odnosno sistem za obnavljanje kvaliteta vode.

Parametri zagađenosti otpadnih voda

Parametri koji se koriste za određivanje sadržaja organskih materija u otpadnim vodama su:

  • biohemijska potreba kiseonika (BPK)
  • hemijska potreba kiseonika (HPK)
  • ukupan organski ugljenik (TOC)
  • Direktive Evropska unije iz oblasti zaštite voda

Direktive Evropska unije iz oblasti zaštite voda su:

  • Okvirna direktiva o vodama 2000/60/EC
  • Direktiva 91/271/EEC o prečišćavanju komunalnih otpadnih voda i njena dopuna Direktiva 98/15/EC
  • Direktiva 91/676/EEC o zaštiti voda od zagađivanja uzrokovanog nitratima iz poljoprivrednih izvora
  • Direktiva 86/278/EEC o zaštiti životne sredine, a posebno zemljišta pri korišćenju kanalizacionog mulja u *poljoprivredi
  • Direktiva 76/464/EEC o graničnim vrednostima za ispuštanje opasnih supstanci u vode
  • Direktiva 80/68/EEC o zaštiti podzemnih voda od zagađivanja
  • Direktiva 96/61/EEC o integralnom sprečavanju i kontroli zagađivanja

Izvor:  wikipedia.org

Izvor: Kristina Ristić, II-2

PokloniIOtpadSkloni