16. Jan, 2021.
Marinel Cuculj

Marinel Cuculj

Sve se može ako se hoće!

Udruženje Centar za energetsku efikasnost – “CEFIX” Vršac je sa projektom “Vršnjačkom edukacijom do održivog razvoja” konkurisalo na javnom konkursu Opštine Vršac za sufinansiranje projekata u oblasti unapređenja i zaštite životne sredine u opštini Vršac u 2012. godini.


Dana 05. marta 2012. godine, na “Dan energetske efikasnosti”, potpisan je ugovor za realizaciju projekta, i odobreni iznos bespovratnih sredstava iz budžeta Opštine Vršac za implementaciju iznosi 50.000,00 dinara.


Niska ekološka svest stanovništva, kao i nedovoljna zastupljenost ekologije i energetske efikasnosti u školama dovodi do loše ekološke slike u Vojvodini. Većina škola u Vršcu ima ekološke sekcije, koje nisu dovoljno edukovane o rešavanju konkretnih problema. One bi trebale više da rade na konkretnim projektima i podizanju ekološke svesti prvenstveno učenika i nastavnika u školama, a zatim i šire javnosti.


Metoda implementiranja projekta je volonterski praktičan rad. Namera „CEFIX“-a je da uključivanjem i edukovanjem većeg broja volontera prenese osnovna znanja o odvojenom sakupljanju otpada, reciklaži i efikasnom korišćenju energije, te praktičnim radom pokaže metode kojima se to postiže. Očekuje se da će oni ta znanja dalje koristiti i širiti u svom životnom i radnom okruženju.


Nova znanja i iskustva učesnici će preneti u svoje škole, organizacije i svoje porodice. Projekat će pomoći započinjanje procesa organizovanog odvajanja sekundarnih sirovna i dobra je osnova za nove projekte iz ove oblasti.


Ciljevi projekta:
-    Podizanje ekološke svesti učenika osnovnih i srednjih škola, njihovih nastavnika i zainteresovanih građana;
-    Upoznavanje učenika, nastavnika i građana sa njihovim mogućnostima zaštite životne sredine i delovanjem u njihovom okruženju;
-    Promovisanje efikasnog korišćenja energije izradom jednostavnih solarnih panela od limenki;
-    Promovisanje alternativnih izvora energije;
-    Promovisanje volonterskog rada i aktivizma;


Aktivnosti:
-    Prikupljanje sekundarnih sirovina - akcenat će biti stavljen na prikupljanje limenki, koje će kasnije biti upotrebljene za izradu solarnih kolektora.
-    Održavanje dve radionice „Izrada jednostavnih solarnih kolektora“ - učenici će zajedno sa članovima tima i nastavnicima, od praznih aluminijumskih limenki napraviti dva solarna kolektora za dopunsko grejanje prostorija, koji direktno zagrevaju vazduh.
-    U okvitu projekta biće organizovana dva predavanja sa temama:
•    Savremeni pristup otpadu (recikliranje, smanjenje otpada, kompostiranje organskog otpada);
•    Obnovljivi i neobnovljivi izvori energije (resursi, dobijanje i uticaj na okolinu);
-    Medijska prezentacija - snimiće se kratkometražni promotivni film u trajanju do 30 minuta, koji će pratiti sve faze projekta. Na ovaj način će veći broj ljudi imati priliku da se upozna sa problematikom iz ovih oblasti.

Kompanija Siemens, koja u Srbiji posluje 125 godina, ulaže 24 miliona eura u proširenje i modernizaciju subotičke fabrike generatora za vetroturbine.
Mesečno će se u Subotici proizvoditi 300 generatora, dvostruko više nego sada, a broj radnika biće povećan sa sadašnjih 500 na 650. Siemens je dosad u fabriku uložio šest miliona eura. Postojećom proizvodnjom električnih uređaja i pretvarača subotički Siemens se svrstao među deset najvećih izvoznika u Srbiji. Siemensu su povereni i infrastrukturni poslovi u Beogradu i u Železnicama Srbije. Dodajmo ovome da je Siemens i jedan od najvećih isporučitelja medicinske opreme za potrebe zdravstvenih ustanova, a kompanija je zaslužna i za povećan plasman srpske robe na nemačko tržište. Robna razmena između Srbije i Nemačke je prošle godine bila veća od dve milijarde eura, pri čemu je srpski izvoz dosegao gotovo milijardu eura. Za povećanje izvoza na nemačko tržište najzaslužnije su nemačke firme koje posluju u Srbiji. Pet od deset najvećih izvoznika u nemačkom su vlasništvu.

Izvor: energetika-net.com

Početak geotehničkih istraživanja u selu Dolovo, na teritoriji opštine Kovin, daje nadu da će vetropolje u Srbiji biti izgrađeno.

Ukoliko sve bude teklo po planu, izgradnja vetroturbina u okviru projekta vetroelektrane Čibuk 1, počeće 2013 godine.

Za izgradnju prvog vetropolja u Srbiji zadužene su Vetroelektrane Balkana i strateški partner Kontinental Vind Partners. Direktor Vetroelektrana, Dragan Rebić se nada da će iduće godine dobiti sve potrebne dozvole i već krajem 2012. godine početi izgradnju pristupnih puteva, a nakon toga i montažu vetrogeneratora.

Koliko ćemo još čekati na prvi zeleni kilovat dobijen od vetra zavisi i od inicijative nadležnih organa. Naime, Novi zakon o energetici je dobar podstrek za ulaganje u obnovljive izvore energije, ali će prednosti doći do izražaja tek kad budu doneti i podzakonski akti. Od nadležnih organa zavisi kada će na snagu stupiti ovi podzakonski akti, a samim tim i kako će teći dalji tok radova, napominje Mark Krandl direktor Kontinental Vind Partners.

"Nadležni organi imaju zakonsku obavezu da do novembra predlože podzakonske akte. Do sada nismo videli da je nešto urađeno, a činjenica da je već oktobar mesec, svakako nas zabrinjava", objašnjava Krandl.

Ukoliko dođe do odlaganja donošenja podzakonskih akta to bi značajno usporilo radove na vetropolju. Naime, evropske i svetske banke obezbeđuju kredite za projekte poput vetroelektrane Čibuk 1 koji pokrivaju skoro tri četvrtine troškova. Bez finansijske pomoći, ceo projekat bi stao.

"Nadamo se da neće biti odlaganja i da će tokom novembra biti usvojeni podzakonski akti, da bi radovi na izgradnji vetropolja počeli krajem iduće godine", ističe Mark Krandl.

Početku geoloških istraživanja prisustvovao je i šef ekonomskog odeljenja američke ambasade Daglas Apostol, koji smatra da će izgradnja vetropolja pomoći Srbiji da se približi direktivi 20-20-20.

"Kada drugi investitori budu videli da se u Srbiji ulaže u obnovljive izvore energije, svakako će se povećati njihovo interesovanje i spremnost da ulažu u Srbiju i to ne samo u energiju vetra, već i u hidro, elektrane na biomasu i druge obnovljive sirovine. "

Ispitivanje kvaliteta terena poslednja je faza Idejnog i Glavnog projekta vetroelektrane Čibuk 1, koja obuhvata pripremu geoloških podloga potrebnih za izgradnju temelja. U prvoj fazi projekta trebalo bi da bude postavljeno 57 vetroturbina, a u drugoj 43. Stubovi na kojima će se nalaziti turbine i generator biće visoki 120 metara i teški oko 50 tona.

"Stubovi su povezani u energetske krugove, koji se zatvaraju i privode do trafostanice, odakle se dalekvodom uključuju u distributivni princip EPS", objašnjava direktor Vetroelektrana Balkan, Dragan Rebić.

Geotehnička istraživanja daće uputstva i za izgradnju temelja zgrade trafostanice i upravne zgrade vetroelektrane. Vetropolje Čibuk trebalo bi snagom od 300 MW proizvodilo struju za oko 300 000 domaćinstava.

Inicijator vetropolja u Južnom Banatu bile su Vetroelektrane Banata, a 2009. godine priključuje im se strateški partner i investitor Kontinental Vind Partners. Ova međunarodna korporacija izgradila je vetropolja na nekoliko kontinenata, a u Evropi je najpoznatija po vetropolju Fantanele. Naš vetropark Čibuk zauzeće 4000 hektara i biće dug više od 12km.

Izvor: B92.net/info/vesti/

PokloniIOtpadSkloni