19. Apr, 2021.
Marinel Cuculj

Marinel Cuculj

Sve se može ako se hoće!

Akcija "SAKUPI HUMANI ČEP"

Udruženje “PARAKVAD VŠ” pokreće akciju “SAKUPI HUMANI ČEP” koja se bazira na prikupljanju plastičnih čepova, bez obzira koje veličine, boje i oblika, svi čepovi koji su napravljeni od plastike dolaze u obzir. Akcija je istovremeno ekološkog, humanitarnog, inkluzivnog karaktera, ali sa mnogo volonterskog angažmana. Naša poruka svim građanima glasi “SAKUPI HUMANI ČEP”, pomozi ljudima kojima je pomoć potrebna i njihov već težak život učiniti lakšim. Sakupljanjem plastičnih čepova sa ambalaža i njihovom daljom distribucijom, akcija bi obezbedila novac za nabavku ortopedskih pomagala namenjenim osobama sa invaliditetom. Istovremeno cilj je i menjanje svesti o osobama sa invaliditetom kao korisnim i aktivnim pripadnicima društva, takodje na ovaj način podiže se i ekološka svest kod građana, a posebno kod dece i omladine. U planu su i razgovori sa školama, prodavnicama, marketima iz cele opštine o priključenju akciji. Udruženje će prikupljene čepove skladištiti a kada se prikupi dovoljno čepova vršiće se distribuciju čepova do firmi koje se bave reciklažom ove vrste plastične mase a od dobijenih finansijskih sredstava kupovaće se ortopedska pomagala koja svojim kvalitetom i tehničkim performansama značajno utiču na kvalitet života osoba sa invaliditetom.

Detaljnije o akciji pročitajte na sajtu udruženja: Parakvad VŠ

Više od 5.600 patenata koji se odnose na tehnologiju vodoničnih gorivnih ćelija a koje je Toyota registrovala širom sveta biće dostupni svakome ko poželi da ih upotrebi za sopstvenu proizvodnju automobila sa pogonom na vodonik, saopštila je ta kompanija.

Japanski proizvođač tako je krenuo stopama Tesla Motorsa koji je polovinom 2014. odustao od zaštite patenata za tehnologiju električnih vozila.

Odluka koju je Toyota objavila na aktuelnom Međunarodnom sajmu elektronike (CES) u Las Vegasu doneta je sa ciljem da se ubrza globalni razvoj i uvođenje pogonskih sistema sa vodoničnim gorivnim ćelijama u automobile.

"Verujemo da se u svetu mogu dogoditi veličanstvene stvari kada čovečanstvo međusobno podeli dobre ideje", izjavio je potpredsednik Toyota grupe u SAD, Bob Karter.

"Smatramo da je za budućnost automobila na vodonik presudna prva generacija ovih vozila koja će se pojaviti na tržištu između 2015. i 2020. godine", objašnjava Karter.

"Zbog toga je neophodno srušiti korporativne granice i ostvariti tesnu saradnju između proizvođača automobila, državnih organa, akdemske zajednice i proizvođača energenata", dodaje on.

Kompanijama koje bi želele da iskoriste tehnologiju primenjenu na prvom Toyotinom produkcijskom modelu sa pogonom na vodonik, Mirai, biće dostupno ukupno oko 5.680 patenata.

Od toga, 1.970 patenata odnosi se na gorivne ćelije, 290 na rezervoare visokog pritiska za skladištenje vodonika u automobilu, 3.350 je u vezi sa elektronskim upravljačkim sistemima i softverom, dok se 70 patenata odnosi na tehnologiju proizvodnje vodonika i sistem snabdevanja.

Toyota je saopštila da je od ukupnog broja ponuđenih patenata 2.650 registrovano u Japanu, 820 u SAD, 760 u Evropi i 720 u Kini.

Patenti će biti na raspolaganju svim kompanijama koje proizvode automobile sa vodoničnim gorivnim ćelijama, kao i snabdevačima delova i komponenti za ovu vrstu vozila, te kompanijama koje se bave proizvodnjom, skladištenjem i distribucijom vodonika za potrebe snabdevanja automobila.

Grupa patenata koja se odnosi na gorivne ćelije biće besplatna do 2020. godine, a svi ostali - neograničeno.

Toyota će zatražiti od kompanija koje preuzmu njene patente da takođe podele svoje, ali pri tome neće biti uslovljavanja od strane japanskog proizvođača.

Izvor: B92.net

Električni sistem se sastoji od hiljada komponenti koji su uglavnom elektromehanički, sa dosta pomerajućih delova.

Poput vašeg automobila, ovi sistemi rade najbolje kada se koriste u okruženju sa srednjim nivoima temperature i vlažnosti vazduha, u odnosu na ono za koje su napravljeni. Kada su nove, ove naprave su dizajnirane da rade tačno kako treba čak i na ekstremnim temperaturama. Međutim kako stare, a veći deo infrastrukture već funkcioniše izvan predviđenog roka za koji je napravljen, ove naprave ne mogu da rade na pravi način u ekstremnim uslovima.

Veći deo vremena, kada je elektroenergetska oprema podvrgnuta ekstremno hladnim ili toplim vremenskim uslovima, sve je dobro dokle god nije pod pritiskom. Kada postane previše hladno, toplo ili vlažno, mnogi aparati rade sporije, brže ili manje predvidljivo u odnosu na normalne uslove, posebno kada imaju zadatak da obave veoma težak posao, poput osigurača ili prekidača koji treba da rade dovoljno brzo da zaštite sistem od kratkog spoja uzrokovanog drvećem koje je palo na kablove.

Svako kome je nestajala struja tokom oluja sa jakim vetrovima zna da su drveća i obližnji predmeti velika opasnost za dalekovode. Ali čak i ukoliko nema snega i leda koji bi grane bacili na žice, korenje drveća može da prouzrokuje probleme omogućavajući ledu da se formira oko žica koje su uzemljene. U oba slučaja linija je već kruća od predviđenog zbog hladnoće, što je čini dodatno ranjivom.

Još jedan problem prilikom ekstremnih temperatura predstavlja velika potražnja potrošača koja je dodatno uvećana. Toplotne pumpe rade skoro bez prestanka, sistemi za grejanje u slučaju nužde i ostala grejna tela na struju takođe mogu biti uključeni, uz još drugih koji uzrokuju povećanje u tražnji električne energije. Ukoliko su ekstremne temperature gore od onih predviđenih ili se pogoršanje dogodi brže od očekivanog, postrojenja možda nisu uspela da isplaniraju ili nemaju dovoljno snage da podrže tražnju. To može dovesti do lokalnog ili opšteg preopterećenja mreže i automatskog isključenja nekih područja ili naizmeničnog nestanka struje.

Postoje stvari koje postrojenja mogu da učine kako bi minimalizovali uticaj ekstremne hladnoće ili toplote na energetski sistem. Obezbeđivanje odgovarajuće izolacije elektrana tako da njihova vitalna oprema radi je jedna od njih. Zamena zastarele infrastrukture, instaliranje dodatne opreme za praćenje stanja i unapređivanje načina predviđanja vremenskih prilika takođe mogu biti od pomoći.

Sve ove mere koštaju, naročito zamena zastarele infrastrukture, i nažalost, malo je onih koji su spremni da vide veće račune za struju zbog ovakvih unapređenja. U nekom trenutku, zastarela infrastruktura počeće da se kvari češće i opasnije, rezultirajući većom neugodnošću za duži period vremena po mnogo višoj ceni.

Do trenutka kada kritična masa javnih i regulatornih funkcionera shvati to, može biti prekasno za efikasnu nadogradnju. Svi bi mogli da platimo veoma skupu popravku u poslednjem času.

Izvor: nationalgeographic.rs

PokloniIOtpadSkloni